Pukotine se pojavljuju u Olimpijskom nasleđu

17.11.2011. | WAN

Ne postoji negiranje vrhunskog kvaliteta arhitektonskog dizajna prikazanog u londonskom Olimpijskom parku koji se gradi za predstojeće Olimpijske Igre (OI) 2012. godine. Ogromani napor je uložen u pokazivanje kako međunarodnih tako i domaćih talenata i brzine izgradnje koja se može postići, sa više od pukog prikazivanja genijalnih održivih alternativa za celu lokaciju.

Kako se krajnji rok jednog od najvećih svetskih sportskih događaja približava, pritisak je počeo da se nakuplja na organizacioni tim i Olympic Delivery Authority (ODA) je skoro počela da emituje zvaničnu objavu da je izgradnja u roku i da je sve u okviru postojećeg budžeta. Ali, drugi ključni cilj, važno nasleđe koje ostaje nakon završetka OI, kao da je pao pod tepih.

Ali pukotine u ovoj savršenoj fasadi su počele da se naziru prošlog vikenda kada je novinar BBC Radija 4, Alan Uri (Allan Urry), intervjuisao nekoliko vlasnika akcija i ljudi koje donose odluke za OI. Serija živopisnih pitanja i odgovora koji su usledili vezanih za Olimpijsko nasleđe je itekako zanimljiva.

Jedna posebno nadahnujuća razmena mišljenja između Urija i Hjua Robertsona (Hugh Robertson), ministra sporta u vladinom Odeljenju za kulturu, medije i sport, dovela je do toga da je Robertson opzužio svog ispitivača da mu postavlja 'zamke' da bi on razotkrio stvarne finansijske podatke za OI.

Iako je Robertson otkrio da je zvanična brojka od 9,3 milijarde britanskih funti dopunjena sa 2 milijarde privatnih investicija, on je prepustio bivšoj radnici Državne revizorske institucije, Pem Stapleton (sada profesorka računovodstva na Poslovnoj školi univerziteta u Mančesteru), da otkrije da će kompletni paket sadržati podatke koje su uključeni u podatke domaćih opština, londonskih hitnih službi, Nacionalne zdravstvene službe (NHS - National Health Service) i različitih vladinih odeljenja. Tek kada se sve ove cifre saberu bićemo u mogućnosti da analiziramo da li državna kasa Velike Britanije dobija vrednost za svoje pare.

Novac po strani, veliko zaprepašćujuće otkriće Urijevog intervjua je bio nedostatak otkupljenog ili iznajmljenog prostora posle igara. Činjenica da Olimpijski stadion još uvek nema privatnog vlasnika dobila je zapaženi publicitet (nakon izvedenog nadmetanja između fudbalskih klubova Vest Hema i Totenhema koje je na kraju propalo zbog zakonskih natezanja) ali najnovije otkriće je da, takođe, Medijski centar od skoro 93.000 metara kvadratnih nema budućeg stanara.

Kaže se da je sličnih proporcija kao Kanari Vorf (Canary Warf) stambena zgrada, impresivna zgrada Medijskog centra, projektovana od strane Allies and Morrison biroa, može da ugosti 20.000 novinara i fotografa tokom dvonedeljnih OI. Ali za londonskog odbornika Adrua Bofa (Andrew Boff) je to "aposlutna optužba za mesto za koje još uvek ne znamo za šta će se koristiti" posle povratka sportista kući. Objekat ovog velikog obima ima razne opcije za korišćenje posle igara, ali Razvojna direkcija Londona (LDA - London Development Agency) još uvek ima problema da nekoga veže za ugovor.

Takođe, na dnevnom redu je bila detaljna analiza mnogo slavljenog plivališta Aquatics Centre (linka na kraju teksta) koje je projektovala Zaha Hadid. Iako malo ljudi mogu da se požale na gracioznost i stil ovog objekta, izražena je zabrinutost u pogledu na njenu osetljivost na Olimpijsko nasleđe, imajući u vidu da je Bof tvrdio da je zgrada 'prevelika' i 'pre-projektovana' za javnu upotrebu.

Plan je da se plivalište otvori za zajednicu nakon međunarodnog sportskog događaja. Zvanične procene ukazuju na godišnji broj posetilaca od 800.000 ljudi, ali sa tekućim troškovima od oko 2 milona funti godišnje, izgleda da će se javni novac koristiti za subvencionisanje cena ulaznica.

Sam dizajn je takođe došao pod kritiku Ser Robina Velsa (Robin Wales), gradonačelnika Londonske opštine Njuham (London Borough of Newham), koji je otkrio da je ponuda opštine za finasiranje konverzije objekta iz olimpijskog standarda u objekat sportskog centra odbijena zbog zadržavanja 'originalne' forme, sa projektom koji ne dozvoljava umetanje tobogana i druge relaks opreme.

Još jednom organizatori OI su poklekli sa svojim kratkovidnim procesom donošenja odluka i naručivanje određenih formi koje su bolje prilagođene za dvonedeljno sportsko takmičenje nego za decenije javnog korišćenja koje slede.

Malo je argumenata protiv izvanredne prikazne arhitekture i talenata koji su prikazani u Olimpijskom parku i ni u jednom trenutku Uri ne sugeriše da su objekti nepodobni za njihovu neposrednu ulogu domaćinskih objekata za potrebe Olimpijskih igara. Ono što je on uradio i težio jeste da ukaže na izvesne zabrinjavajuće statističke podatke o potencijalnim troškovima organizacionih odbora koji nadgledaju izgradnju parka i naglašava zamke u koje može upasti ceo kompleks ako se ne gleda na koji način on utiče na Olimpijsko nasleđe koje mora slediti. Da li će se ovo ostvariti ili ne možemo samo da sačekamo i vidimo.

Linkovi:

Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...
Miodrag 27.08.2019.
Jedno pitanje. Šta ako je investitor NN lic...
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...