Arhitektonske firme u Srbiji povećale su promet na 45,2 miliona evra, ali i pored toga gotovo polovina očekuje slabiju godinu.
Foto: ASAP
Oglas
Arhitektonske firme u Srbiji ostvaruju rast, ali istovremeno ulaze u period povećane neizvesnosti. Ukupan promet firmi članica Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi ASAP dostigao je 45,2 miliona evra, u odnosu na 35 miliona evra godinu ranije.
I pored toga gotovo polovina firmi, odnosno 46%, očekuje pad poslovanja u narednom periodu, dok rast očekuje svega 24% firmi. To pokazuje svojevrstan paradoks arhitektonske prakse u Srbiji: finansijski pokazatelji rastu, ali poverenje u stabilnost tržišta slabi.
To su ključni nalazi istraživanja Puls Ekosistem 2025, koje je petu godinu zaredom sprovela Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi ASAP među svojim članovima.
U istraživanju je učestvovalo 87 arhitektonskih firmi, odnosno 85,3% članstva, što predstavlja snažnu osnovu za sagledavanje realnog stanja arhitektonskih praksi u Srbiji.
"Podaci pokazuju da arhitektonsko tržište trenutno ne pati toliko od nedostatka posla koliko od neizvesnosti u vezi sa njegovom budućnošću. Rast prometa i sve veća prisutnost na inostranim tržištima jesu pozitivni signali, ali gotovo nepromenjen obim izdatih rešenja i očekivanja o padu poslovanja pokazuju da arhitektonske firme teško mogu da planiraju dugoročno", ističe Igor Marsenić, Izvršni menadžer ASAP.
"Istovremeno, pritisak na cene, administrativne procedure i nedostatak jasnih standarda utiču i na to kako se stručni rad vrednuje. Zato je za održiv razvoj sektora potrebno istovremeno raditi na predvidljivijem poslovnom okruženju, standardizaciji usluga i jačanju konkurentnosti domaćih praksi", dodaje Marsenić.
Igor Marsenić, Izvršni menadžer ASAP (Foto: ASAP/Dragana Udovičić)
Najveće prepreke: nestabilnost, administracija i potcenjivanje rada
Razlozi za pesimistična očekivanja su različiti. Ekonomsku i političku nestabilnost kao prepreku poslovanju navodi 32% firmi, dok 29% ukazuje na administraciju, dozvole i procedure. Oborene cene i potcenjivanje rada ističe 22% ispitanika, a nedostatak standarda i jasne podele usluga 19%.
Kao odgovor na postojeće probleme, 45% firmi navodi potrebu za jasnijim propisima i bržim procedurama, dok 38% ističe standardizaciju usluga i referentne cene. Više od četvrtine, odnosno 26% firmi, kao važan pravac unapređenja poslovanja vidi digitalizaciju, softver, BIM i veštačku inteligenciju.
Zanimljivo, AI se prvi put pojavljuje u istraživanju Puls Ekosistem kao posebna tema, ali i kao potencijalna pretnja: 8% firmi ga prepoznaje kao faktor koji može ugroziti vrednost stručnog rada.
Rast prometa prati i rast izvoza
Domaće arhitektonske prakse sve više posluju na stranim tržištima. Od ukupnog prometa članica ASAP-a, 4,4 miliona evra ostvareno je izvozom arhitektonskih usluga, što je gotovo desetina ukupnog prometa. Hrvatska je najčešće izvozno tržište i prisutna je kod 39,1% firmi izvoznica, dok Crna Gora i Nemačka slede sa po 32,6%.
Među značajnijim tržištima su i Švajcarska i Bosna i Hercegovina. Ovi podaci pokazuju da domaće arhitektonske prakse imaju potencijal za rast van Srbije, ali da se istovremeno suočavaju sa pitanjem kako da taj rast pretvore u stabilnije i kvalitetnije uslove rada.
