10 velikih arhitektonskih promašaja - kad se arhitekte zaigraju

05.02.2010. | Gradjevinarstvo.rs

Arhitektonsko delo, pre oblika, organizacije prostora, fasade i završne obrade ima osnovne zadatke - da stoji i da služi svrsi. Sa druge strane, želje arhitekata da u prostoru izvedu svoju zamisao često su dovoljno jake da se osnovno zadaci ostavljaju po strani.


Slika gore: Pariz, Le Corbusier

Dovoljno je pogledati imena projekata i njihovih autora u linkovima na kraju ovog teksta i zapitati se da li su ovo primeri koje treba da predstavljamo kao uzore novim generacijama arhitekata.

Problem postaje veći kada arhitekturu, gradnju uopšte, pokušamo da posmatramo kroz prizmu XXI veka, i osvrnemo se na osnovne teme: energetska efikasnost, održiva gradnja i ekonomija, zelena arhitektura, ekologija…

Nije ništa neobično da neke karakteristike zgrade trpe zbog lepote ili originalnosti. Uostalom, ovo nije neobično ni za ljude, ali, u svemu postoje granice. Kada se ove granice pređu, bilo da je predimezionisana konzola ili silikonski umetak u grudima, ugrožen je normalan život jedinke, bilo da je u pitanju zgrada ili ljudsko biće.

Međutim, kada neki objekat nije ispunio osnovni smisao svog postojanja, ili zahteva previše pažnje da bi u tome kako-tako uspeo, onda se postavlja pitanje: zašto u školama arhitekture takve zgrade postavljamo na pijedestal prećutkujući pritom muke onih koji su ih platili i pokušali da ih koriste?

Witold Rybczynski, profesor urbanizma na univezitetu Warhton u Pensilvaniji, SAD, u tekstu Dobar pokušaj, postavljenom na sajtu Slate.com govori upravo na ovu temu (naslov originala: Nice Try).

On skreće pažnju na 10 velikih arhitektonskih promašaja, koji su odabrani po jednostavnim kriterijumima: veliki budžeti, poznata imena arhitekture, čuveni projekti, i… loša rešenja koja su zadale puno muke investitorima.

Prva priča govori o zgradi East Building Nacionalne galerije u Vašingtonu, arhitekte I.M. Pei-ja kojoj, tek 30 godina od izgradnje, mora da bude urađena rekonstrukcija fasade. Nju započinje upravo citatom pomenutog arhitekte koji, ironično, sasvim jasno izvlači poentu ove teme:

- Umetničko delo, arhitektura, šta god da je u pitanju, traži vreme da bismo mogli reći da li je dobro ili loše - kaže I.M.Pei u dokumentarnom filmu o arhitektima First Person Singular, Peter Rosen-a iz 1997. godine.

Insert iz filma First Person Singular možete pogledati ovde (duplim klikom na sliku otvorićete sajt YouTube gde možete pogledati i ostale inserte, tj. ceo film):

Linkovi - 10 arhitektonskih promašaja:

  • East Building, I.M. Pei (Vašington) - link
  • Hancock Place, I.M. Pei & Partners (Boston) - link
  • Cité de Refuge, Le Corbusier (Pariz) - link
  • Kuća na vodopadu, Frank Lloyd Wright (Pensilvanija) - link
  • Koncept grada, Le Corbusier - link
  • Koncertna dvorana Lincoln Center, Abramovitz (Njujork) - link 
  • Centar Georges Pompidou, Rogers i Piano (Pariz) - link
  • Millennium Bridge, Foster, Caro i Arup (London) - link
  • Stata Center, Frank Gehry (MIT) - link
  • Denver Art Museum, Libeskind (Denver) - link

Original teksta:

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...