Poslednjih meseci 2008. godine u SAD objavljeno je preko 10 opširnih istraživanja koja su iz različitih uglova pokazala uspeh koji je zelena gradnja postigla tokom te godine. Teško je zamisliti da ekonomska kriza donosi dobro bilo kom sektoru poslovanja, ali dok je tržište tokom 2008. beležilo neprestani pad, zelena gradnja je godinu završila sa odličnim rezultatima.
Istraživanja objavljena u novembru ispitivala su uticaj zelenih objekata sa LEED sertifikatom na produktivnost rada zaposlenih u njima, uticaj na cenu gradnje, uštede u periodu korišćenja, vreme otplate, i opšti položaj zelene gradnje u celoj industriji.
Slična istraživanja učestala su poslednjih godina pa su sada ispitivane oblasti preciznije određivane. Veliki uticaj na porast njihovog broja imali su i zahtevi kompanija i investitora koji traže najbolja rešenja da ublaže posledice krize u čijem žarištu je i građevinska industrija, pa su želeli da ispitaju uticaj krize na zelenu gradnju.
Dodatno, skoro svi rezultati pokazuju da će 2009. biti još jedna uspešna godina za zelenu gradnju.
Jedan od detaljnijih izveštaja je “Green Building Impact Report 2008” (Greener World Media), koji meri uticaj LEED objekata na industriju i okolinu. U zaključku je podvučeno da su kompanije koje posluju u zgradama sa LEED sertifikatom ostvarile prihode od preko 170 miliona dolara na osnovu boljih uslova rada – preciznija brojka do koje je bilo teško doći u dosadašnjim, više uopštenim ispitivanjima. Takođe, navedeno je i da će do 2015. ona biti izražena u milijardama dolara, a da će broj zaposlenih u zgradama sa LEED sertifikatom porasti preko 10 puta.
Rečeno je i da su samo do novembra 2008. godine zeleni materijali ostvarili dobit od preko 10 milijardi dolara do prodaje na tržištu. Brojevi koje se odnose na uticaj na okolinu kažu da su ove zgrade uštedele oko 700 miliona kilometara pređenog puta za vozila, i preko 40 milijardi litara vode.
Ipak, izveštaj predviđa usporavanje dobijanja LEED sertifikata usled loše ekonomske situacije ali i zbog povećanja zahteva koji objekat mora da ispuni.
Tri studije se bave pitanjem kako će dalje usporavanje gradnje uticati na zelenu gradnju, i zaključak svih je da neće mnogo.
McGraw Hill studija pod imenom “2009 Green Outlook” (može se preuzeti po ceni od 249 dolara ovde) kaže da je zelena gradnja donekle izolovana od recesije i beležiće rast u okviru opšteg pada građevinskog sektora. Obrt kapitala u zelenoj gradnji povećao se pet puta u odnosu na 2005, i 2008. godine prešao je 49 milijardi, dok bi ova cifra već 2013. mogla da dostigne i 150 milijardi dolara.
Istraživanje firme Turner Construction – “2008 Green Building Market Barometer”, navodi da je preko 80% direktora u kućama za investiranje i prodaju nekretnina zaista, ili nejverovatnije, zainteresovano da njihovi novi projekti imaju imaju LEED sertifikat u naredne tri godine.
Značajna je i anketa sa okruglog stola koji je organizovala kompanija Ernst & Young u kojoj je 99% finansijskih direktora u građevinskim preduzećima potvrdilo da će u 2009. godini zelena gradnja beležiti još veći rast, ili, u najgorem slučaju, ostati na sadašnjem nivou (zvanični zaključak tog okruglog stola možete pogledati ovde). Tu se navodi da će, za razliku od nekretnina, infrastuktura imati veliki priliv novca jer predstavlja sigurnu investiciju i samim tim je u ovom trenutku veoma atraktivna za investiranje bez obzira na relativno manje profite, te će građevinci u niskogradnji biti u daleko boljem položaju u narednom period od njihovih kolega u stanogradnji i građenju poslovnih kvadrata.
U velikoj godišnjoj anketi Instituta američkih arhitekata “2008 Autodesk/AIA Green Index” (American Institute of Architects – AIA) i softverskog giganta Autodesk, drugu godinu za redom arhitekti su navodili da je za zelenu gradnju najznačajniji porast zahteva investitora. U prvom redu radi uštede energije i dobitaka od prodaje. Preko 20% arhitekata izjavilo je da tržište diktira investitorima da grade zeleno, dok je prošle godine zahtev tržišta naveden tek od strane svakog desetog ispitanika arhitekte.
Ipak, skoro troje od četvoro arhitekata izjavilo je da investitori nisu još uvek spremni da plate višu cenu za zelene projekte, iako prema novoj studiji Grega Katsa, stručnjaka za održivi razvoj, ova razlika danas može iznositi svega 2%. U studiji pod nazivom Zeleniji objekti i zajednice: troškovi i dobit (“Greening Buildings and Communities: Costs and Benefits”), on navodi da najzelenije zgrade ne koštaju više od 4% u odnosu na konvencionalne, a da se u najvećem broju slučajeva ova razlika kreće od 0 do 1%.
Ova studija potvrdila je i CoStar-ovu studiju objavljenu nešto ranije, u delu gde se kaže da ključni indikatori vrednosti objekata kao što su: posedovanje, prodajna cena, rate za lizing i sl. pokazuju veću tržišnu vrednost zelenih zgrada. Navedeno je takođe da ovi objekti troše prosečno 33% manje energije od konvencionalnih, što u računici višegodišnje potrošnje dovodi do toga da se svako ulaganje u zelenu gradnju isplaćuje najkasnije za pet godina ili manje.
Katsova studija kaže da ovi pokazatelji govore da su zelene zgrade zadivljujuće otporne na ekonomske potrese: krah berze nekretnina nije usporio rapidan rast zelene gradnje. Ovo ukazuje potrebu tržišta za kvalitetom – kupci zahtevaju zgrade koje su energetski efikasnije, udobnije i zdravije.
Sa ovim zaključkom se slažu i drugi… U istraživanju koje su sproveli Udruženje posednika i menadžera nekretnina (Building Owners and Management Association – BOMA), Savet za zelenu gradnju SAD (U.S. Green Building Council – USGBC) i Real Estate Forum – 80% ispitanika kaže da se mere energetske efikasnosti apsolutno isplate, a 65% kaže da su investicije u zelenu gradnju stvorile pozitivan ROI indeks (Return On Investment – povraćaj investicije), što je oko 5% više nego u istom istraživanju prethodne godine.
U dva istraživanja, Jones Lang LaSalle-a i korporacije CoreNet Global skoro 70% izvršnih direktora kompanija koje se bave nekretninama odgovorilo je da je održivost ključna tema biznisa, što je skoro skok od 20% u odnosu na prethodnu godinu.
I većina direktora severnoameričkih korporacija potvrdilo je za istraživanje Panel Intelligence-a da veruje da održivi projekti imaju najveći potencijal na tržištu.
Međutim, u zaključku teksta sa sajta CoStar odakle prenosimo ove podatke, kaže se da su istraživači mogli da provedu malo više vremena van kancelarija i projektnih biroa. Naime, Autodesk i kompanija Harris Interactive, otprilike u isto vreme kada su rađena navedena istraživanja, upitali su 2.600 odraslih Amerikanaca da li znaju da su zgrade najveći krivci za emisiju gasova odgovornih za efekat staklene bašte – tek oko 4% je znalo.
