Prednosti i mane upotrebe transportnih kontejnera u arhitekturi

10.01.2014. | Gradjevinarstvo.rs

Kako svest o zelenim tehnologijama i tehnikama raste i dobija popularnost širom sveta, sve se više ljudi okreće strukturama od teretnih kontejnera kao zelenoj alternativi. Postoji veliki broj napuštenih, neiskorišćenih kontejnera svugde po svetu koje samo zauzimaju prostore na dokovima svetskih luka. Razlog zašto je ovo ovako jeste da je državama mnogo skupo da otpreme prazne kontejnere odakle su došli. U većini slučajeva, jeftinije je kupiti nove kontejnere iz Azije. Rezultat tome je neuobičajno veliki broj praznih kontejnera koji samo čekaju da postanu nečiji dom, kancelarija, apartman, škola, spavaonica, studio...

Arhitektura transportnih/kargo kontejnera (engl. – Shipping container architecture) koristi stare čelične modularne kontejnere za prevoz robe prekookeanskim brodovima i kamionima. Kako su ovi kontejneri napravljeni da izdrže mnogo surovije uslove od uloge nepokretnog objekta, arhitekti širom sveta ih koriste za svoje projekte. Važna prednost ovih kontejnera je i niska cena, pored kvalitetnog materijala, otpornosti na habanje i sl, a njihovom upotrebom projekat dobija epitet održive gradnje.

Razlika gradnje ovim kontejnerima i standardnim kontejnerima koji se nude kao gotovi prefabrikovani moduli (stambeni, higijenski, itd), jeste u tome što se ovde govori o polovnoj robi koju arhitekta može iskoristiti u potpunosti po svojoj želji stvarajući objekte bilo kog tipa.

Postoje obilne benificije tzv. kontejnerske arhitekture. Neke od ovih prednosti uključuju: jačinu, izdržljivost, dostupnost i cenu. Obilje i relativna jeftinoća (neki se prodaju čak i po 900 američkih dolara) ovih kontejnera tokom poslednje dekade dolazi iz razloga deficita u robi koja dolazi iz Severne Amerike. Proizvodi koji dolaze u Severnu Ameriku (iz Azije i Evrope) u kontejnerima koji često moraju da budu vraćeni nazad prazni po velikom trošku. Stoga, nove aplikacije se traže za korišćene kontejnere koje su završili svoje putovanje.

Filip Klark (Phillip C. Clark) je 23. novembra 1987. godine predao patent u Sjedinjenim Američkim Državama koji opisuje "Metod pretvaranja jednog ili više čeličnih teretnih kontejnera u naseljive objekte". Ovaj patent je odobren 8. avgusta 1989. godine pod rednim brojem 4854094. Dijagrami i informacije prikazani u dokumentu patenta su postavili osnove za mnoge arhitektonske ideje pri upotrebi kontejnera.

Godine 2006, južnokalifornijski arhitekta Piter Demaria (Peter DeMaria) projektovao je prvu dvospratnu kuću od kontejnera u sjedinjenim Američkim Državama kao odobren konstruktivni sistem pod rigoroznim uslovima nacionalnog Pravilnika o gradnji. Još više impresivniji je projekat Puma City (arhitektonski biro Lot-Tek), koji je izgrađen sa obiljem jeftinog materijala a bez smanjenja kvaliteta dizajna. Postoji mnogo vrhunskih primera kontejnerske arhitekture širom sveta.

Arhitektura transportnih kontejnera je postala popularna u arhitektonskoj zajednici kao trendi, zelena alternativa tradicionalnih građevinskih materijala, i čini se kao dobar izbor za ljude koji su ekološki osvešćeni.

Sve prednosti transportnih kontejnera u arhitekturi

Snaga i izdržljivost – Transportni kontejeri su iz više razloga odličan građevinski materijal. Napravljeni su da nose teške terete, u sebi, ali i na sebi, prilikom pakovanja u prekookeanske teretne brodove. Takođe, mogu izdržati surovo okruženje kao što su palube brodova gde su izloženi slanoj morskoj vodi, ili prilikom drumskog transporta kada dolaze u kontakt sa solju sa površine puteva. Takođe, za sve to vreme trpe ljuljanje, treskanje i habanje, što su daleko veći izazovi za materijal i konstrukciju od onih sa kojima će se sretati ukoliko postanu deo arhitektonskog objekta.

Modularnost – Svi kontejneri za transport robe napravljeni su po istim standardnim merama, i to tako da je moguće kombinovati ih u veće skupine po modularnom šablonu (kako bi se što bolje pakovali na dokovima i u brodovima). Kada je reč o arhitekturi, ovo pojednostavljuje gradnju i projektovanje. Pošto su dizajnirani i da se čvrsto povezuju međusobno radi lakše pokretljivosti, ova karakteristika se može savršeno iskoristiti i za arhitektonsku konstrukciju. O njihovim mogućnostima za kombinovanje u veće strukture najbolje govori podatak da je moguće naređati 12 kontejnera jedan na drugi ukoliko su prazni.

Transport – Objekat je moguće dekomponovati i premestiti na drugu lokaciju, bez obzira da li se radi o strukturi koju čini samo jedan ili desetine modula.

