Visokotehnološki projekat sistema brze železnice otvoren je pre više od mesec dana uz pompu koja predstavlja nacionalne doprinose u godini kada Kineska Komunistička Partija obeležava 90 godina postojanja. Ali postoje neke kontraverze koje su se pojavile povodom ovog projekta. Najbrža stvar na zemlji sa etiketom "Made in China" - brzi voz koji prolazi kroz nedovršena predgrađa i propale ruralne krajeve brzinom od 320km na čas između Pekinga i Šangaja izaziva nacionalni ponos.
Otvoren pre više od mesec dana, ovaj infrastrukturni reper povezuje dva najveća grada u Kini i prikazuje inovativnost i sposobnost zemlje, dajući Komunističkoj partiji Kine legitimitet u vremenu proslavljanja njenog 90-tog rođendana. U naciji koja je opsednuta graditeljstvom i projektima kao što je Brana Tri klisure i najveći most preko mora (takođe pušten u rad u isto vreme), nacionalna brza železnica je srodna američkom svemirskom programu i emocijama koje ona izaziva.
"Ovo je postala stvar nacionalnog ponosa", kaže Zhou Xiaozheng, profesor socijologije na Narodnom Univerzitetu u Pekingu. "Mi volimo da gradimo gigantske projekte."
Ali nije sve bila glatka vožnja za ovaj projekat vredan 32,5 milijardi američkih dolara. On je postao kontraverzan simbol u zemlji gde je rastuća podela između bogatih i siromašnih.
Kritika ima puno, prvenstveno na internetu, i uglavnom su vezane za neverovatnu cenu izgradnje projekta i skupe cene karti. Najeftinija karta za liniju Peking - Šangaj je 86 dolara, što je ekvivalent desetini prosečne plate urbanog stanovništva. Čak su se pojavile i sumlje u etiketu "Made in China". Ali rukovotstvo u Kini kaže da je ovim projektom otvorena krucijalna arterija koja će proširiti priliv ljudi i trgovine između dva najveća grada u zemlji (jedan je politički centar, dok je drugi komercijalni).
Preporezovani transportacioni sistem u Kini, prvenstveno železnički, dugo je smatran barijerom ekonomskog rasta. Iako se o efikasnosti može raspravljati, Peking je iznova pokazao da je spreman da potroši astronomske cifre u razvoj infrastrukture u cilju napretka zemlje i zadržavanja trenutne stope ekonomskog rasta.
Linija Peking-Šangaj je biser sistema koji se već proteže preko 8.000km. Plan je da se duplira veličina linija do 2020. godine, prevozeći putnike svugde od južnog industrijskog grada Guangzhou do zamrznutog grada Harbin na severu i do zapadnog graničnog grada Urumqi. Vitki plavo-beli vozovi poznati pod imenom Harmony Express stižu za manje od pet sati od Pekinga do Šangaja. Razdaljina između ova dva grada je oko 1288km, te prosečnu brzinu voza iznosi oko 257,6km na čas.
"Želim da znam kakav je osećaj ići 300 kilometara na sat", kaže Li Zhongxin (40), koji je otkazao svoju avionsku kartu do Šangaja kada je saznao da je brza železnica otvorena i kupio kartu u jednom pravcu za 165 dolara. "Možda ću u potpunosti odustati od letenja".
Devedeset polaska u svakom pravcu je planirano dnevno u putu u kome se piće jedva zatrese. Kineska centralna televizija je ovo dokazala tako što je postavila cigaretu uspravno na prozorskom simsu. (Iako je možda najveći aspekt i doprinos ove linije činjenica da je u njemu zabranjeno pušenje, što predstavlja veliki korak za zemlju u kome je normalno pušiti u bolnicama.)
Ovaj mega projekat je ukaljan skandalom i slučajem velike korupcije u februaru što je dovelo do otpuštanja ministra železnice Liu Zhijun-a, moćnog aparatčika koji se hvalio brzinom izgradnje železničkog sistema i kako se, u stvari, Kinezi malo oslanjaju na strane eksperte i iskustvo.
