Cais das Artes / Paulo Mendes da Rocha & Metro

09.01.2012. | Arch Daily

Zapanjujući sukob između prirode i izgrađene sredine, na ovom mestu, sugeriše suspenziju zgrade u vazduhu, raspetljavajući vizulni efekat pejzaža i spektakl mora i pristaništa.

Izuzetna orijentacija omogućava cirkulaciju između izložbenih prostora muzeja, koji se nalaze u spoljnoj južnoj strani zgrade, kroz kristalno jasne rampe sa pogledom na okean, brodove i planine u Vila Velha. Panonske nizije između avenije i pristaništnog zida će biti slobodne za pristup i namenjene su javnosti, za predstave, kafiće, knjižare i otvorene izložbe.

Muzej će imati široke otvore ka trgu, bez direktnih proboja sunčeve svetlosti. Svetlo se reflektuje na podu i omogućava se nesmetano praćenje događaja koji se dešavaju na trgu. U pozorištu, neodgovarajuće zemljište za izgradnju ispod nivoa mora uslovilo je podizanje nivoa scene i auditorijuma, kako bi se prilagodili prostorima iza pozornice.

Sadržan od muzeja i pozorišta opremljenih da ugoste velike umetničke manifestacije, arhitektonska scenografija za Cais das Artes (Kej umetnosti), u Vitoriji, ima za glavnu karakteristiku vrednovanje pejzaža i istorijske okoline grada. Lociran u Sua zalivu, u velikoj ravnici iznivelisanoj zemljom, ispred kanala koji konfiguriše ostrvo Vitorija, projekat predstavlja kompliment za ovu teritoriju, podignut na zapanjujućem sukobu između prirode i izgrađene sredine, u gradu koji je svakodnevno uzbuđen zbog prisustva luke i zbog konstantnih i energičnih radova koji se dešavaju na dokovima.

Takvo vrednovanje označava odluku konfigurisanja ravničarske oblasti kao otvorenog trga u kome ceo grad može da uživa: javni prostor pored okeana. Osim toga, ovo implicira na odluku o suspenziji građevine tako da se omogući potpuni pogled sa trga na okolinu. To jest, ne samo dinamični spektakl dešavanja koji se nalaze na moru, spojeni pristaništem, već, takođe, i na prirodno i arhitektonsko nasleđe grada, posebno planine Vula Velha i manastir Penha, koji se nalazi preko kanala, ispred lokacije projekta.

Dakle, ovo je urbanistički orijentisana arhitektonska akcija, u smislu prilagođavanja istorije i geografije na željeni prikaz, ukazujući istovremeno muzeološku koncepciju, napor da se kombinuju umetnosti i nauke, u okviru integrisane perspektive.

Računajući na objekte kao što su kafići, knjižare i prostori koji mogu da ugoste pozorišne predstave i izložbe na otvorenom, novi tgr će biti atrakcija kulturnog života grada. Mesto koje, sa svojim inhertnim prostornim karakteristikama, omogućava javnosti da predstavi ogromni pejzaž sa privilegovane tačke gledišta.

Ovaj efekat će biti pojačan još više za vreme posete muzeju, dok vertikalna cirkulacija kroz rampe pruža kristalno jasne platforme koje stvaraju tremove za poštovanje prirodnog okruženja. Takve platforme će biti izgrađene na iznenadnim nivoima. S druge strane, skup će predstavljti novu vizuelnu referencu u pejzažu Vitoria zaliva, koji se može ceniti sa nekoliko tačaka ili starijih vidikovaca, kao što je manastir, koji se nalazi na vrhu planine Penha u Vila Velha.

