Neizvesna sudbina nuklearki u svetu

17.05.2012. | Tanjug

U svetu trenutno vlada poprilična konfuzija u vezi sa daljim korišćenjem i gradnjom nuklearnih elektrana, Japan je zatvorio svih 50 nuklearnih reaktora, dok su Rusima udvostručene inostrane porudžbine za gradnju novih nuklearki.

Za jedne je neprihvatljiva, a za druge neizbežna nuklearna energija. Jedni ih zatvaraju, drugi obustavljaju dalju gradnju, treći je nastavljaju.

U svetu trenutno radi 436 nuklearnih reaktora - osam manje nego rekordne 2002. godine, a grade se 63 nova reaktora, mada je u mnogim slučajevima reč o projektima kojima kraj ne može da se nasluti, poput nuklearke u američkoj državi Tenesi, čija je izgradnja počela 1973. godine.

Najviše "atomskih" gradilišta, prema pisanju časopisa "kWh", trenutno ima u Kini, čak 27.

Japan je posle nuklearnog incidenta u Fukušimi, zbog bezbednosnih provera zatvorio i poslednji aktivni nuklearni reaktor, od 50 koliko ih je radilo do te katastrofe.

Ponovo puštanje u rad ispravnih reaktora koji su zaustavljeni zbog održavanja ili zbog potresa uslovljeno je novim testovima izdržljivosti, posebno na prirodne katastrofe, i odobrenjem lokalnih vlasti. Posle nesreće nijedan reaktor još nije pušten ponovo u rad.

Od zatvaranja poslednjeg reaktora Japan više nema struju proizvedenu iz nuklearnih izvora, iz kojih se do pre nuklearne katastrofe proizvodilo 30 odsto struje.

Da bi nadoknadio gašenje atomskih elektrana, ta zemlja trenutno troši 25 odsto više uvezenog gasa i 150 odsto više sirove nafte nego u godini pre nesreće u Fukušimi.

U Japanu 80 odsto od 3.000 ispitanika želi da u Japanu prestane da se koristi nuklearna energija, pokazuju istraživanja javnog mnjenja. Vlada Japana zato planira da tokom ove godine napravi plan za celokupnu novu energetsku politiku zemlje.

Zbog toga je sudbina većine nuklearki u Japanu prilično neizvesna, a razmišlja se da se u Fukušimi, umesto nuklearne izgradi najveća geotermalna elektrana u Japanu.

Nemačka je pre nekoliko meseci ugasila čak osam nuklearki, a sada je, pored velikog uzleta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nemačka energetika u velikoj meri počela da računa i na gasne elektrane, naročito posle izgradnje druge linije Severnog toka i udvostručavanja priliva ruskog gasa sa ove trase.

Iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE) naglašavaju da redovno dobijaju izveštaje sa terena koji pokazuju da nuklearne i druge radioaktivne materije još nisu propisno obezbeđene i kažu da godišnje dođe do 200 incidenata.

MAAE u ovim izveštajima vidi ipak i kontinuirano poboljšanje nuklearne bezbednosti. U poslednjoj deceniji stručnjaci MAAE obučili su više od 10.000 ljudi iz 120 zemalja u različitim oblastima nuklearne bezbednosti.
NE Černobilj i dalje je velika opomena. Na uništenom postrojenju se postavlja novi sarkofag radi prekrivanja reaktora broj 4 koji je eksplodirao 1986. godine u najvećoj nuklearnoj nesreći na svetu.

Sarkofag, visok 100 metara, sastavlja se uz reaktor, a kada bude završen, prevešće se preko reaktora. Ovaj poduhvat koštaće oko milijardu evra, a plaćaju ga Rusija i nekoliko drugih zemalja! Očekuje se da će taj posao biti završen 2014. godine.

S druge strane, Rusija je posle incidenta u NE "Fukušima" zabeležila udvostručenje stranih porudžbina za izgradnju nuklearnih reaktora u narednih deset godina, istakli su čelnici "Rosatoma“, ruske državne kompanije za atomsku energiju, koja sada gradi nuklearna postrojenja u Kini, Vijetnamu, Indiji, Iranu i Turskoj.

"Rosatom" je tokom januara ove godine imao 21 ugovor za izgradnju nuklearnih reaktora, a pre godinu dana samo njih 12.  

Predstavnici ruskih nuklearki usmereni su, kako prenosi „Glas Rusije“ i na britansko tržište. Ruski "Rosatom” spreman je da zameni nemačke kompanije E.ON i RWE u izgradnji nuklearnih elektrana u Velikoj Britaniji i da pruži apsolutno uverenje da će one koje izgradi u Velikoj Britaniji zadovoljavati sve zahteve MAAE o bezbednosti, kao i druge standarde.

Britanska vlada bi se, prema pisanju "Tajmsa", u uslovima kada su evropski energetski džinovi E.ON i RWE zapali u finansijske teškoće, mogla naći u situaciji da ne može da odbije ruske investicije.

Predstavnici "Rosatoma” predložili su i nemačkim energetskim koncernima da im isporučuju električnu energiju sa baltičke nuklearne elektrane, koja će biti puštena u rad 2016. godine, do kada će se u Nemačkoj zatvoriti sve nuklearke.

Samo su se neke zemlje Evrope priključile Nemačkoj u njenom odricanju od atomske energije, dok novi ekonomski džinovi, Kina i Indija, ne odustaju od namere da deo sve većih potreba za energijom zadovolje uranijumom.

Nuklearni "superteškaši“, SAD i Rusija, ponovo predvode globalnu trku, ovoga puta sa ciljem da prodaju što više sopstvenih reaktora. Američka administracija najavila je da će sa 450 miliona dolara pomoći razvijanje malih modularnih nuklearnih reaktora, koji bi po dimenzijama bili na nivou 30 odsto konvencionalnih. Smatra se da će time SAD postati svetski lider u segmentu napredne nuklearne tehnologije.

Međunarodna agencija za atomsku energiju saopštila je da bi globalna upotreba nuklearne energije u naredne dve decenije mogla da poraste čak za 100 odsto, prvenstveno zahvaljujući naglom rastu u Aziji, a uprkos smanjenom broju izgradnje novih reaktora, posle incidenta u Fukušimi.

Postoji i drugačije viđenje budućnosti nuklearne energetike, a podstakao ga je, na godišnjicu nesreće u Fukušimi, londonski "Ekonomist“, gde su tekst naslovili sa "Nuklearna energija: san koji je propao“. Prema pisanju tog časopisa najveći neprijatelj nuklearki su preveliki troškovi izgradnje.

Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...
Miodrag 27.08.2019.
Jedno pitanje. Šta ako je investitor NN lic...
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...