„Transparentnost Srbija“ (TS) smatra da postoji mnogo otvorenih pitanja u vezi s projektom „Beograd na vodi“ i da između ostalog, nije jasno kakva će prava investitor imati nad zemljištem i pod kojim uslovima će ugovor sa njim biti zaključen.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
U saopštenju se „Transparentnost“ poziva na gostovanje gradonačelnika Beograda Siniše Malog na B92 gde je najavio da će ugovor biti potpisan za nekoliko sedmica i da investitor neće imati pravo na nadoknadu u slučaju da poslovni i stambeni prostor ne budu prodati, drugim rečima – investitor preuzima sav rizik poslovnog poduhvata.
„Transparentnost“ smatra da je Mali tom izjavom otklonio bojazan da će štetu plaćati neko drugi umesto investitora ukoliko stanovi i poslovni prostor ne budu prodati, ali tvrde da ostaje još mnogo otvorenih pitanja poput onog o davanju zemljišta investitoru – znači li to poklanjanje, zakup ili prodaju, a reč je o 90 hektara uz Savu.
Ukoliko se ta stavka tumači kao davanje u zakup ili prodaja, ne može se govoriti o javno-privatnom partnerstvu, smatraju u „Transparentnosti“, ali se tu onda otvara i pitanje da li je vrednost nadoknade tržišna, što se opet ne može proveriti ako nema nadmetanja.
Mogućnost da Srbija zemljište unese u zajedničko preduzeće bez nadoknade, ali u zamenu za deo stambenog ili poslovnog prostora koji se izgradi ili za udeo u vlasništvu preduzeća koje bi taj prostor prodavalo i izdavalo, u „Transparentnosti“ vide kao vraćanje priče na početak, tačnije u domen poslovnih rizika države.
Do sada predstavljeni argumenti za realizaciju projekta sa odabranim investitorom su, navodi u saopštenju TS, imali snažno uporište u istinitoj tvrdnji o zapuštenosti velikog dela savskog priobalja. Međutim, kako ocenjuju, to ne znači da su „udžerice, vagoni i olupine brodova“ bile jedina alternativa „Beogradu na vodi“.
Kako se navodi, urbanistički su, postojala razna rešenja, „a izbrisanim odredbama Generalnog plana Beograda“ je bilo predviđeno raspisivanje zajedničkog međunarodnog konkursa za uređivanje leve i desne obale Save.
Pravno su, ističe se, postojale tri mogućnosti – da država sama gradi kroz javne nabavke, za javne potrebe ili za dalju prodaju, da proda ili iznajmi zemljište zainteresovanim investitorima na javnom nadmetanju i da na nadmetanju dođe do partnera za zajednička ulaganja.
„Transparentnost“ navodi da su se do sada stvari odvijale obrnutim tokom pa su ubranistička rešenja prilagođena namerama potencijalnog investitora, koji nije odabran na nadmetanju, a i dalje se ne zna ni pod kojim uslovima će ugovor za „Beograd na vodi“ biti zaključen, ni o kojoj vrsti ugovora je reč.