Sa klimatizovanim muzejom koji broji 3.000 metara kvadratnih izložbenog prostora i pozorištom sa kapacitetom za 1.300 gledalaca, pripremljen za višestruko korišćenje, Cais das Artes ima za cilj da pruži gradu Vitoria potrebni aparat da ugosti velike umetničke spektakle, kvalifikovajući grad kao kulturnog domaćina od nacionalnog značaja. Prostor je pokušaj uključivanja grada u rutu putujućih događaja (koncerti, dramske predstave, plesne predstave i likovne izložbe) koji putuju kroz velike brazilske prestonice, predstavljajući se kao domaćin velikih događaja, festivala, pa čak i da budu dom za neke plesne i muzičke grupe.

Prostorno, arhitektonska postavka integriše prostore urbane ekspanzije koje dobijaju značajne investicije, kako iz javnih i privatnih inicijativa, a sada smešta nove projekte velikih razmena. Region je takođe domaćin administrativnih zgrada, sudova, tržnih centara i stambenih zgrada. Jasno je da je strateški region za ekonomski i kulturni razvoj grada.

Upravo iz tog razloga primerna intervencija je toliko potrebna, s obzirom na rizike koje takav proces donosi prirodnom i izgrađenom nasleđu grada u razvoju. Svesan tog trenda, projekat pokušava da disciplinuje urbane okupacije na obali, donoseći svetlo na svoje procese ustanovljenja materijala: tehnike koje su primenjenje u nasipima, zidovi dokova, postojanje kanala i luke i tako dalje.

U isto vreme, sa volumetrijske tačke gledišta, pristup koji je usvojen traga za lakoćom sposobnom ne samo da sačuva vizuelni integritet okruženja, ali uglavnom u cilju poštovanja okruženja na elokventan način. Više od izgradnje samo-referetnih objekata, projekat definiše novu teritoriju: sam zaliv Vitoria, sa svojom prirodnom veličinom, kao mesto koje je istovremeno prirodno i veštačko, istorijsko i savremeno.

Muzejska zgrada je konfigurisana od strane dve velike grede od paralelnog prednapregnutog armiranog betona koje su visoke sedam metara, sa samo tri tačke oslonca, sa 20 metara rastojanja između njih. Između glavnih gredi nalazi se hala, sa standardnom širinom od 20 metara i različitim dužinama, raspoređenim u tri glavna nivoa.

Ove hale su otvorene i one vizuelno komuniciraju međusobno i sa trgom, kroz nagnute klizne prozore koji dozvoljavaju ulaz indirektne svetlosti koja se reflektuje na podu. Ove hale su prvenstveno namenjene za izložbe. Ostatak programa je koncentrisan u pripojenom tornju, koji je 22 sa 22 metara i 23 metara visine, povezan sa glavnim volumenom preko mostova.

Pozorište može da se osloni na dve bočne galerije, sa 10 metara širine, oko celokupnog obima zgrade, koja je 69 metara dugačka, koji obezbeđuje cirkulaciju javnosti, umetnika, tehničara, pružajući pristup svlačionicama i tehničkim prostorijama. Između galerije, sa 30 metara raspona, postoji auditorijum, balkoni, scena i prolazi.

Baš kao muzej, pozorište je takođe suspendovano i samo tehničke oblasti su pod scenom, dok je restoran lociran na terenu. Restoran se otvara ka šetalištu u blizini kanala, koje pokriva zgrada pozorišta, koja ima stubove u moru, pet metara udaljen od teritorije lokacije. Ova tehnička opcija opravdana je sličnošću između tla pod morem i na kopnu, pod uslovom nedavno izvršene izgradnje hidraučnog nasipa.

Detalji o projektu:

Arhitekta: Paulo Mendes da Rocha
Lokacija: Vitória, ES, Brazil
Saradnici: Metro Arquitetos Associados
Klijent: Government of the State of Espírito Santo and arcelormittal-cst (companhia siderurgica de tubarão)
Projekat: 2008. godine
Ukupna površina trga: 26.500 metara kvadratnih
Ukupna površina muzeja: 8.500 metara kvadratnih
Ukupna površina pozorišta: 14.000 metara kvadratnih
Fotografije: ljubaznošću arhitekte Paulo Mendes da Rocha

Linkovi:

Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...