Liu je optužen u lokalnim novinama da je uzeo mito u vrednosti od 125 miliona dolara, što je navodno dovelo do sumljivog kvaliteta izgradnje kao i do ugrožene bezbodnosti samog sistema. Kontraverza je povećana kada je Zhou Yimin, bivši pomoćnik ministra, izjavio u intervjuima da je njegov bivši šef hteo da vozovi idu brže nego što je to moguće.
Zhou, koji je napusti Ministarstvo železnice, rekao je da dizajn voza duguje mnogo više evropskom i japanskom inženjerstvu nego kineskom, i takođe je izneo zabrinutost da je izgradnja izvedena opasno brzo.
"Većina brzih železnica, kao i novih vozova, u drugim zemljama se testira od tri do pet godina pre nego što se puste u saobraćaj", dodao je on. "Ali šta je sa našim (vozovima)? Projekat je star jednu do dve godine i već je otišao u masovnu proizvodnju." (Ovaj deo teksta se odnosi na dizajn novih brzih vozova koji su Kinezi projektovali.)
Trenutni zvaničnici su odbacili te zabrinutosti, ali skepticizam je samo rastao u aprilu kada je ministar najavio da će smanjiti brzinu kretanja vozova u cilju smanjenja troškova za putnike i povećanja sveopšte bezbednosti. Ova redukcija znači da se kineski vozovi neće kretati brže od japanskih ili evropskih.
Dok su se kritičari šalili da Kina uzima reč brzina iz brzih vozova, neki učenjaci i ekonomisti napominju da će sistem doneti primetne benificije zemlji ubrzo.
Pod jedan, trgovina će teći brže i slobodnije između gradova, posebno urbanih centara na izolovanom zapadu. Brza železnica će, takođe, osloboditi autoputeve od gužvi i pružajući preko potrebnih 50 miliona tona kapaciteta prevoza roba. Proširenje transportnog sistema je više nego dobrodošao u zemlji koja se grči u gužvama kada su nacionalni praznici.
"Ovo će biti blagodat za ekonomiju", kaže Guo Xiucheng, saobraćajni stručnjak na Jugoistočnom Univerzitetu u Nanjingu. "Sama količina kapitala koja se kreće kroz Kinu će sa ovim sistem biti znatno uvećana."
Kineski premijer Wen Jiabao pre više od mesec dana otvorio je ovu liniji u Južnoj stanici u Pekingu i bio je putnik na prvoj liniji za Šangaj. Policija i novinari su okupirali zakrčenu stanicu. Lokalna televizija prenosila je uživo snimak iz brzog voza.
Tao Yu, kompjuterski tehničar iz Šangaja čekajući da se ukrca na voz, upao je u patriotsko raspoloženje. "Veoma sam ponosan zato što je ovo naša tehnologija", kaže Tao. "Neki kažu da je ovo nemačka ili japanska tejnologija, ali svi njihovi vozovi izgledaju isto. Ovaj je naš." Nacionalni ponos sa strane, Tao, koji je regularni putnik između ova dva grada, kaže da ima veoma praktičnih razloga zašto ide vozom. "Veoma se plašim letenja", dodaje. "Mrzim turbulencije. Ljudi treba da budu na zemlji."
Linkovi:
- Kineski vozovi najbrži na svetu, ugrožavaju avionski prevoz
- prosečna brzina 350km na sat - link - Japanci obaraju rekorde - Superbrzi voz koji juri 300 na sat - link
- Rastu sumnje u finansijsku moć Kine - link
- Kina se zainteresovala za energetsku efikasnost - link
- Kina - vodeća sila u finansiranju industrije obnovljive energije u 2010. godini - link
- Top 10 najboljih sistema javnog prevoza u gradovima sveta - link
- Ekonomsko-društveni aspekti izgradnje lakog metroa.
Slučaj prve trase lakog metroa od Ustaničke ulice do Tvorničke ulice - link
