BELRE 2011: VI Konferencija o nekretninama i investicijama

03.11.2011. | Gradjevinarstvo.rs

U Beogradu je 02. novembra u 10h otvorena VI konferencija o nekretninama i investicijama BELRE, koja traje dva dana i sastoji se od 6 panelskih diskusija na kojima stručnjaci za razvoj nekretnina i investitori razgovaraju o budućem razvoju investicionog tržišta u Srbiji i regionu.

Potpredsednica Vlade RS, Verica Kalanović, u uvodnom govoru na otvaranju konferencije istakla je značaj razvoja infrastrukture kao jednog od osnovnih preduslova za unapređenje investicione klime u Srbiji. Kalanović je rekla da se trenutno dve trećine projekata u građevinskoj industriji u Srbiji realizuju u Beogradu i Novom Sadu, što, kako je istakla, ne može da doprinese razvoju zemlje.

"Ne možemo da se razvijamo kao zemlja ako za sve ostale opstine u Srbiji opredilimo samo 1/3 investicija, istakla je Kalanovićeva. Zbog toga je donošenje Zakona o javno-privatnom partnerstvu i Zakona o finansiranju lokalnih samouprava ključno za veći plasman finansijskih sredstava u infrastrukturne projekte ostalih lokalnih zajednica u Srbiji."

Takođe, Kalanovićeva je najavila regulisanje roka plaćanja lokalnih samouprava i države prema privredi na 60 dana, što bi trebalo da omogući bolje poslovanje u Srbiji.

Ambasador Izraela, Jozef Levi, takođe u uvodnom obraćanju, je rekao da je Izrael u Srbiju do sada investirao dosta novca u nekretnine jer su izraelski poslovni ljudi videli potencijal, koji može da donese profit.

"U Srbiji se trenutno radi nekoliko projekata iz oblasti nekretnina u koje su uključene izraelske kompanije i to u Pančevu, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu" - kazao je ambasador Levi i istakao da u Srbiji postoji veliki potencijal za razvoj građevinske industrije.

On je ukazao da brzina izdavanja građevinskih dozvola takođe utiče na orpedeljenje za investicije. Poslovni ljudi iz Izraela ili iz bilo kog drugog dela sveta, kada kupe komad zemlje u Srbiji, žele što pre da dobiju dozvolu za gradnju, a ne da prolaze kroz komplikovane procedure kojima ne vide kraja.

Od početka finsijske krize, austrijske kompanije uložile su 600 miliona evra u Srbiju. Novi zakon o planiranju i izgradnji bio je značajan korak napred i dokaz da je zemlja politički stabilna. Ne mogu se kriviti srpska ekonomija i politički sistem zato što nema investicija. Najveću nesigurnost trenutno predstavlja opšta ekonomska klima.

Predstavljajući potpuno jedinstven projekat izgradnje prvog IT parka u Inđiji, Ramgopal Narayanan, direktor Embassy Techzones u Srbiji je na pitanje da li je u Srbiji jednostavno investirati izjavio: Želim da budem jasan - jednostavno je doći i ulagati u Srbiju. Pitanje je samo finansiranja na globalnom nivou.

On je takođe istakao da je razvoj IT parka jedna od prvih zelenih zgrada u Srbiji i da će ovaj projekat biti izgrađen u skladu sa svim svetskim trendovima u razvoju nekretnina.

Slobodan Mihajlović, Specijalni savetnik za razvoj turizma je ukazao da Srbija ima veliki potencijal za razvoj ove industrije i da se sada radi na planovima za razvoj. Dame to bolje znaju, ali kada hoćete da se udate, morate malo da se ulepšate. Tako i mi sada, ako hoćemo da pronađemo investitore za ulaganja u turističke i hotelske komplekse, moramo da im pokažemo lepo lice Srbije. To je tržišna utakmica, gde se mi takmičimo sa drugima. Upravo je u toku izrada master plana razvoja turizma koja podrazumeva da ćemo imati jasnu ponudu gde, šta, koliko i kako može da se gradi, zaključio je Mihajlović.

