Posle nešto manje od mesec i po dana od starta primene Zakona o posebnom postupku evidentiranja i upisa prava svojine na bespravno izgrađenim objektima, poznatog kao "Svoj na svome", broj prijava pokazuje da proces ide sporije nego što se očekivalo.
Ilustracija (Foto: Pexeles)
Oglas
Prema zvaničnim podacima, građani su podneli gotovo 790.000 prijava, ali to predstavlja tek 16,5 odsto od procenjenih 4,8 miliona nelegalno podignutih objekata u zemlji, navodi Insajder.
Aleksandra Sofronijević, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, početkom januara je izjavila da se očekuje nekoliko miliona prijava i da bi obrada zahteva mogla da potraje dve do tri godine.
Advokat i konsultant za građevinske dozvole i legalizaciju, Đorđe Vukotić, smatra da razlog niske stope prijava delom leži u nedostatku interesa samih vlasnika. Prema njegovim rečima, vlasnici objekata manje vrednosti često ne vide korist u procesu jer bi ulazak u formalni režim doveo do povećanja poreskih obaveza. On upozorava i da možda postoje duplirani zahtevi, te da broj prijava nije realan.
Konsultant za nekretnine Nikola Đogatović, kako navodi Insajder, ukazuje na ležernost građana kao jedan od razloga za slab odziv. On naglašava da je sama procedura pojednostavljena i da se može obaviti brzo i uz minimalnu dokumentaciju, što bi po njegovom mišljenju trebalo da motiviše vlasnike da ne čekaju do poslednjeg trenutka za prijavu.
On podseća da će nelegalni objekti koji ne budu prijavljeni biti oduzeti i postati javna svojina.
Stručnjaci su ukazali i na potencijalne pravne rizike novog zakona. Advokat Vukotić upozorava da bi procedura - koja ne podrazumeva klasičnu legalizaciju i tehničku proveru objekata - mogla dovesti do pravne nesigurnosti, sporova i mogućih falsifikata jer bi se odluke donosile samo na osnovu dokumentacije pribavljene pojednostavljenom procedurom.
Ipak, Insajdera navodi da novi sistem upisa prava u katastar ima i praktičnih prednosti. Prijavljeni objekti postaju pravno vidljivi i prenosivi, mogu se poklanjati, naslediti ili koristiti kao hipoteka, što predstavlja deo nastojanja da se reši višedecenijski problem nelegalne gradnje.
Troškovi upisa kreću se od 100 do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, u zavisnosti od lokacije i tipa objekta. Postoje izuzeci za određene socijalne grupe - među kojima su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece - koji su oslobođeni plaćanja naknade.
U zakonu je takođe predviđeno da svi bespravno izgrađeni objekti u zaštićenim područjima, kao i oni na površinama planiranim za javnu namenu, budu uklonjeni ili postanu vlasništvo države, a isto će važiti i za buduću nelegalnu gradnju.
Prijavljivanje objekata moguće je do 5. februara.
