10 velikih arhitektonskih promašaja - kad se arhitekte zaigraju

05.02.2010. | Gradjevinarstvo.rs

Arhitektonsko delo, pre oblika, organizacije prostora, fasade i završne obrade ima osnovne zadatke - da stoji i da služi svrsi. Sa druge strane, želje arhitekata da u prostoru izvedu svoju zamisao često su dovoljno jake da se osnovno zadaci ostavljaju po strani.


Slika gore: Pariz, Le Corbusier

Dovoljno je pogledati imena projekata i njihovih autora u linkovima na kraju ovog teksta i zapitati se da li su ovo primeri koje treba da predstavljamo kao uzore novim generacijama arhitekata.

Problem postaje veći kada arhitekturu, gradnju uopšte, pokušamo da posmatramo kroz prizmu XXI veka, i osvrnemo se na osnovne teme: energetska efikasnost, održiva gradnja i ekonomija, zelena arhitektura, ekologija…

Nije ništa neobično da neke karakteristike zgrade trpe zbog lepote ili originalnosti. Uostalom, ovo nije neobično ni za ljude, ali, u svemu postoje granice. Kada se ove granice pređu, bilo da je predimezionisana konzola ili silikonski umetak u grudima, ugrožen je normalan život jedinke, bilo da je u pitanju zgrada ili ljudsko biće.

Međutim, kada neki objekat nije ispunio osnovni smisao svog postojanja, ili zahteva previše pažnje da bi u tome kako-tako uspeo, onda se postavlja pitanje: zašto u školama arhitekture takve zgrade postavljamo na pijedestal prećutkujući pritom muke onih koji su ih platili i pokušali da ih koriste?

Witold Rybczynski, profesor urbanizma na univezitetu Warhton u Pensilvaniji, SAD, u tekstu Dobar pokušaj, postavljenom na sajtu Slate.com govori upravo na ovu temu (naslov originala: Nice Try).

On skreće pažnju na 10 velikih arhitektonskih promašaja, koji su odabrani po jednostavnim kriterijumima: veliki budžeti, poznata imena arhitekture, čuveni projekti, i… loša rešenja koja su zadale puno muke investitorima.

Prva priča govori o zgradi East Building Nacionalne galerije u Vašingtonu, arhitekte I.M. Pei-ja kojoj, tek 30 godina od izgradnje, mora da bude urađena rekonstrukcija fasade. Nju započinje upravo citatom pomenutog arhitekte koji, ironično, sasvim jasno izvlači poentu ove teme:

- Umetničko delo, arhitektura, šta god da je u pitanju, traži vreme da bismo mogli reći da li je dobro ili loše - kaže I.M.Pei u dokumentarnom filmu o arhitektima First Person Singular, Peter Rosen-a iz 1997. godine.

Insert iz filma First Person Singular možete pogledati ovde (duplim klikom na sliku otvorićete sajt YouTube gde možete pogledati i ostale inserte, tj. ceo film):

Linkovi - 10 arhitektonskih promašaja:

  • East Building, I.M. Pei (Vašington) - link
  • Hancock Place, I.M. Pei & Partners (Boston) - link
  • Cité de Refuge, Le Corbusier (Pariz) - link
  • Kuća na vodopadu, Frank Lloyd Wright (Pensilvanija) - link
  • Koncept grada, Le Corbusier - link
  • Koncertna dvorana Lincoln Center, Abramovitz (Njujork) - link 
  • Centar Georges Pompidou, Rogers i Piano (Pariz) - link
  • Millennium Bridge, Foster, Caro i Arup (London) - link
  • Stata Center, Frank Gehry (MIT) - link
  • Denver Art Museum, Libeskind (Denver) - link

Original teksta:

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...