Astana - grad koji više nikoga ne može da iznenadi

12.10.2011. | Vladimir Kjočarijanc | Večernaja Moskva

"Ako te je strah, ne čini ništa… A, ako činiš, ne plaši se…"
Ove reči, koje je izgovorio Džingis Kan, ratnik zbog koga je nekada drhtao svet, savršeno odslikavaju fenomen Astane, grada koji se u potpunosti izmenio prema želji kazaškog predsednika Nursultana Nazerbajeva i zahvaljujući mašti japanskog arhitekte Kurokave (Kurokawa). Nijednom od njih nije nedostajalo ni hrabrosti ni smelosti u njihovoj nameri da sagrade, usred pustinjske stepe, ne samo sjajnu metropolu XXI veka već, takođe, grad – simbol. Simbol obnove, tog instinkta koji je u samoj srži čoveka.

Ideja, koja je izgledala potpuno nerealno, sprovedena je u delo. U srcu evroazijskog kontinenta izdigao se moderan grad, simbolišući doba nezavisnog Kazahstana. Nova prestonica je znala kako da poveže Evropu i Aziju i postala je prostor za razgovor Istoka i Zapada, Severa i Juga.


Panorama Astane

Ko god da danas dođe u Astanu, bude zaslepljen tim pustinjskim gradom čarobnog izgleda. Svetle perspektive, palate tirkizne boje, fontane, ultramoderne poslovne i stambene zgrade, pozlaćene kupole džamija, ogromno svemirsko zdanje od stakla i gvožđa koje se uzdiže ka nebu… To je arhitektonska apoteoza Astane. I to sve za jedva trinaest godina! Ko bi još smeo da kaže da se stvari na Istoku odvijaju polako? Jer, još tokom '90-ih godina, ta prestonica je bila samo naselje neugodno smešteno u močvarnoj oblasti stepe na reci Išimu.

Jurij Lužkov, gradonačelnik Moskve (1992-2010), prilikom posete Astani, izjavio je: "U tom gradu budućnosti, sva svetska arhitektura organski se prepliće sa nasleđem zemlje". Više nego kompliment, bila je to konstatacija.

Astana svoju čarobnost duguje, pre svega, ličnostima kao što su arhitekte Kišo Kurokava (Kisho Kurokawa) i Norman Foster, čija dela rasuta po svetu danas definišu osnovne pravce razvoja svetske arhitekture – ekologiju, tehnologiju, slobodnu i inteligentnu upotrebu prostora. Mnogobrojne druge talentovane arhitekte - kazaške, italijanske i druge, podjednako su doprinele projektu nove Astane, a iskustva kako pozitivna, tako i negativna drugih zemalja uzeta su u obzir. Tako se grad pokazao ne samo kao lep nego i kao izuzetno komforan za sve svoje stanovnike.

Kada je 1997. godine Nursultan Nazerbajev odlučio da stvori novu prestonicu, napuštajući bučan i topao Almati zbog hladne Akmole (staro ime Astane) smeštene u stepi na samom severu zemlje, kazaško društvo bilo je izuzetno iznenađeno, ako ne i šokirano. Ali, predsednik je imao ubedljiv argument. Nazarbajev je, naime, odredio za zadatak mladoj državi da "(ponovo) započne istoriju", ne polazeći od nule već radije okrećući drugi list. Brojni analitičari su poredili ovu smelost sa smelošću reformatora Rusije, Petra Velikog. I to nije slučajno: naime, reforme koje je on planirao da pokrene u političkoj, ekonomskoj i društvenoj sferi zahtevale su hrabar pristup i novine očišćene od starih misaonih obrazaca. Zbog toga, kako se toga kasnije sećao sam Nazarbajev, bila je potrebna jedna "neobična odluka koja će protresti narod“ i "provetriti", bukvalno, "njegov mozak".

Na kraju, odluka je doneta i to je funkcionisalo, uprkos stereotipima. U pustinji ne nedostaje vetra…

Japanske maštarije i britanski lord

Arhitekte su imale za zadatak da sagrade grad XXI veka. Zato je organizovan međunarodni konkurs. Pobedio je Japanac Kišo Kurokava. 

Kišo Kurokava duguje renome svojim konceptualnim radovima: šezdesetih godina osmislio je više nebodera po uzoru na DNK molekulski lanac, sedamdesetih godina – stambene futurističke zgrade… Što se tiče njegovog Kobo tornja (Soni) u Tokiju, on se nalazi na listi UN najlepših zgrada XX veka.