Zarade rastu, ali mladi arhitekti prosečne platu ostvaruju tek posle tri godine
Pitanje vrednosti stručnog rada vidi se u podacima o zaradama. Mladi arhitekta na početku karijere zarađuje oko 73% prosečne plate u Srbiji i republički prosek dostiže tek nakon približno tri godine rada. Samo godinu ranije pripravnička plata iznosila je 82% prosečne zarade.
Foto: ASAP
Istraživanje pokazuje da medijalna NETO plata arhitekte pripravnika iznosi 80.000 dinara, juniora 110.000, mediora 140.000, seniora 167.000, a glavnog arhitekte 206.000 dinara. Od prvog zaposlenja do vodeće stručne pozicije zarada raste približno 2,6 puta, tokom perioda koji traje oko deset godina.
Treba napomenuti da arhitektonski sektor čine pre svega mali biroi, tipična firma ima svega pet zaposlenih, dok tri četvrtine članica ima najviše devet zaposlenih.
Iako je u prethodnom periodu došlo do rasta poslovanja, to nije praćeno rastom zarada arhitekata. Kod seniora je odnos zarade prema prosečnoj plati u Srbiji pao sa 179% na 153%, dok je kod glavnih arhitekata pao sa 214% na 188%.
Postoje izražene regionalne razlike u zaradama. Tako arhitekte u Beogradu, na svim nivoima iskustva, imaju između 17 i 32% veća primanja nego njihove kolege u ostatku Srbije (najveća razlika zabeležena je kod glavnih arhitekata). Zanimljivo, Novi Sad, prema zaradama, ne izdvaja se posle Beograda kao drugi centar, već je bliži ostatku Srbije.
Žene čine 61% svih zaposlenih u arhitektonskoj struci, a na rukovodećim pozicijama je 43% žena. Istovremeno, istraživanje ne pokazuje značajniju razliku u zaradama žena i muškaraca na istim ili sličnim pozicijama.
Foto: ASAP
"Rast prometa je važan pokazatelj da arhitektonske prakse imaju tržišni potencijal, ali sam po sebi nije dovoljan da pokaže da li se sektor razvija održivo", naglašava Igor Marsenić.
"Podaci o zaradama, regionalnim razlikama, očekivanjima firmi i potrebi za jasnijim pravilima pokazuju da se pred arhitektonskom industrijom sada postavlja šire pitanje - kako rast pretvoriti u stabilnije poslovanje, kvalitetnije uslove rada i veću vrednost stručnog rada. Puls Ekosistem upravo zato nije samo pregled poslovnih pokazatelja, već alat za prepoznavanje tema na kojima je potrebno zajednički raditi", objašnjava.
Četiri prioriteta za naredni period
Rezultati istraživanja ukazuju na nekoliko ključnih prioriteta za arhitektonski sektor: rad na referentnim cenama i standardizaciji usluga, zalaganje za jednostavnije i brže administrativne procedure, veća ulaganja u poslovne kompetencije vlasnika malih biroa, kao i obuke za BIM, digitalne alate i AI.
Puls Ekosistem 2025 pokazuje da arhitektonske prakse u Srbiji istovremeno rastu, izvoze, zapošljavaju i digitalizuju se, ali taj razvoj prati izražena neizvesnost.
Izazov za naredni period zato nije samo kako povećati promet, već kako obezbediti da se rast tržišta pretvori u stabilnije poslovanje, jasnije standarde i adekvatnije vrednovanje arhitektonskog rada.
"Rezultati Puls Ekosistem 2025 istraživanja su posebno značajni jer pokazuju kako se domaće arhitektonske prakse istovremeno razvijaju na domaćem tržištu, izlaze na inostrana tržišta i suočavaju sa promenama koje donosi digitalizacija i veštačka inteligencija", navodi Marsenić.
"Ovo istraživanje je peto po redu koje sprovodimo i deo je kontinuiranih aktivnosti ASAP-a usmerenih na praćenje i unapređenje arhitektonskih praksi u Srbiji. Cilj nam je da našim članicama, kao i stručnoj javnosti, pružimo realan uvid u stanje na tržištu, ali i da identifikujemo prostore za unapređenje poslovnog okruženja", zaključuje Marsenić.
