Savremeno pozorište Glasshouse Theatre u Kvinslendu, delo studija Blight Rayner Architecture u saradnji sa međunarodnim timom Snøhetta, predstavlja značajno proširenje kompleksa Queensland Performing Arts Centre (QPAC) u Brizbejnu.
Glasshouse Theatre je multifunkcionalni prostor za širok spektar programa (Foto: Christopher Frederick Jones)
Pozorište, kapaciteta 1.500 mesta, osmišljeno je kao multifunkcionalni prostor koji može da ugosti širok spektar programa - od plesnih predstava do nastupa simfonijskih orkestara.
Jedan od njegovih najupečatljivijih elemenata jeste konzolno izbačen prvi sprat, koji dominira spoljnim izgledom objekta. Ova struktura, koja se proteže čak šest metara preko dve ulične fasade, omogućava maksimalno iskorišćenje parcele u urbanom jezgru grada.
Oglas
Arhitekte su ovaj deo obavile talasastom staklenom opnom, čime je ostvaren dinamičan vizuelni efekat i omogućena interakcija između enterijera i spoljnog prostora.
Jedan od najupečatljivijih elemenata je konzolno izbačen prvi sprat (Foto: Christopher Frederick Jones)
Fasada nije samo estetski element - njena inspiracija potiče iz poezije umetnice Lilla Watson, pripadnice Murri i Gangulu zajednice, u kojoj se evocira kretanje reke Brizbejn i život ispod njene površine.
Na taj način, projekat integriše narative Prvih naroda u savremeni arhitektonski izraz. Istovremeno, transparentnost fasade doprinosi smanjenju vizuelne mase objekta i omogućava obilje prirodnog svetla u foajeu.
Fasadu je izradila austrijska kompanija Seele. Sastoji se od dva nivoa staklenih panela visine sedam metara, od kojih pojedini sadrže crne keramičke umetke radi smanjenja sunčevog odsjaja i pregrevanja.
Direktor studija Blight Rayner Architecture, Michael Rayner, naglasio je da je ideja bila da se transparentna fasada pretvori u svojevrsnu javnu scenu, gde prolaznici mogu da posmatraju ljude u foajeu - ponekad jasno, a ponekad zamućeno. Takođe je ukazao na nameru da se kroz dizajn uključe elementi kulturnog nasleđa Prvih naroda.
Projekat je rezultat međunarodnog konkursa iz 2019. godine, a njegovom realizacijom QPAC je postao najveći centar izvođačkih umetnosti pod jednim krovom u Australiji.
Pozorište prima 1.500 posetilaca (Foto: Christopher Frederick Jones)
Unutrašnjost teatra projektovana je sa posebnim fokusom na intimnost i funkcionalnost. Gledalište obuhvata dva nivoa partera sa ukupno 1.000 mesta i balkon sa dodatnih 500 sedišta. Maksimalna udaljenost od bine do najudaljenijeg mesta iznosi svega 28 metara, što doprinosi snažnom osećaju bliskosti između publike i izvođača.
Kontrast između svetlog foajea i tamnog enterijera sale dodatno naglašava atmosferu prostora. Zidovi su obloženi drvetom, dok je pod prekriven tamnozelenim tepihom. Ovakav izbor materijala i boja stvara ambijent koji je istovremeno sofisticiran i akustički optimizovan.
Funkcionalna fleksibilnost sale jedan je od ključnih kvaliteta objekta. Orkestarska jama sastoji se od tri nezavisne platforme koje se mogu podizati i spuštati, čime se prostor brzo prilagođava različitim tipovima produkcija.
Fasada se sastoji od dva nivoa staklenih panela visine sedam metara (Foto: Christopher Frederick Jones)
Predstavnici studija Snøhetta istakli su da je pozorište projektovano poput precizno naštimovanog muzičkog instrumenta, sposobno da odgovori zahtevima opere, baleta, drame i muzičkih spektakala.
Dodatnu tehničku sofisticiranost obezbeđuje više od 100 automatizovanih nosača u scenskoj kuli, koji omogućavaju kontrolu scenografije, rasvete i zavesa. Ovaj sistem doprinosi efikasnosti i brzini promene scena tokom izvođenja.
Poseban simbolički element čine i krovni svetlarnici - ukupno sedam njih - koji predstavljaju sedam vododelnica Kvinslenda. Njihov koncept zasniva se na istraživanjima kulturnog nasleđa koje je sprovela Colleen Wall iz Dauwa Kau'bvai zajednice, čime je dodatno naglašena povezanost arhitekture i lokalnog identiteta.
Glasshouse Theatre tako objedinjuje savremene tehnološke standarde, kulturnu simboliku i arhitektonske inovacije.
