Arhitektonsko delo, pre oblika, organizacije prostora, fasade i završne obrade ima osnovne zadatke - da stoji i da služi svrsi. Sa druge strane, želje arhitekata da u prostoru izvedu svoju zamisao često su dovoljno jake da se osnovno zadaci ostavljaju po strani.
Slika gore: Pariz, Le Corbusier
Dovoljno je pogledati imena projekata i njihovih autora u linkovima na kraju ovog teksta i zapitati se da li su ovo primeri koje treba da predstavljamo kao uzore novim generacijama arhitekata.
Problem postaje veći kada arhitekturu, gradnju uopšte, pokušamo da posmatramo kroz prizmu XXI veka, i osvrnemo se na osnovne teme: energetska efikasnost, održiva gradnja i ekonomija, zelena arhitektura, ekologija…
Nije ništa neobično da neke karakteristike zgrade trpe zbog lepote ili originalnosti. Uostalom, ovo nije neobično ni za ljude, ali, u svemu postoje granice. Kada se ove granice pređu, bilo da je predimezionisana konzola ili silikonski umetak u grudima, ugrožen je normalan život jedinke, bilo da je u pitanju zgrada ili ljudsko biće.
Međutim, kada neki objekat nije ispunio osnovni smisao svog postojanja, ili zahteva previše pažnje da bi u tome kako-tako uspeo, onda se postavlja pitanje: zašto u školama arhitekture takve zgrade postavljamo na pijedestal prećutkujući pritom muke onih koji su ih platili i pokušali da ih koriste?
Witold Rybczynski, profesor urbanizma na univezitetu Warhton u Pensilvaniji, SAD, u tekstu Dobar pokušaj, postavljenom na sajtu Slate.com govori upravo na ovu temu (naslov originala: Nice Try).
On skreće pažnju na 10 velikih arhitektonskih promašaja, koji su odabrani po jednostavnim kriterijumima: veliki budžeti, poznata imena arhitekture, čuveni projekti, i… loša rešenja koja su zadale puno muke investitorima.
Prva priča govori o zgradi East Building Nacionalne galerije u Vašingtonu, arhitekte I.M. Pei-ja kojoj, tek 30 godina od izgradnje, mora da bude urađena rekonstrukcija fasade. Nju započinje upravo citatom pomenutog arhitekte koji, ironično, sasvim jasno izvlači poentu ove teme:
- Umetničko delo, arhitektura, šta god da je u pitanju, traži vreme da bismo mogli reći da li je dobro ili loše - kaže I.M.Pei u dokumentarnom filmu o arhitektima First Person Singular, Peter Rosen-a iz 1997. godine.
Insert iz filma First Person Singular možete pogledati ovde (duplim klikom na sliku otvorićete sajt YouTube gde možete pogledati i ostale inserte, tj. ceo film):
Linkovi - 10 arhitektonskih promašaja:
- East Building, I.M. Pei (Vašington) - link
- Hancock Place, I.M. Pei & Partners (Boston) - link
- Cité de Refuge, Le Corbusier (Pariz) - link
- Kuća na vodopadu, Frank Lloyd Wright (Pensilvanija) - link
- Koncept grada, Le Corbusier - link
- Koncertna dvorana Lincoln Center, Abramovitz (Njujork) - link
- Centar Georges Pompidou, Rogers i Piano (Pariz) - link
- Millennium Bridge, Foster, Caro i Arup (London) - link
- Stata Center, Frank Gehry (MIT) - link
- Denver Art Museum, Libeskind (Denver) - link
Original teksta:
- Nice Try, Witold Rybczynski - http://www.slate.com/id/2240816/
- autor: Witold Rybczynski - http://www.wharton.upenn.edu/faculty/rybczyn.cfm
