Koncept "zarobljavanja" ugljenika u kolovoznim konstrukcijama već godinama se razmatra u putarskoj industriji, ali pitanje njegove dugoročne stabilnosti i dalje je predstavljalo ključnu dilemu. Upravo na tom izazovu zasniva se razvoj rešenja kompanije Verde Resources, koja uvodi biočar (biochar) u asfaltne mešavine sa ciljem da istovremeno unapredi performanse kolovoza i smanji emisije ugljenika.
Ilustracija (Foto: AI generated)
Kompanija Verde Resources, osnovana 2011. kao rudarsko preduzeće, tokom 2021. započela je stratešku transformaciju ka održivim materijalima. Prema navodima rukovodstva, cilj je bio prelazak sa eksploatacionih delatnosti na razvoj "zelenih" proizvoda na bazi ugljenika.
Taj zaokret najpre je uključivao primenu biočara u poljoprivredi, ali je zbog sporog prihvatanja u tom sektoru fokus preusmeren na građevinske materijale, pre svega asfalt.
Oglas
Biočar, kako objašnjavaju iz kompanije, nije jedinstven materijal već kategorija proizvoda na bazi ugljenika dobijenih iz organske biomase.
U konkretnom slučaju, proizvodi se uglavnom od drvnog otpada koji nema tržišnu vrednost. Za razliku od klasičnog ćumura, biočar nije namenjen sagorevanju, već se optimizuje za adsorpciju, odnosno sposobnost zadržavanja vode i štetnih materija.
Ova karakteristika ima poseban značaj u asfaltu. Verde je razvio površinski sloj bioasfalta zasnovan na 100% recikliranom asfaltu (RAP), biočaru i sopstvenom emulgatoru. Za razliku od uobičajene prakse gde se hladne asfaltne mešavine koriste u donjim slojevima, ovde je cilj njihova primena u habajućem sloju kolovoza.
Iako se može činiti kontradiktornim da se materijal koji sadrži ugljenik ugrađuje u sloj koji se kasnije frezuje i reciklira, iz kompanije ističu da je taj aspekt detaljno razmatran kroz analizu životnog ciklusa. Naglašava se da, ukoliko se biočar ne spaljuje tokom reciklaže, ugljenik ostaje stabilan i zadržava se u sistemu i nakon ponovne upotrebe materijala.
Pored ekološke komponente, biočar ima i funkcionalnu ulogu u asfaltu. Deluje poput sunđera, upijajući vlagu koja prodire kroz praznine u strukturi kolovoza, čime doprinosi povećanju trajnosti.
Prema podacima kompanije, ovakve mešavine pokazuju otpornost na cikluse smrzavanja i odmrzavanja, a mogu se ugrađivati tokom cele godine, što uključuje i rad na nižim temperaturama.
Tehnološki proces dodatno pojednostavljuje proizvodnju: mešavina se može pripremati bez zagrevanja i bez upotrebe rastvarača, što eliminiše neprijatne mirise i poboljšava uslove rada na gradilištu. Takođe, materijal se može skladištiti i ugrađivati naknadno, čime se povećava fleksibilnost u organizaciji radova.
Jedan od ključnih elemenata ovog pristupa jeste obračun ugljeničnog bilansa. Za razliku od ranijih rešenja koja su se fokusirala na izbegavanje emisija, ovde je akcenat na njihovom uklanjanju.
Prema metodologiji Pure Earth, trajnost ugljenika u biočaru ugrađenom u asfalt procenjuje se na oko 200 godina. U pilot-projektu, 5 tona biočara generisalo je 8 tona verifikovanih kredita za uklanjanje ugljenika, koji su potom plasirani na dobrovoljno tržište.
Kompanija trenutno radi na izradi deklaracija o ekološkim svojstvima proizvoda (EPD), najpre za biočar, a zatim i za kompletnu asfaltu mešavinu. Ovaj korak treba da omogući transparentnije poređenje sa konvencionalnim materijalima i lakšu primenu u projektantskoj i tehničkoj dokumentaciji.
Iako održivost predstavlja važan aspekt, potencijal primene bioasfalta u velikoj meri zavisiće od njegovih performansi u realnim uslovima - u asfaltnoj bazi, na gradilištu i u eksploataciji.
Produžena građevinska sezona, smanjena potrošnja energije i veća otpornost kolovoza predstavljaju konkretne benefite koji bi mogli da utiču na širu primenu ove tehnologije u izgradnji puteva.
