Iznutra ka spolja: programiranje zgrada visokih performansi

14.08.2012. | Eco-structure

Direktor sektora građevinske nauke kompanije Paladino, Bred Piz (Brad Pease), ispituje kako unutrašnja upotreba objekata može da dovede do značajnih odluka o izboru omotača.

Brzo, zamislite početnu tačku za izradu objekta visokih performansi. Velike su šanse da ste zamislili orijentaciju zgrade ili njenu fasadu. Kao projektanti, mi smo učeni da radimo od spolja ka unutra kako bismo stvorili zgrade visokih performansi.

Ispitujemo lokaciju, orijentišemo objekat ka jugu, postavljamo prozore razborito, primenjujemo prepuste kako bismo ih zaštitili, i izolujemo sve preostale neprozirne površine. Kada se prati ovaj proces, projektni tim može da stvori manji profil opterećenja kako bi se približio cilju neto-nulte energetske potrošnje (net-zero energy).

Nažalost, ovaj pristup košta. Iako cilj neto-nulte energetske potrošnje zvuči sjajno i standardni pristup deluje logično, povratak investicije obično ne bude onakav kakav želimo. Sama ušteda energije retko pokriva dodatne troškove spoljašnjih slojeva, naprednih sistema KGH, ili obnovljivih tehnologija koje su potrebne čak i kada radite sve što bi trebalo.

I mi takođe znamo da ne možemo čekati vreme kada će energetske cene učiniti ove napredne sisteme finansijski privlačnim ili kada će ih energetski propisi učiniti obaveznim.

Potreban nam je novi pristup: moramo da naučimo da radimo iznutra ka spolja.

Započinjanje iznutra znači početi sa projektnim zadatkom i definisanje korisničkog iksustva izvan liste funkcionalnih korišćenja. Šta će ljudi raditi? Šta će nositi? Koliko će vremena provoditi tamo? Koji kriterijumi životne sredine podržavaju ove faktore?

Odgovarajući na ova pitanja menja se energetska diskusija tako da ona bude usmerena na programske potrebe, u odnosu na primenu tehnologije koja je potrebna da se reši energetska jednačina.

Pri projektovanju Centra za posetioce Perl Harbora pri Pacifičkom nacionalnom spomeniku (Pearl Harbor Visitor Center at the World War II Valor in the Pacific National Monument) na Havajima, projektantski tim, uključujući i kompaniju Paladio, gde je arhitekta Piz direktor sektora građevinske nauke, osporio je ideju da muzej projektovan da izlože retke eksponate iz 7. decembra 1941. godine, mora da bude u potpunosti klimatizovan.

Ne samo da nije bilo dovoljno para u budžetu za postavku KGH sistema visokih performansi, već i opterećenje od predviđenih 1,8 miliona posetioca godišnje znači da će biti konstantan protok toplote i vlažnosti u muzejski prostor, pogoršavajući energetski izazov projekta.

Umesto toga, tim je modifikovao program izabravši da klimatizuje samo kutije sa eksponatima, dopuštajući da se posetioci kreću slobodno samo kroz ventilisani muzej. Sa stalnim vetrovima na lokaciji i posetiocima koji su uvek obučeni u kraćoj letnjoj garderovi, prirodna ventilacija u muzeju je imala smisla. Ova programska odluka smanjila je opterećenje muzejske zgrade za otprilike dve trećine i smanjila početne troškove na pola.

Za potrebe objekta Evergrin stejt koledža (Evergreen State College) u Olimpiji, projektantski tim kompanije Paladio je razmatrao dva različita scenarija kako bi zadovoljio istu programsku šemu, premda definišući upotrebu drugačije. U standarnoj varijanti, studenti i profesori su dobili tipične učionice sa spuštenim plafonom, unutrašnjim zastorima, i potpunosti klimatizovanim prostorom.

U niskoenergetskoj varijanti, predstavljeno im je rešenje sa povećanim spratnim visinama, izloženim plafonima sa termalnim masama, operabilni prozori, spoljašnji zastori, ali bez klimatizacije. Detaljna analiza troškova pokazale su da obe opcije zahtevaju podjednake kapitalne izdatke.

Kada su upitani da izaberu između ove dve opcije, studenti i profesori su velikom većinom izabrali niskoenergetsku varijantu, u potpunosti svesni da će morati da nauče da drugačije koriste zgradu.

Za Kulu PNC Plaza, neboder od 33 spratova koji se trenutno gradi u Pitsburgu, projektantski tim kompanije Paladio poboljšao je projektni zadatak definisanjem četiri različita tipa prostora, od niske do visoke energetske potražnje.

Tip I prostora je definisan kao zaštićeni spoljni prostor; Tip II je unutrašnji regulisani prostor, od 18 do 26 stepeni Celzijusa bez kontrole vlažnosti; Tip III je unutrašnji klimatizovani prostor, od 20 do 25 stepeni Celzijusa sa 30 do 60 posto relativne vlažnosti; i Tip IV je rezervisan za najveći opseg kontrole temperature i vlažnosti.

Primenom svake od četiri vrste prostora programskim oblastima, projektantski tim je mogao da pokaže da što se više koristi Tip prostora I, II i III, manja je upotreba sistema i energetska potrošnja kako bi se ispunili zahtevi očuvanja životne sredine.

 Krajnji rezultat je bio prelazak sa KGH sistema na korisničke pogodnosti, kao što su unutrašnji tremovi u okviru prohodnog dvostrukog omotača, operabilnih prozora, i korisničkih kontrola koji stvaraju zdravije i produktivnije okruženje.

Na kraju, korišćenjem pristupa projektovanja iznutra ka spolja stvara mogućnosti korišćenja projektnog zadatka kao projektantskog alata. Sa korisničkim iskustvima jasno definisanim, projektni timovi će moći slobodno da ospore osnovne konvencije o tome kako zelena zgrada visokih performansi treba da bude projektovana i da otkriju inovativna, niskoenergetska rešenja koja koriste životnoj sredini, stanarima i vlasnicima.

Linkovi:

Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...