Dvostruke fasade – UKRAS SVAKE ZGRADE

05.09.2008. | Aluminijum&PVC

Dvostruke fasade međusobno se razlikuju po svojoj konstrukciji, sastavu, ventilaciji itd. Postoji mnoštvo različitih tipova, a zbog preglednijeg prikaza možemo ih podeliti u dve grupe: neprekinute (kontinuirane) i prekinute dvostruke fasade.

U poslednje se vreme mnogo govori o tzv. dvostrukim ili "doubleskin" fasadama. Kako se može zaključiti iz samog naziva, dvostruke fasade su sastavljene od dve staklene fasade koje odvaja međuprostor, odnosno jedna je fasada postavljena ispred druge. Takvo postavljanje omogućava mnoštvo prednosti kao što su dugotrajnost, veća ekološka zaštita, bolja toplotna i zvučna izolacija, prirodno kruženje vazduha i korišćenje prirodnih energetskih izvora. Dvostruke fasade međusobno se razlikuju po svojoj konstrukciji, sastavu, ventilaciji itd. Postoji mnoštvo različitih tipova pa bi ih na ovom mestu bilo nemoguće kategorisati ili razvrstati. Radi preglednijeg prikaza možemo ih podeliti u dve grupe: neprekinute (kontinuiranue) i prekinute dvostruke fasade.

Neprekinuta fasada

Neprekinuta fasada je izgrađena bez međuprekidanja, pri čemu vazduh stalno kruži od donjeg dela prema gornjem, gde i izlazi iz prostora. Dobra karakteristika ove fasade je pre svega lakša konstrukcija pa usled toga i bolja akustična i toplotna izolacija. Najveći se nedostatak ove fasade oseća u toplim klimatskim uslovima. Vazduh koji dolazi u donji deo fasade do gornjih spratova se previše zagreva pa više ne deluje kao prirodna ventilacija, a u slučaju požara na gornjim spratovima dim kruži ćelom zgradom.

Prekinuta fasada

Alternativa ovom tipuje prekinuta fasada. Kod ove fasade vazduh ne putuje odozdo prema vrhu jer mu međuprekid omogućava da izađe iz unutrašnjosti zgrade. U istim međuprekidima prodire i novi vazduh, koji kruži do sledećeg prekida. Na taj način fasada ima više ventilacijskih ciklusa koji omogućavaju optimalnu ventilaciju. Ovaj sastav omogućava bolju ventilaciju i u letnjim, odnosno toplim vremenskim uslovima. Na žalost, ovaj sastav je skuplji, a i teže se gradi. Kao što smo već spomenuli, dvostruka fasada je prikladna i za zimsko i za letnje vreme. U oba slučaja godišnjih doba najbolje se koriste prirodni izvori za stvaranje udobnosti u unutrašnjosti zgrade. Razmotrimo, dakle način na koji dvoslojna struktura deluje u oba klimatska uslova.

Letnji – topli klimatski uslovi

Ako želimo značajno da smanjimo prekomerno zagrevanje, pre svega moramo odrediti izvore toplote. Mogli bismo ih podeliti na spoljne i unutrašnje izvore. Glavni spoljni izvor zagrevanja unutrašnjosti sigurno je sunce koje prodire kroz staklene površine i zagreva unutrašnjost. Ako je reč o kancelariji, treba imati na umu i različite unutrašnje izvore, kao što su računari, veštački izvor svetlosti, ljudska toplota i dr. koji takođe proizvode toplotu. Za ograničavanje spoljnih izvora dvostruke fasade pružaju veliki broj rešenja. Prvo je, već spomenuto, kruženje vazduha između fasada. Dvostruke fasade dopuštaju i mogućnost postavljanja žaluzina u međuprostor. Spoljna fasada tako štiti žaluzine od vetra i omugućava njihovo postavljanje i na višim spratovima.

Noćna ventilacija

Osnovni koncept ove metode svodi se na detalj da se prozori ostave otvoreni uveče, kada se vazduh ohladi. Takvo kruženje omogućava dotok svežeg vazduha u unutrašnjost zgrade. Zbog spoljne fasade, koja štiti zgradu od vremenskih i drugih nepovoljnih uticaja, možemo biti sasvim bez brige. Slična ventilacija je moguća i tokom dana, iako zbog viših temperatura vazduha ne postižemo iste rezultate kao noćnim hlađenjem. Potrebno je spomenuti  veliki izbor stakala koja možemo postaviti za povećanje nadzora nad neželjenim uticajima sunca. Stakla omogućavaju kontrolu svetlosti i sunčeve energije, kao i brojna estetska rešenja. Kao primer navešćemo refleksna stakla koja osim kontrole, proizvode i refleksni efekt, čime se onemogućava pogled u unutrašnji deo zgrade. Ukratko rečeno, u datom trenutku tehnologija nam omogućava potpuno prirodno hlađenje koje bi moglo zameniti klima uređaje. Prethodno opisanim metodama i materijalima, međutim, možemo značajno uticati na smanjenje pregrevanja prostorije i smanjenje troškova koji su rezultat hlađenja.

Zimski – hladni klimatski uslovi

Najveća prednost dvostrukih fasada nad jednostrukim je u njihovoj mogućnosti korišćenja sunca kao prirodnog izvora. Sunce zagreva vazduh koji se skuplja u međuprostoru između fasada, čime se smanjuje gubitak toplote i povećava toplotna izolacija zgrade. Manji gubitak energije znači i manje korišćenje energije za zagrevanje zgrade tako, posredno, smanjujemo zagađivanje okoline dimnim gasovima. I u ovom je slučaju, svakako, vrlo važan pravilan izbor stakala. Za razliku od leta, odnosno toplih klimatskih uslova kada želimo da sprečimo dotok toplote u zgradu, zimi želimo upravo suprotno, tj.da omogućimo sunčevoj toploti da prodre u zgradu i da tu i ostane.

U tu svrhu najčešće se koriste niskoemisivna stakla ili "low-e" stakla. Reč je o običnim staklima koja na jednoj provršini imaju nanesen tanki metalni sloj koji deluje tako da propušta toplotu kroz prozor i zadržava je u prostoru.

PREDNOSTI DVOSTRUKIH FASADA

Prirodna ventilacija
Budući da prvi ili spoljni deo fasade štiti ćelu zgradu od prirodnih uticaja ( vetra, kiše, snega itd.), prozore na zgradi možemo stalno držati otvorenim. Vazduh stalno kruži međuprostorom fasade i omogućava prirodnu ventilaciju, kao i dotok vazduha u zgradu.

Zvučna izolacija
I u ovom slučaju fasada ima ulogu štita jer smanjuje buku sa ulice. Uz pravilan izbor stakala, sa otvorenim prozorima kod dvostruke fasade postižemo slične akustične rezultate kao uz zatvorene prozore na klasičnoj fasadi.

Manje energije za zagrevanja zgrade
U zimsko vreme, vazduh koji se nalazi između fasada se uz pomoć sunca zagreva. Na taj način se povećava toplotna izolacija zgrade, čime se smanjuje korišćenje energije za zagrevanje.

Manje energije pri hlađenju zgrade
Neprekidni protok vazduha, kao i mogućnost noćnog hlađenja smanjuje temperaturu unutar zgrade. Time štedimo energiju potrebnu za rad klima uređaja.

Korišćenje sunčeve energije
Postavljanjem fotostakala pretvaramo sunčevu energiju u električnu. Tako smanjujemo troškove i korišćenja električne energije.

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...