Dostupnost materijala – Ovi kontejneri su dostupni u svim krajevima sveta. Postoje brojne države koje imaju veći uvoz u odnosu na izvoz robe, te pristigli kontejneri ne idu brodovima nazad zbog cene transporta koju se ne isplati plaćati onda kada je kontejner prazan.

Cena – Cena je svakako jedna od najznačajnijih prednosti kontejnera – polovna roba koja nije izgubila ništa od svojih mehaničkih karakteristika, gotova struktura koja ne zahteva veliko i skupo fundiranje poput materijala za zidanje, itd. Izgradnja teče brzo, sa malo radne snage, a u SAD jedan polovan kontejner od 20 stopa (6m) se može kupiti za samo 1.200 dolara. Cena novog kreće se oko 6.000 dolara, pa čak i ova kupovina može doći u obzir.

Mane transportnih kontejnera za primenu u arhitekturi

Ipak, pored dosta pozitivnih, postoje i negativne strane u upotrebi transportnih kontejnera za izgradnju. Na primer, premaz koji se koristi da se kontejneri naprave izdržljivi tokom transporta morem sadrže brojne štetne hemikalije, kao što su hromatske i fosforne i olovne farbe. Dodatno, drveni podovi koji se postavljaju u većini objekata od kontejnera su premazani sa opasnim hemijskim pesticidima, kao što je arsenik i hrom, koji služe da oteraju štetočine.

Ponovno korišćenje kontejnera se čini kao dobra energetska alternativa, ali, malo ljudi uračuna količinu energije potrebnu da bi se kontejner napravio useljiv. Cela površina kontejnera mora biti peskirana (i to nakon otklanjanja starih farbi), podovi moraju biti zamenjeni i otvori moraju biti isečeni sa bremenom. Kod ove transformacije, prosečan kontejner proizvede oko 500kg opasnih materija pre nego što se on može koristiti kao konstruktivni element. Sve ovo, plus količina fosilnih goriva potrebna da se kontejner pomeri korišćenjem teške mašinerije, značajno doprinosi njegovom ekološkom otisku.

Jedan od problema jeste dimenzionalnost kontejnera sa obzirom da oni stvaraju čudne radne i životne prostore. Dodajte još, na samu strukturu, izolaciju i imate dugu, usku, kutiju sa korisnom visinom manjom od 2,4 metara. Da biste napravili adekvatan životni prostor morate kombinovati više kontejnera zajedno, što zahteva dodatnu energiju.

Toplotna i zvučna izolacija – Čelik je odličan provodnik toplote pa zahteva više izolacije od klasično zidanog zida. Sa druge strane, kontejner pruža odličnu zaptivenost, pa će uz dobru izolaciju toplotni gubici strujanjem vazduha biti mnogo lakše redukovani. Zvučna izolacija biće paralelno postignuta sa primenom toplotne (mineralna vuna, poliuretanska ili polistirenska izolacija).

Radna snaga – Često je obrada metala zahtevnija od klasične gradnje te je i radna snaga često skuplja kada je u pitanju rad sa čeličnim konstrukcijama. Ali, brzina rada ipak će na kraju učiniti da ovo rešenje u pogledu cene radne snage bude jeftinije.

Gradilište – Kontejnere je u najvećem broju slučajeva potrebno dopremiti šleperima, a zatim postaviti na mesto uz pomoć mehanizacije (kran ili pokretna dizalica). U poređenju sa klasičnim materijalima za zidanje ovde mora biti korišćena snažnija mehanizacija što dodaje na troškovima.

Građevinska i upotrebna dozvola – U svetu je čest slučaj da postoje strožiji zakoni, pa čak i zabrane za izgradnju stambenih objekata od čelika. Ponegde uopšte ne postoji zakonski okvir.

Podne obloge od drveta u kontejnerima – U nekim slučajevima prilikom izrade kontejnera, podovi od drveta tretiraju se različitim insekticidima koji sadrže brojne štetne elemente opasne po zdravlje ljudi (bakar – 23-25%, hrom – 38-45%, arsenik – 30-37%). Zato bi ovi podovi trebalo da budu uklonjeni pre nego što se prostor nameni za stanovanje i sl.

Zdravstvene mere – S obzirom da kontejneri tokom veka upotrebe za transport robe mogu da nose sve i svašta, trebalo bi ih dobro očistiti pre korišćenja za arhitektonske objekte. Ovo pre svega podrazumeva peskiranje sve do osnovne površine, i ponovno farbanje netoksičnim bojama i lakovima.

U mnogim krajevima, jeftinije je i koristi se manje energije u izgradnji sličnih struktura korišćenjem tradicionalnih konstruktivnih metoda. Domovi od kontejnera imaju smisla tamo gde nema resursa, gde su kontejneri u izobilju, i gde ljudi imaju neophodnu potrebu za smeštajem (kao što su nacije u razvoju ili zajednice pogođene prirodnim nepogodama). Iako su oni sigurno upečatljivi i inovativni primeri arhitekture koja koristi teretne kontejnere, oni, obično, nisu najbolji metod projektovanja i građenja.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...
Borko 03.04.2019.
Zasto se ne zapocne na vreme sredjivanje im...
Svetlana 03.04.2019.
Moze li neko da objasni gospodi iz Ministar...