Šta nam današnji gradovi koji tonu kažu o budućnosti podizanja nivoa mora

21.04.2011. | Curt Stager | Fast Company

Već smo videli Menheten progutan od strane velikih talasa dok se glečeri razdvajaju i podižu nivoe mora - na filmskim platnima i negativnim scenarijima klimatskih promena izazvanih od strane čoveka. Ali kako će zaista uticati nivo podizanja okeana na priobalne metropole budućnosti? Zapravo je vrlo lako da sami odgovorite na to pitanje, bez upotrebe vremenskog portala, već prostom vožnjom kolima, brodom ili avionom. Posetite neki od desetina oblaskih gradova širom sveta i ubrzo ćete dobiti iskustvo iz prve ruke o tome šta budućnost nosi. Ali budite upozoreni; najverovatnije nije uzbudljivo kao što ste videli na televiziji.

Često smo slušali koliko nivo mora može da naraste dok se ledene kape tope i urušavaju. Ako se brzo prebacimo na nefosilna goriva, nivo mora bi trebao da poraste onoliko koliko je narastao tokom prirodnog toplog perioda pre zadnjeg ledenog doba - otprilike oko 6 metara. Ako sagorimo preostalo fosilno gorivo (uključujući i naslage uglja), onda će sav led stacioniran na tlu (vrhovi planina, glečeri...) nestati i nivo mora će porasti na neverovatnih 60 metara u odnosu na današnji nivo.

Retko možemo videti usporeni ritam ovih promena dok gledamo filmove o prirodnim katastrofama, ili dok gledamo tzv. "mape poplava" koje prikazuju Ameriku sa odgriženim delom Floride kao da ju je ujela ajkula. Ako vas misao o katastrofalnim klimatskim promenama čini toliko depresivnim da će te sve odbaciti i prosto čekati na vašoj omiljenoj plaži taj "Veliki talas", sigurno ćete stradati. Ali ne od davljenja, već ćete umreti tamo od starosti mnogo pre nego što okean preuzme okolno drveće i zgrade.

Nivo mora trenutno raste za oko tri debljine nokta godišnje, i on se popeo za oko 18cm tokom celog 20. veka. Niko tačno ne zna koliko bi taj ritam mogao da ubrta tokom ovog veka; najcrnja predviđanja sugerišu da bi ta cifra mogla da iznosi oko 4,5 metara do 2100. godine. Ali većina predviđanja od strane eksperata koji se bave ovom temom stavljaju taj nivo na 0,6 do 0,9 metara do kraja veka. To je u proseku od 5,1 do 7,62cm godišnje.

Drugim rečima, ako ćete sedeti na plaži i čekati da kiosk brze hrane od 3 metara, koji se nalazi iza vas, nestane, moraćete da čekate između 300 i 1.000 godina. Zato bolje ponesite dosta para sa sobom da platite svu tu brzu hranu dok čekate.

Nemojte me sada shvatiti pogrešno. Rast nivoa mora je užasan ishod globalnog zagrevanja koje je izazvalo čovečanstvo. Ali ono nije kao što se o njemu misli. Naime, to nije neka apokalipsa, već hroničan problem, bliže je sporom kanceru nego srčanom napadu. Mi još uvek moramo da uradiom što više možemo da bi smo sprečili ili makar ublažili ovaj rast, ali moramo shvatiti da će nam za to biti potrebno vreme. Ovo nije rečeno u smislu odklanjanja svih briga oko ovog pitanja, već je rečeno da nam pomogne u shvatanju da lagani tempo klimatskih promena može maskirati njihovu ozbiljnost. I to ujedno znači da će nas ovo pitanje zamarati kako nas, tako i naše potomke dugo vremena - verovatno hiljadama godina.

Dakle, kako će zaista život biti u obalnim gradovima od sada? Možete pitati stanovnike američke Golf obale (Gulf Coast) koja tone brže nego što okeani rastu, prvenstveno, zahvaljujući ekstrakciji podzemne vode i ekspoloataciji nafte i gasa. Neki delovi blizu Hjustona (Houston), na primer, su skoro počeli da tonu više od 3cm godišnje, ali to ne biste ni mogli da znate zbog slabog medijskog pokrića.

Ili pomislite na Tokijo, koji je potonuo oko 3m tokom prošlog veka. Neki gradovi pored luke tonu za oko 10cm godišnje. Kineski najveći obalni grad, Šangaj, je potonuo oko 3 metra u deltu Jangze-a tokom zadnjih sto godina. I Bankok tone za oko 11cm godišnje, što je duplo brže u odnosu na najgori scenario poplava i četrdeset puta brže nego današnji rast nivoa mora. U ovim i iznenađujuće mnogo sličnih mesta, tonjenje tla ima skoro isti efekat kao i rast nivoa mora, dok je magnituda ovih dešavanja mnog veća nego što je zabrinutost o klimatskim promenama. Neke gradove koštalo je milijarde dolara za izgradnju nasipa, pumpi i rekonstrukcije tokom zadnjih par dekada.

Jasno je da ovo veliki trošak za budžete mnogih gradova koji bi to najradije izbegli. Osim ako, možda, ne pokrenete ovu temu sa građanima Venecije. Mekani sedimenti ispod grada tonu duplo brže nego što more raste, stvarajući poplave u gradu vekovima. Ali urbani život u Veneciji nije paralizovan zbog ovoga, i turisti ne dolaze tamo u masama da bi gacali po devastiranom gradu od poplava. Do sada su se stanovnici Venecije navikli na ovo stanje stvari, i ja pretpostavljam, da ako bi im se dao izbor da bi ostavili stvari kako su sada. Naravno, to bi se možda i promenilo kada se ubrzani rast nivoa mora doda na njihove dugogodišnje probleme.

Ili razmislite o Amsterdamu. Otprilike pre dvehiljade godina on je bio jedna, neopisiva, ruralna površina izolovana od okeana kilometrima niskih ravnica. Kada je prirodni rast nivoa mora oformio ono što dana znamo kao Zuiderze luku, ujedno je i otvorio rutu brodskim transporterima severnog Atlantika i Amsterdam je transformisan u užurban centar trgovine i kulture. Iako danas gubimo obalne gradove kao što su šangaj i Venecija, sutrašnji Amsterdam koji se bude ponovo rađao će to raditi sa očekivanjem novih talasa koji će doći. Vekovima kasnije, oni će takođe podlesti potapanju, i tako će to biti i u buduće.

Ovo nije budućnost koju bi većina naroda izabrala, niti bi trebali. Srećom, mi imamo još uvek vremena da zadržimo današnje obalske naseobine iznad nivoa vode, iako ćemo se morati oprostiti sa nekim najnižim, potopljenim, delovima gradova - pod uslovom da pređemo na korišćenje energije dobijene iz obnovljivih izvora što pre. Naši daleki potomci, ako budu mislili na nas uopšte, biće nam  zahvalni dok budu ispijali piće u kafićima pored kanala još starije Venecije ili samo delimično potopljenom Menhetnu 5000. godine nove ere.

Autor teksta Kurt Stager (Curt Stager) je ekolog, paleoklimatolog i naučni novinar sa doktoratom iz bilogije i geologije Univerziteta Djuk (Duke University). Njegova nova knjiga se zove "Duboka budućnost: Sledećih 100.000 godina života na Zemlji" (Deep Future: The Next 100,000 Years of Life on Earth - link).

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...