Panel o javno privatnom partnerstvu

Panel o javno privatnom partnerstvu u okviru BELRE Konferencije su organizovali NALED-a, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja i Advokatska Kancelarija Karanović Nikolić.

Pitanje javno privatnog partnerstva u Srbiji konačno će biti regulisano donošenjem Zakona o javno privatnim partnerstvima i koncesijama i Zakona o komunalnim delatnostima. To bi trebalo da omogući veću uštedu u budžetu i veću realizaciju projekata. Od 2003. godine, od 5 koncesija, propale su 4. Ova dva zakona se pripremana su u tesnoj koordinaciji između dva resorna ministarstva i stoga su Ministar ekonomije i regionalnog razvoja, g-din Ćirić, i Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, g-din Dulić, predstavili zajedno novi pravni okvir za razvoj javno privatnog partnerstva u Srbiji.

"Ovim zakonom želimo da uvedemo princip ekonomske efikasnosti, kojom se određuje da li je neki projekat sprovodiv od strane države i javnog sektora i koji će biti preduslov za realizaciju projekta", kazao je Ćirić.

Ministar ekonomije Srbije je najavio da je novim zakonom predviđeno i formiranje komisije za javno-privatno partnerstvo kao stručnog međuresornog tela, koje će određivati ekonomsku efikasnost projekta.

"Ideja zakona je da pružimo mogućnost da oni projekti koji su do sada čekali da postanu prioritet republičke vlade, sada uz pomoć lokalne samouprave budu realizovani u saradnji sa adekvatnim partnerima", kazao je on.

Od pet koncesija, četiri propale

Ćirić je kazao da dosadašnja zakonska regulativa nije pružala adekvatne uslove za sprovođenje koncesija, kojih je u Srbiji od 2003. do sada bilo pet, od čega su četiri propale i to jedna vezana za puteve, a ostale u rudarstvu.

"To bi novim zakonom o javno-privatnom partnerstvu trebalo da se promeni i prvi put na adekvatan način omogući privatno sufinasiranje značajnih projekata", kazao je on.

Predsednik Upravnog odbora nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Vladimir Čupić kazao je da je kriza državnih finansija širom sveta pokazala da koncept privatno-javnog partnerstva jedna od mogućnosti za poboljšanje stanja u ekonomiji.

Čupić je rekao da su, prema procenama Svetskog ekonomskog foruma, ukupne potrebe za finansiranje infrastrukture 3.000 milijarde dolara, a ukupan obim privatnih investicija u toj oblasti je oko 1.000 milijardi, što znači da nedostatak od 2.000 milijardi dolara može da se nadoknadi primenom javnoprivatnog partnerstva.

On je istakao i da se najveći projekti iz javno-privatnog partnerstva realizuju u oblasti energetike, zelene ekonomije i transporta.

"Nema razloga ni da promenom tih zakona bez posla ostanu ljudi koji rade u komunalnom sektoru", rekao je ministar životne sredine Oliver Dulić.

Predlogom zakona o komunalnim delatnostima, kako je objasnio, nije definisana neophodnost povećanja cena već kriterijumi na osnovu kojih se određuju cene komunalnih usluga, što do sada nije postojalo.

"Cene komunalnih usluga su do sada formirane kako je ko hteo, bez kriterijuma", naglasio je Dulić. U komunalnu infrastrukturu u narednih deset godina trebalo bi, prema njegovim rečima, da bude uloženo oko četiri milijarde evra, u skladu sa strategijom razvoja životne sredine.

Od toga bi, kako je istakao, u skladištenje opada, postojenja za prečišćavanje otpadnih voda i energetsku efikasnost trebalo da bude uloženo više do tri milijarde evra, za šta država nema novac.

"Potrebno je naći nove mehanizme finansiranja komunalne infrastrukture, od kojih je jedan od najboljih javno-privatno partnerstvo", rekao je Dulić.

Za više informacija pogledajte linkove ispod.

Linkovi:

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Milan 09.10.2019.
Da, sve je to lepo u teoriji. Međutim kao i...
Maxs 24.09.2019.
Pa neka plate 50€ i neka prijave radnike na...
Darko 23.09.2019.
Teško da će neko južno od Save da se vraća ...
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...