Prostori koji leče - nov koncept u projektovanju našeg vizuelnog okruženja

10.07.2009. | dr Ružica Božović Stamenović | Gradjevinarstvo.rs

U Beogradu je 3. i 4. juna održana prva konferencija na Balkanu posvećena arhitekturi i kvalitetnoj izgradnji – Blok. Kao gost u ulozi predavača na konferenciji bila je i dr Ružica Božović Stamenović, predavač na odseku za arhitekturu Nacionalnog univerziteta Singapura i na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.


Green link - kilometarske staze kroz krošnje drveća povezuju gradske parkovske zone Singapura

Ona je učesnicima konferencije predstavila nov koncept projektovanja i izgradnje objekata i javnih prostora  – Total healing spaces.

Ovaj koncept sažima najbolja graditeljska iskustva, savremene tehnologije i materijale, ali, ono najvažnije, koristi ih u skladu sa najsavremenijim medicinskim istraživanjima koja ispituju uticaj prostora i slika oko nas na naš nervni sistem i ukupan imunitet organizma.

Zdravo stanovništvo je strateški cilj za svako društvo. Zdravlje je važan lični i društveni resurs. U isto vreme, zdravlje je u velikoj meri ugroženo posledicama modernog stila života. Iz tog razloga svedoci smo prevladavanja bolesti čije poreklo je stres, i koje su danas najveći uzrok smrtnosti.

Zato je koncept izgradnje novog okruženja, naročito javnih prostora i zdravstvenih objekata, sa sveobuhvatnim pristupom i u skladu sa saznanjima iz onih grana nauke koje valorizuju uticaj vizuelnog okruženja na našu psihu i raspoloženje, a posledično i na zdravlje, od najveće važnosti za buduće prostore. Ovako je nastao novi pojam u projektovanju i opremanju prostora – healing spaces, prostori koji leče.

Koncept total healing okruženja se već nameće kao očekivani standard za gradove budućnosti. Pored javnih i zdravstvenih, on se može primeniti i u obrazovnim, stambenim i radnim prostorima, i naravno, prilikom izgradnje i opremanja rekreativnih i ugostiteljskih objekata ili kompleksa.

Kao što je koncept održivosti postao uobičajen nakon velikog zaokreta u načinu na koji doživljavamo prirodne resurse, tako je izgradnja ambijenata koji leče sledeći veliki cilj, ne samo arhitekata i graditelja, već i kompletnog društva.


Krovne bašte Singapura

Stvaranje Total healing okruženja

Gradnja zdravih prostora, onih koji nam neće nauditi, već je standard. Međutim, projektovanje prostora koji leče daleko je zahtevniji zadatak. Njegova realizacija započinje prevazilaženjem ograničenja koje u datom trenutku imaju građevinske tehnologije, zdravi materijali, kvalitet unutrašnjeg vazduha (Indoor Air Quality – IAQ), itd. Kada su ispunjeni ovi osnovni standardi tada počinje nadogradnja u smislu osmišljavanja onih vrednosti prostora koje su u stanju interaktivno da deluju sa našom percepcijom i psihom.

  Vizuelno okruženje i slike koje se u njemu pojavljuju, smeštene između značenja i oznaka, igraju važnu ulogu u ovom procesu. Vizuelizacija predstavlja najvažniju tačku našeg kontakta sa sveukupnim prostorom u kome se nalazimo i sadržajima u njemu. Zato od vizuelnih slika započinje traganje za ambijentima koji leče.

Rezultati brojnih istraživanja dokazuju da vizuelne slike mogu da utiču na dobrobit (wellbeing) korisnika prostora. Psiho-fizički mehanizmi (objašnjeni u PNI – psiho-neuro imunologiji) povezuju naše zdravstveno blagostanje i reakcije imunog sistema sa stanjem našeg uma.

Prirodno okruženje, dnevno svetlo, boje i svi drugi pozitivni nadražaji i oseti iniciraju pozitivne reakcije našeg organizma i time unapređuju naše zdravlje.

Total healing u bolnicama

fotografije desno i dole: dečija bolnica Meyer, Firenca, Italija

I osnovni i viši osećaji pokreću se percepcijom i prostornim nadražajima. Savremeni dizajn zdravstvenih ustanova zato se vodi ovim novim obrascima, koristeći se naučno-empirijskim zaključcima kao osnovnim asortimanom koji treba primeniti prilikom uređenja novog prostora.

Suštinski potencijali, na primeru u kom koncept prostora koji leče primenjujemo u zdravstvenom objektu – bolnici, svode se na sledeće:

  • naglašavanje kompletne slike bolnice – uz pomoć pažljivo biranih umetničkih predmeta (boje, materijali, oblici…), zasadom zelenila i pravilnim određivanjem njegovog položaja kako bi postojala stalna interakcija unutrašnjeg, izgrađenog, zatvorenog prostora sa zelenilom, naravno, uz ostavljanje mogućnosti za direktan kontakt
  • unapređenje funkcionalnosti – kada su ispunjeni svi propisima i preporukama predviđeni standardi pristupa se osmišljavanju vizuelne komunikacije korisnika sa prostorom (putokazi, staze za usmeravanje, info-table, obeležavanje bolničkih odeljenja, soba, ordinacija…)
  • brendiranje – njega pre svega čini logo bolnice koji treba da oslikava postignut stepen vizuelne komunikacije sa korisnicima odn. klijentima/pacijentima, i na taj način se sveukupna priča zaokružuje, kod korisnika stvarajući osećaj poverenja, ali i prestiža (što takođe nema zanemarljiv uticaj na sam proces i uspeh bolničkog lečenja).

Dakle, svi pomenuti aspekti najvećim delom oslanjaju se na vizuelne slike i njihove efekte. Brojna istaživanja vizuelnih slika i njihovog uticaja na čoveka sprovedena su poslednjih decenija, a zatim i primenjena u praksi. Tada se pokazalo da je zapravo moguće kvantifikovati pozitivne ekonomske efekte ovakvog pristupa u arhitekturi.

Uporedna praćenja mnogih parametara kod bolnica koje su građene kao prostori koji leče, i bolnica koje su prosto građene po osnovnim standardima, pokazala su nedvosmisleno bolje rezultate onih prvih, i to u svakom kvantitativnom parametru: manje bolovanja zaposlenih, prosečno kraće bolničko lečenje, manja upotreba lekova protiv bolova…

Ovo je naravno potvrđeno i u sprovedenim anketama za pacijente i njihove porodice koji su daleko zadovoljniji boravkom, ali i tretmanom od strane osoblja u onim bolnicama koje su građene po standardu prostora koji leče.  Potvrđeni primeri pokrenuli su novi trend i sada upravni odbori bolnica širom sveta pokazuju sve veće interesovanje za iskorišćavanje potencijala vizuelizacije prostora na smisleniji i efikasniji način.

Takođe, nov koncept projektovanja zdravstvenih ustanova navodi na to da se i svi otvoreni i zatvoreni, javni, poslovni i stambeni prostori mogu ponašati kao mesta koja leče.

Kako bismo postigli ova očekivanja moramo još jednom, na nov način, sagledati ulogu prirodnog osvetljenja, umetničkih predmeta, boja, i sveukupni potencijal vizuelnog okruženja da pokrene naše receptore i učini da se osećamo bolje i budemo zdraviji.

Linkovi:

  • Zdravi javni prostori - čovekovi instikti i uređene javne površine - link

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...