Crvena fasada manastira Žiča, obnovljena pre desetak godina, biće skinuta i zamenjena novom. U Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture priprema se projekat za taj posao. Naime, za malter korišćen za postojeću fasadu nisu upotrebljeni samo tradicionalni materijali, pa su se pojavili problemi koji teško mogu da se otklone. Zbog velike tvrdoće na pojedinim mestima fasada se odvaja od jezgra zidova, a na severnom delu prepuna je neravnina i sklona padu. Kako se nezvanično saznaje, do problema je došlo zbog loše izvedenih radova: korišćeni pesak nije bio ravnomerno prosejan.
- Planiramo da uradimo fasadu krečnim malterom – kaže Vojin Nikolić, šef slikarsko-konzervatorskog odeljenja Zavoda i član stručnog tima koji priprema projekat za rekonstrukciju. - Postojeća fasada nije urađena klasičnim materijalima, korišćene su sirovine iz lokalnih rudnika, malter sadrži magnezijum-oksid koji kristališe i izaziva promene u izgledu.
Oglas
Nikolić ističe da taj proces ne šteti freskama, ali umanjuje lepotu manastirskog kompleksa.
- Pretpostavljam da će se prvo ukloniti postojeći malter, a onda staviti novi, napravljen klasičnom metodom od potpuno prirodnih materijala. Već su urađene neke probe. Dvoumili smo se da li da je prvo omalterišemo belim malterom, a onda prefarbamo u crveno. Međutim, to se pokazalo kao neefikasno, jer boja otpada. Zato ćemo najverovatnije fasadu raditi crvenim malterom.
Nikolić veruje da će radovi početi sledeće godine:
- Trebaće novca da se taj posao završi do kraja, kako bi ovaj značajni objekat dobio izgled kakav zaslužuje.
Inače, u petak će biti završeni slikarsko-konzervatorski radovi na živopisu za ovu godinu. Obnovljene su freske u paraklisu Svetog Stefana arhiđakona.
- Završili smo veliku scenu Prenos moštiju Svetog Stefana – ističe Radiša Žikić, slikar-konzervator iz Zavoda. - Poznato je da je Sveti Stefan stradao kod Jerusalima, a potom je prenet u Carigrad, o čemu govori ova freska. Konzervirali smo veći deo živopisa posvećenog Svetom Stefanu.
Žikić naglašava da su zidovi sanirani spolja i iznutra, ali freske nisu.
- Trudimo se da uradimo trajnu konsolidaciju živopisa, a to je veliki posao. Zahteva dosta pažnje. Prošle godine smo završili glavni i zapadni deo crkve, gde se nalazi Uspenje presvete Bogorodice. Sledeće godine obnovićemo živopis u paraklisu Svetog Save, kao i u ulaznom delu, gde je ispisana Povelja kralja Milutina iz 14. veka i u kapeli u kojoj je boravio Sveti Sava. Verujem da ćemo u narednih pet godina uspeti da potpuno obnovimo žički živopis – naglasio je Žikić.
Graditeljski poduhvati
Manastir Žiča u našem narodu ima veliki ugled. Naziva se "sedmovrata Žiča" zato što je u njoj krunisano sedam srpskih kraljeva. Za svako krunisanje otvarana su nova vrata. Podigao ga je Stefan Prvovenčani sa bratom Svetim Savom početkom 13. veka. Njena crvena fasada je simbol kraljevstva. Po svom značaju, Žiča se izdvaja od ostalih srpskih crkava i manastira, jer je osnovana sa namerom da bude sedište arhiepiskopije. Kroz vekove, doživela je mnoga razaranja, tako da Žiča danas malo liči na onu iz vremena kada je podignuta. Graditeljski poduhvati iz novijeg doba uticali su na to da će teško biti zaštićena od Uneska, kao svetska kulturna baština.
