Ideje za Beograd iz 1912. godine

05.03.2013. | M. Stojanović | Telegraf

Zvuče li vam Spomenik slobode ispred Skupštine grada ili vodoskok na Terazijama realno? Jednom inostranom arhitekti delovali su toliko izvodljivo da ih je ucrtao u Generalni urbanistički plan...

Foto: Wikipedia/BoskoM, Facebook/Plan d’embellissement de la ville de Belgrade 1912

Možete li da zamislite Beograd lepši od Pariza, Berlina ili Londona? Belgijanac francuskog porekla Alban Šambon je očigledno to mogao kada je pre 100 godina napravio prvi proevropski plan Varoši Beograda - vodoskok na Terazijama, Trijumfalna kapija na Slaviji i spomenik slobode ispred Skupštine grada samo su neke od sjajnih ideja, koje su mogle sasvim izmeniti lice ovog grada.

Šambonov plan rađen je na osnovu geodetskog plana iz 1909. godine. Kako je Alban Šambon bio pobornik tendencija istoricizma, odnosno eklekticizma, on osnovnu ideju za rekonstrukciju Varoši sprovodi reinterpretaciom prošlosti i svetskog graditeljskog nasleđa. U odnosu na dotadašnje predloge Rejonske ulice, Šambonov plan daje izuzetno vredan predlog Kružnog bulevara, raskošnih Osmanovskih razmera, jasno razdvajajući građevinski rejon od ostale teritorije grada.

Jedna od ideja iz ovog plana je i vodoskok na Terazijama. Kako je navedeno u monografiji Urbanističkog zavoda Beograda, “Beograd u mapama i planovima od 18. do 21. veka”, kao gradski potez, ona predstavlja prvi jasni prikaz otvorene perspektive ka Savi, ali i nepresušnu inspiraciju za sve buduće urbaniste do danas. Naručilac ovog Regulacionog plana je ili Dvor ili Beogradska opština.

Foto: Fejsbuk/Plan d’embellissement de la ville de Belgrade 1912

O ovom planu je pre nekoliko godina za “Večernje novosti” govorio i autor knjige “Arhitektonska enciklopedija Beograda 19. i 20. veka” i sin tvorca simbola Beograda TV Tornja na Avali, Slobodan – Giša Bogunović.

„Arhitektonski gledano, Beograd je velika soba promašaja na ogromnom prostoru. Danas se malo zna i o planu koji je 1913. godine uradio Belgijanac francuskog porekla Alban Šambon. Predložio je da Slavija ne bude, kako je to posle slikovito objasnio Uroš Martinović ‘provincijski ringišpil’, već da se tamo napravi trijumfalna kapija, po uzoru na onu, parisku. Najzad, tvrdio je da su Srbi ratnički narod, i zašto bi to nekome moglo da smeta?“, ispričao je Bogunović.

Šambonov plan 1912: Ministarstva i parlament na Tašmajdanu

Prema njegovim rečima, Šambon je predložio i efektno uređenje parkova oko dvorova. U blizini današnje Skupštine grada Beograda trebalo je postaviti i Spomenik slobode, na posebnom, korintskom stubu.

„Želeo je da prostor, koji se prostire do Narodne skupštine bude povezan pobočnim ulicama, koje bi proširio. To je takozvani ‘poprečni prodor’, koji Beogradu oduvek nedostaje. Čak je i on mislio o Terazijama. I u to vreme je tvrdio da im nedostaju saobraćajnice koje bi ih na taj način povezivale. I Šambon je mislio da od terazijske terase treba da se naprave kaskadni slapovi, po uzoru na viseće vrtove, koji bi se u ritmičnoj celini spuštali ka Savi“, smatra Bogunović.

Iako sjajan, ovaj plan nikada nije ostvaren zbog toga što je ubrzo izbio Prvi svetski rat. Sto godina kasnije ostaje nam da ponekad žalimo zbog toga ili da čekamo neke nove mlade arhitekte sa novim, jednako sjajnim idejama.

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...