Posle gotovo dve decenije planiranja, osporavanja i odlaganja, projekat Tour Triangle ušao je u novu fazu – neboder koji potpisuje švajcarski arhitektonski studio Herzog & de Meuron dostigao je punu visinu od 180 metara i postao jedan od najuočljivijih objekata u panorami Pariza.
Tour Triangle dominira panoramom Pariza (Foto: Herzog & de Meuron)
Toranj sa 42 sprata sada je treća najviša građevina unutar granica francuske prestonice, iza Tour Montparnasse i Ajfelovog tornja. Istovremeno, zbog ponovnog uvođenja ograničenja za gradnju visokih objekata u Parizu 2023. godine, očekuje se da će ovaj status zadržati još dugo.
Iz studija Herzog & de Meuron saopšteno je da je objekat dostigao završnu visinu i da je njegova forma sada trajno prisutna u silueti grada. Kako navode, Tour Triangle zamišljen je kao mesto koje povezuje istorijski centar i šire područje Velikog Pariza, namenjeno kako stanovnicima tako i posetiocima iz celog sveta.
Oglas
U prizemnim zonama planirani su prodajni i javni sadržaji, dok će viši nivoi obuhvatiti kancelarije i hotelski kapaciteti sa pogledom na grad. Na vrhu će biti vidikovac otvoren za javnost. Projekat uključuje i integraciju solarnih panela duž cele južno orijentisane fasade.
Karakterističan trapezoidni oblik zgrade projektovan je tako da iz centralnih delova Pariza deluje usko i elegantno, dok se iz istočnih i zapadnih pravaca jasno vidi njegova trouglasta geometrija. Prema objašnjenju arhitekata, ovakvo rešenje omogućava bolje vizure iz unutrašnjosti objekta, ali i smanjuje površinu senke koja pada na okolne zgrade.
Tour Triangle od početka prati snažna polemika u javnosti, jer su visoki objekti u Parizu godinama tema brojnih rasprava. Herzog & de Meuron započeo je rad na projektu još 2006. godine, ali su administrativne procedure, pravni sporovi i protivljenje dela javnosti značajno usporili realizaciju. Izgradnja je na kraju počela tek 2022. godine.
Pored kompleksa Tours Duo arhitekte Jean Nouvel, koji obuhvata kule visoke 180 i 125 metara, upravo se Tour Triangle smatra jednim od projekata koji su uticali na odluku grada da ponovo ograniči visinu novih zgrada.
Pariz je još 1977. godine uveo limit od 37 metara za novu gradnju, a ta regulativa važila je sve do 2010. godine. Tadašnja gradska administracija pod vođstvom Bertrand Delanoë omogućila je izgradnju poslovnih kula do 180 metara i stambenih objekata do 50 metara.
Međutim, gradonačelnica Anne Hidalgo vratila je stroža pravila kroz novi "bioklimatski" urbanistički plan, koji ima za cilj da grad učini otpornijim na klimatske promene i rast temperatura u narednim godinama.
