Ne samo da forma Muzeja umetnosti Tešima imitira kapljicu vode, već je i taj element jedan od osnovnih predmeta u zgradi. Muzej je projektovan od strane čuvenog arhitekte Rjua Nišizave (dobitnika Prickerove nagrade za arhitekturu) i umetnika Reia Naitoa, i on predstavlja meditaciju o prirodi, prostoru i elementu vode. Projekat zapravo nije muzej, već masivno sklonište prečnika 60 metara razvijeno da stvori jedinstveni doživljaj.
Enterijer muzeja je osvetljen sa velikim otvorom u krovu koji osvetljava jedinu instalaciju: suptilnu mešavinu vode i objekata. U celini gledano, projekat stvara predivnu instalaciju koja zahteva punu pažnju svih čula za potpuno uživanje.
Muzej je deo umetničkog programa Benesse, koji je podario Inudžima umetnički projekat i nekoliko drugih savremenih umetničkh prostora na jugoističnim japanskim ostrvima. Projekat ima za cilj da stvori više od zgrade u kojoj se izlažu umetničke instalacije; on ima za cilj da stvori impresivno okruženje u kome objekat i umetnost postaju nerazdvojivi.
Oglas
Sa samo 250 milimetara debljine, betonski krov nema grede niti stubove koji ga pridržavaju u svom rasponu od 40 i 60 metara. Kao mehur od sapunice, briljantan inženjering omogućava samonoseću strukturu koja prevazilazi svoju masu. Upećatljivo beli zidovi i podovi povećavaju dimenzionalni pomak, omogućavajući svetlosti i zvuku da preuzme primat u prostor namesto mase strukture.
Godišnja doba očigledno imaju veliki uticaj na iskustvo muzeja: kako se svetlo menja i voda dolazi i odlazi, muzej postaje ogledalo prirodnih elemenata koji ga okružuju. Dva velika otvora omogućuju zgradi da diše i iskoristi prirodnu svetlost. Umetnik Rei Naito je oblikovao pod u instalaciju Matrix - igru objekata sa kišnicom i rosom prikupljenom kroz otvore na krovu.
Pristup muzeju je preko krivudave staze kroz padinu brda, koja polako otriva jedinstveni oblik muzeja. Biletarnica je izgrađena u brdu, a mala prodavnica je smeštena u drugoj loptastoj betonskoj nastrešnici.
