Plutajući gradovi, gradovi budućnosti?

07.11.2011. | Sipane Hoh | Courrier de l'Architecte

Usled klimatskog zagrevanja, porast nivoa okeana preti da poremeti, između ostalog, i urbanizam i arhitekturu naših gradova. Kako arhitektura može da se suoči sa ovom poplavom? Da li je pojava plutajućih gradova održiv odgovor koji bi bio sposoban da dovede do evolucije urbanizma XXI veka?

Skoro svi naučnici se slažu: klimatski rizik je ozbiljan; prema manje crnim procenama, do 2050. godine nivo mora će se podići od 20 do 90cm, a neki veliki gradovi biće više pogođeni od drugih. Oduvek, arhitektura se suočavala sa urbanim problemima, bez obzira da li su društveni, ekološki problemi ili problemi vezani za životno okruženje. Ovog puta, međutim, trebalo bi da nađe nove forme koje ne samo što će poštedeti stanovništvo klimatskog egzodusa, već i nastaviti da čuvaju krhku ravnotežu više gradova.

Vlade su preokupirane ovim fenomenom više nego drugi, možda zato što su pod direktnijom opasnošću. Tako je sa Holandijom, zemljom u ravnici koja je već isušila veliku površinu oko velikih gradova kako bi odgovorila na potrebe svog stanovništva.

Slučaj Amsterdama predstavlja poseban slučaj. Godine 1965, Johanes Henrik van der Bruk (Johannes Hendrik van den Broek) i Jakob Bakema (Jacob Bakema), dvojica holandskih arhitekata, pokušali su da ožive svoje urbanističke teorije predlažući plan uređenja kako bi se grad proširio. Projekat nazvan "Plan Pampus" predlagao je isušivanje dela zemlje koja se nalazi oko ostrva Pampus i postavljanja tamo novog linearnog grada od 330.000 stanovnika čime se osigurava kontinuitet prestonice prema istoku.

Trideset godina kasnije, 1997. godine, dugo zaboravljena ideja ove dvojice arhitekata ponovo je pokrenuta, ovog puta u obliku grada koji je danas još uvek u izgradnji. Ejburg (Ijburg) – koji je ime dobio po jezeru Eju (Ij), sastoji se od šest veštačkih ostrva podignutih u jezeru i međusobno povezanih. Neka od ostrva imaju visoke zgrade, neka ne; postoje vrtovi i šetališta. Ovde se radi o prvoj fazi jednog projekta koji je doživeo da njegova druga faza bude odbačena od strane državnog saveta i to zbog pitanja vezana za okruženje.
Zbog toga, proširenje grada u drugoj fazi moraće da odgovara principima za koje je procenjeno da su adekvatniji po pitanju održivog razvoja.

Danas, završetak prve faze predviđa se za 2012. godinu, kada će taj grad moći da primi nekih 45.000 stanovnika, dok bi do 2020. trebalo da broji nekih 18.000 stanova od kojih će neki biti plutajući. Naime, obično kada kupac kupi zemlju u Ejburgu, budući vlasnik dobija u vlasništvo parcelu na vodi gde može da podigne, što će reći u ovom slučaju da porine, svoju kuću. Ovaj način stanovanja ima sve više pristalica.

Mimo problema sa životnim okruženjem koji se predviđaju u nastupajućim decenijama, ovaj način života odobrava veliki deo stanovništva, a i znatiželja je neosporna.

Osvešćivanje ili praćenje mode? Teško je reći, tim pre što cene ovih plutajućih domova manje-više prate cene stanova koji se nalaze u okolnim naseljima. Ovde je razlika u tome što se tehnička veština kombinuje sa originalnošću forme što daje rezultat koji je ocenjen kao ekološki i održiv. Na taj način, plutajuće kuće – novi i savremeni objekti sa svim mogućim komforom – postaju predmet cvetajuće trgovine.

Dok su ovi plutajući gradovi zamišljeni na periferiji, čak i u samom gradu, kao jedan od aspekata novog urbanizma XXI veka, postoje i drugi projekti, za sada eksperimentalni, koji bi, prema rečima njihovih projektanata, mogli da predstavljaju, u slučaju klimatskih promena, alternativu tradicionalnom životu.

Japanska kompanija Shimizu Corporation (Šimicu Korporejšn) razvila je jedinstveni prototip koji bi omogao da ugleda svetlost dana posle 2025. godine. Nazvan Green Float, ovaj grad, čiji bi svaki modul mogao da primi do 50.000 stanovnika, razvijaće se samostalno na okeanu. Module čine osnova od 2km u prečniku i kula nazvana City in the sky (Grad na nebu).

Ovaj neboder, zasnovan na lakom metalu nastalom od magnezijuma koji se već nalazi u slanoj vodi, trebalo bi da bude u osnovi okružen sopstvenim obradivim zemljištem kojim se stanovništvu garantuje, zahvaljujući poljoprivredi, potpuna samodovoljnost. Predviđena je čak i reciklaža slane vode iz okruženja.

Kula bi mogla da dostigne visinu do 1.000m iznad nivoa mora, a ostrvo bi moglo da koristi sve prirodne elemente kako bi postalo autonomno. U Kompaniji kažu da bi uskoro mogli da pokrenu tehnologiju otpornu na talase i druge prirodne nepogode koje, danas predstavljaju jedinu prepreku za razvoj ove vrste projekta.

Takođe, u Evropi, arhitekta Vensan Kalbo (Vincent Callebaut) obrađuje problematiku klimatskih izbeglica u okviru svog projekta Lilypad, ogromnog lokvanja koji može da pruži utočište za 50.000 stanovnika. Ovo ekološko ostrvo bilo bi ne samo autonomno, već bi bilo i mobilno zahvaljujući preciznoj tehnologiji koja bi mu omogućila da prati morske struje.

Njegov Ecopolis, prototip koji imitira oblik cveta lotosa, sastavljen je od tri planine koje okružuju tri luke oko kojih se odvija život. Njegova dvostruka školjka sastavljena je od poliesterskih vlakana presvučenih jednim slojem titana u obliku anatasa* koji reaguje na sunčeve zrake i zarobljava atmosfersko zagađenje. Ovaj plutajući grad odgovara ne samo na probleme klimatske imigracije već bi bio, prema tvrdnjama Vensana Kalboa, primer grada budućnosti koji će proizvoditi više energije nego što će je trošiti.

Dok u zemljama Južne Amerike, Afrike i jugoistočne Azije stanovništvo praktikuje gradnju plutajućih gradova na način svojih predaka, novi oblik plutajućih gradova, samodovoljnih i održivih, pokretnih i sa pozitivnim energetskim bilansom, možda bi mogao da se pojavi i da promeni naše shvatanje života.

Budućnost će nam reći.

*Anatas je jedna od tri mineralne forme titanijum dioksida TiO2 koja sadrži tragove gvožđa, antimona, vanadijuma i nobijuma. (prim. prev)

Povezani tekstovi na portalu Gradjevinarstvo.rs: 

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...