Građevinski propisi - da li kvalitet gradnje opada uz opravdanje da ispunjava standard

13.01.2011. | Scott Gibson | Green Building Advisor

Građevinski propisi štite nas od konstruktivnih, higijenskih i požarnih hazarda dok istovremeno definišu minimalni nivo energetske efikasnosti. Neki građevinci u SAD ipak tvrde da su obučenost izvođača i praksa daleko važniji od samih propisa, dok većina smatra da se ne može tako posmatrati, te da dobri primeri starih građevina ne pokazuju pravo stanje objekata nastalih u vremenu bez propisanih standarda.

Nakon što je preko tri decenije radio na rekonstrukcijama zgrada pod zaštitom države, Roy Harmon zbunjen je trenutnim stanjem u stambenoj gradnji. Većina zgrada na kojima je radio starija je od jednog veka i građene su u vreme kada su tesari imali zanate ali ne i građevinske propise. Tada je zgrada mogla biti gora od drugih samo zbog neodgovarajuće konstrukcije.

Sa druge strane, danas postoji veliki broj građevinskih porpisa, ali ne postoji nikakav poseban način za procenu veštine izvođača koji radi rekonstrukciju kuća ili za tesara.

- Kao rezultat ovakve prakse u poslednjih dvadesetak godina, hiljade plastičnih baraka koje nazivaju kućama podiže se širom zemlje zahvaljujući nezasitim investitorima. Ti objekti se nalaze na granici propisa, u sivoj zoni tačno na, ili čak ispod, osnovnih minimuma – piše Harmon na sajtu GBA.

- Neiskusni radnici koji nikada nisu prošli ozbiljan zanat jedino su što ovakva gradnja donosi – dodaje Harmon. On se pita da li smo živeli u kvalitetnijim kućama kada su ih gradili vešti majstori koji su zaista znali šta rade, ili danas, kada živimo u kućama koje su gradili priučeni graditelji koji jedva uspevaju kvalitet gradnje da „prebace“ preko zakonskog minimuma.

On se pita, na osnovu iskustva sa materijalima koji traju preko jednog veka u kućama, da li LEED i standardi zelenih materijala zaista mogu da garantuju da će današnji objekti za 100 godina biti u stanju da dožive rekonstrukciju ili samo manje popravke.

Građevinski propisi nisu tema

- Propisi su nastali kao posledica problema, ne kao uzro – kaže Tony Olaivar. Čak i kad ne bi bilo građevinskih propisa, to ne bi popravilo stanje u industriji – Štaviše, pandan današnjim baraka su barake od pre jednog veka, i one takođe nisu održale tekst vremena... On podseća da se propisi popravljaju tokom vremena:

- Svaki put kada zgrada izgori ili se sruši, ili osiguravajuće kompanije traže poboljšanja, sakupljaju se nove statistike. U pravljenje propisa mnogi ulažu dosta znanja i ne treba biti obeshrabren lošim primerima iz prakse.

- Svi sadašnji propisi nastali su zbog prethodnih grešaka i katastrofa (prirodnih i izazvanih čovekovim ponašanjem) – kaže Andy Ault – Propisi nisu odgovorni zbog onih koji ne ispunjavaju standarde, oni su tu upravo zbog njih. Dodatno, kada novi propis za 2012. godinu bude na snazi, on će konačno po prvi put od običnog priručnika za bezbednost korisnika postati dokument kojim se potvrđuju ukupne karakteristike zgrade (ovaj propis će uključivati i test curenja vazduha koji propisuje IECC – tag na kraju).

 

Andy Ault podsetio je da postoje napori da se obrazuje nova generacija mladih majstora. U SAD postoje bar dva takva programa:

- Nije lako ubediti tehno-generaciju da je lepo danas biti majstor – kaže Ault – Svi mi, iskuni profesionalci, trebalo bi da učestvujemo u ovim naporima tako što ćemo da uzmemo aktivno učešće i volonterski radimo sa ovim grupama.

Martin Holladay, viši urednik na sajtu GBA, kaže:

- Iako je lako veštinu starih tesara gledati sa zadovoljstvom, to ipak ne pokazuje da je nekada bila garantovana dugotrajnost objekata. Video sam mnoge kuće u Vermontu koje pokazuju sasvim suprotno. I nekada se itekako pokušavalo graditi uz jedva postizanje minimuma konstrukcije i oblaganja.

On dodaje da, iako nisu savršeni, građevinski propisi bar otklanjaju najosnovnije probleme koji su nekada bili svakodnevna praksa:

- Uz retke izuzetke, smatram da porpisi doprinose opštoj bezbednosti i kvalitetu gradnje, iako ponekada nisu dovoljno oštri zbog uzimanja u obzir opterećenja na budžete investitora i slabije ekonomske moći pojedinih država u SAD i lokalnih zajednica – dodaje Allan Edwards.

Korporativna gradnja potisnula veštine

Stare majstorske veštine potisnuo je korporativni model, komentariše Robert Riversong:

- Vrlo brzo postali smo industrijsko društvo sa marketinškim sindikatima koji pokušavaju da dobiju par povoljnosti od poslodavaca. Korporativni model, u kom je novac vodeći princip, postao je standard za sve, a najjednostavniji način da povećate profit jeste da minimalizujete troškove. Ovo podrazumeva jeftinije materijale ali i jeftiniju radnu snagu.

- Kao što su vladine mere zaštite radnika nastale da do izvesne mere kontrolišu korporacije, to su na polju građevine naši propisi. Dakle, reakcija na problem ali ne i problem sam po sebi.

Kako je Tony Olaivar prokomentarisao: svi poslovi su po modelu McDonald's-a, sa kratkom obukom zaposlenih što olakšava njihovo otpuštanje i bržu zamenu. Radnici su tako samo još jedan od faktora ekonomskog proračuna te se sa njima može postupati kao i svakim drugim delom korporativnog poslovanja.

 

Zar ne gradimo ono što tržište želi?

Joe Wilson se seća da je doveo klijente u jednu kuću koja je bila prilično loše izgrađena, ali da su potencijalni kupci više bili zainteresovani za površinu kuće i plakara, granitne pločice, i to im je bilo dovoljno da budu zadovoljni.

Pitanje je da li graditelji i kupci treba da posmatraju na isti ili drugačini način. Ili bi možda graditelji trebalo da objasne kupcima šta je zaista važno?

Dodatni problem jeste to što je rad postao toliko specijalizovan da gradnja i najmanjeg projekta podrazumeva da za sto sednu svi izvođači jer niko ne zna šta je sve potrebno da projekat bude valjan. Čak i tako, ne dolazi se do velikih poznavalaca gradnje koji mogu da sagledaju gradnju od projeta do poslednjeg detalja.

- Kada budemo gradnju posmatrali kao posao koji zahteva veštinu, a ne kao biznis, tada ćemo možda povratiti određeni ponos u struku i početi da gradimo kvalitetno i dugotrajno – kaže Riversong – Jesmo li u stanju da profit razumemo kao sopstveni osećaj zadovoljstva za to što je posao urađen kako treba umesto što gradnju sada posmatramo samo kao trošak koji je nužan da bismo narodne mase „spakovali“ pod krovove?

Linkovi:

  • ceo tekst (engleski jezik) - link
  • Šta je gore - Curenje vazduha ili toplotni gubici preko zidova, krova i stolarije - link
  • Gradnja individualnih kuća 2020. godine – gradnja na licu mesta ili prefabrikacija? - link

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mićo 20.11.2019.
Ko to kaže da je most graditi pored mosta j...
Invekta 18.11.2019.
Odlično rešenje, olakšava posao, a efekti s...
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...