Karika koja nedostaje

11.10.2011. | WAN

Nova istraživanja pokazuja da naše zgrade nisu dostigle svoj puni potencijal ali danske su korak ispred naših!

Efikasnost je ključna reč u ovom trenutku u arhitektonskoj industriji, sa svakim novim projektom i istraživanjima koje razmatraju pomno kakav će uticaj imati svaki osnovni element na postojeće i buduće korisnike. Arhitekte će biti prvi na udaru kada objekat nepostigne sve ono što se od njega očekuje, ali novi dokazi upućuju da krivica možda leži u pristupu korisnika ka unutrašnjem prostoru, pošto se kvadrati ne koriste u njihovom punom potencijalu.

Danski arhitektonska konsultanska firma SIGNAL nakupila je poprilično iskustva u ovom polju, istraživajući na koji način korisnici završenog objekta reaguju na dato okruženje i kako ovo može biti iskorišćeno da se maksimizuje potencijal zgrade. Pridružni partner u SIGNAL-u, arhitekta Esben Neander Kristensen, objašnjava: "Opšta percepcija radne prakse u bilo kojoj organizaciji jeste, vrlo često, okrenuta ka jednom korisniku - "privatnom" radnom mestu. Većina naših zapažanja i istraživanja pokazuju da ovakva organizacija prostora jeste zastupljena u 90% slučajeva, ali se koristi samo 30-40% vremena."

Neander Kristensen nastavlja: "Postoji veliki potencijal u oslobađanju ovih resorsa (npr. prostora, nameštaja) i njihova primena u stvaranju prostora koji su pogodniji za radne procese, strategije i kulturu modernih organizacija (tj. više javni, zajedničke prostorije, specifični prostori usmereni ka određenim projektima, privremeni i fleksibilni prostori)." U transformaciji ovih ogromnih neiskorišćenih prostora (obrazovnih i komercijalnih objekata) u fleksibile radne sredine, SIGNAL uspeva da pojača efikasnost prostora, motivaciju, fleksibilnost, zadovoljstvo korisnika, i na kraju efikasnost same zgrade.

Kopenhagen, industrijski i kreativni centar Kraljevine Danske, je već korak napred u ovom polju. Iako prosek ocena u Danskoj nije među najvećim u Evropi, Danci su pristupili projektovanju obrazovnih ustanova bez unapred određenih parametara, što omogućuje kreativno razmišljanje i skoro neograničene mogućnosti.

Samo šačica škola u glavnom gradu Danske rade pod bosonogim programom koji obećava da će naučiti decu da poštuju svoju radnu sredinu od ranog doba, programu koju opušta učeničke umove i dovodi sve korisnike prostora škole na isti nivo (nastavnici takođe poštuju pravilo nenošenja obuće). Mnoge obrazovne ustanove primenile su principe fleskibilnih prostora, sa učionicama koji su formirane od pomerljivih zidova (Koledž 3XN’s Orestad), otvorenih atrijuma (Koledž Henning Larsen Architects’ IT) ili učionicama sa zelenim prostorima (KHR Architects’ Ørestad Škola). Ponašanje učenika je izuzetno, nivo koncentracije jako visok, buka je minimalna i ono što je stadnardno za sve škole, grafiti, koji su jako retki ako ne i nepostojeći.

Ključ kopenhagenskog dokumentovanog uspeha možda leži u spremnosti grada da prihvati promenu i prizna krivicu, i škola Hellerup, projektovana od strane Arkitema Architects jeste vrhunski primer. Izgrađena pre devet godina, škola deluje jednostavno od spoljašnjosti - jednostavna i čista forma, skandinavske linije sa metalnim fasadanim panelima koji se smenjuju sa redovima prozora. U unutrašnjosti, nesputana kreativnost biroa Arkitema Architects postaje očigledna, prvenstveno zato što ne postoje fizički ograđene učionice nego prstenovi javnih, radnih, prostora koje su poređane oko centralnog atrijuma opremljenog multifunkcionalnim stepeništem.

Škola Hellerup se promenila znatno tokom njenih devet godina postojanja. Charlotte Schlichtkrull je predavala u školi od njene izgradnje i videla je da se raspored funkcionalnih celina menja svo vreme. Ona objašnjava: "Jedna od omiljenih zabava dece bila je velika zakrivljena površina u zidu ispod glavnih stepenica i mi smo mislili da bi to bilo dobro mesto za čitanje knjiga. Tako da smo naredni dan postavili gomilu jastuka tamo, ali deca su nam rekla drugačije. Ovo je odlično mesto za trčanje! Deca su največi test koji može da nam pokaže šta može a šta ne može da funkcioniše."

Ovaj proces slušanja stavova šestogodišnjaka i sedmogodišnjaka i pravljenje aktivnih promena u fizičkoj obrazovnoj sredini jeste neortodoksno za mnoge kulture, ali ipak pristup u Hellerup školi je doneo veliki uspeh. Schlichtkrull nastavlja: "Ne bi bilo moguće imati tradicionalno obrazovanje u ovakvom prostoru, i ja mislim da je to jedna od najboljih stvari u školi: da okruženje utiče na nas da učimo decu na način za koji mi mislimo da je ispravan."

Arhitektonski i enterijerski dizajn ima veliki uticaj na konačni pristup korisnika prema poslu (bili oni učitelji, kancelarijski službenici, doktori itd.), i to nije više novost, ali koliko ljudi koristi prednost ove šanse da uči od drugih? Gitte Andersen, arhitekta i predsednik odbora SIGNAL-a, naglašava: "Prostor nije nikada neutralan. On će uvek ili poboljšati ili omesti aktivnost među ljudima, i kada prihvatite da možete koristiti prostor da stvorite napredak, da napravite vrednost za korisnika i nov vid razmišljanja, shvatate koliko je to bitna stvar."

Arhitektonska konsultanska firma SIGNAL je tek skoro počela da dobija pohvale za njeno epohalno istraživanje - prošle godine su dobili nagradu za inovativni pristup poslu. Nagradu su dobili zbog njihovog koncepta mentalne obnove (Mental Rebuilding Concept). Anderson objašnjava: "Zainteresovali smo se da istražimo koliko možete razviti neku organizaciju bez ikakve rekonstrukcije prostora i pomeranja zidova, već samo izazivanjem navika ili načina na koji se ljudi odnose jedni prema drugima. I ono što smo primetili jeste da smo sposobni da optimizujemo postojeće površine samo izazivanjem navika i ponašanja ljudi i načina na koji oni rade zajedno i uče jedni od drugih."

Ključni faktor uspeha danske arhitekture leži u njenoj percepciji prostora, objašnjava Andersen i dodaje: "Prostor je alat, kao što su ljudski resursi ili ekonomija." Umesto da udovolje parametrima postavljenih od strane klijenata, ovi arhitekti izazivaju percpeciju šta je prostor zaista i maksimizuju korisnost svakog kvadratnog metra, što zauzvrat maksimizuje efikasnost datog volumena. Samo je pitanje vremena kada će ostatak sveta početi da primenjuje iste metode.

Linkovi:

  • Verujemo u arhitekturu - link
  • Dizajneri kao novi arhitekti izbora: Pogled iz Velike Britanije - link
  • Kojim putem ide naš održivi izdanak - link
  • Obrazovanje i uloga arhitektonske profesije danas - link
  • Budućnost arhitektonske struke - koja vrsta obrazovanja garantuje ostanak u poslu? - link

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mićo 20.11.2019.
Ko to kaže da je most graditi pored mosta j...
Invekta 18.11.2019.
Odlično rešenje, olakšava posao, a efekti s...
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...