Novim modernim licem Astane dominira apstraktni simbolizam. Kurokava rezimira svoje vizije i filozofiju urbanog razvoja dvema rečima: simbioza i metabolizam. Grad je posmatran kao živi organizam koji koegzistira sa drugim organizmom, organizmom prirode. Objašnjavajući svoju ideju, arhitekta je izjavio: "Kada sam video položaj vaše nove prestonice, analizirao postojeće ulice i njihovu arhitekturu, rekao sam sebi: 'Ono što je ovde potrebno jeste simbioza…' Nove ulice koje će biti sagrađene moraju biti čvrsto povezane sa starim ulicama. Više od 200 zgrada biće sačuvano, uključujući i zgrade od drveta. Upravo tu se javlja ideja simbioze: koegzistencija prošlosti i obnove."

Kurokava je smestio administrativni centar nove prestonice na levu obalu Išima (reke koja protiče kroz Astanu). Centar se prostire rekom sve do puta za aerodrom. Prema rečima japanskog arhitekte, taj centar je "vizitkarta grada". Ovde se nalaze Evroazijski univerzitet L. N. Gumilev, brojni zeleni parkovi, sportski kompleksi… Takođe, mnogo vode: kanali, jezerca i plovni putevi duž kojih se izdižu stambene četvrti. Povratak ljudskog u prirodni ekosistem odakle se sam izdvojio jeste, prema Kurokavi, krajnji cilj ka kome mora da teži arhitekta XXI veka.

 


Kazahtanska opera


Džamija Nur-Astana

Astana može da iznenadi čak i vrsne poznavaoce. Njena ultramoderna arhitektura nastala je kombinacijom različitih stilova. Zapadni stil je, naravno, ostao dominantan, ali azijski motivi su takođe veoma zastupljeni. Na zapadu, kupole predsedničke rezidencije podsećaju na džamije, mauzoleje i plate iz doba Tamerlana.

 


Predsednička palata Ak Orda (Bela horda)


Kazahstanski parlament

Uzmimo kao primer veličanstveni skup objekata Predsedničkog centra kulture, najlepšu građevinu Astane u crno – belom: reč je o krugu sa zracima koji se pružaju u četiri različita pravca. U centru kompozicije, Državni muzej Republike Kazahstan podignut je u islamsku kupolu plave boje.

 


Ministarstvo za gas i naftu


Predsednički centar kulture

Međutim, najfrapantnije delo ostaje piramida Palate mira i pomirenja, koju je projektovao Norman Foster. Nigde na svetu ne može se naći slična konstrukcija. "Svi se plaše vremena; vreme se plaši piramida…" govorili su nekada oni za koje su piramide simbolizovale večnost. Piramida Astane pruža zaklon Muzeju kulture, Univerzitetu civilizacija, operi sa 1.500 mesta, kao i Sali parlamenta gde će moći da se održavaju sastanci predstavnika različitih svetskih religija. Sve te divote poduprte su sa četiri čvrsta stuba, čuvenim "rukama svetskog mira". Panoramski lift omogućiće onima koji to žele da uživaju u lepoti zelenih terasa, Visećih vrtova Astane, kao i u igri svetlosti koji se izliva sa kupole. Podsećajući na pravo svetsko čudo, Fosterova piramida je vidljiva sa obe obale Išima. Noću, njen vrh svetli iznutra.

 


Palata mira i pomirenja


Palata mira i pomirenja

To nije jedini projekat Britanca u kazaškoj prestonici. Ni druge nisu manje maštovite, pogotovo projekat Pokrivenog grada. Naime, lord Foster je odlučio da prekrije celu četvrt staklenim krovom koji se otvara leti, a koji zimi stvara pravu mikroklimu prijatnu za stanovnike.

Na Aleji milenijuma, izgrađen je drugi Fosterov projekat: gigantski tržni i zabavni centar - Kan Šatiri  - najveći šator na svetu.

 


Kan Šatiri


Kan Šatiri

Na površini od 100.000m2 i pod providnom kupolom od stotinu metara, stanovnici Astane nalaze sve što im je potrebno za život: ogroman urbani park, prodavnice, bioskope, kafee, čak i bazen i plažu uz jednu od terasa koje ostaju pod zelenilom čitave godine.

 


Bazen unutar Kan Šatirija


Kan Šatiri- centar zabave

Ideja za drugu grandioznu građevinu došla je samom predsedniku Nursultanu Nazarbajevu: znamenitost Astane – Bajterek, arhitektonski simbol prestonice i simbol obnove Kazahstana. Reč je o stablu tople od sjajnog metala (bajtrerek - topola na kazaškom) sa, na njegovom vrhu (105m), ogromnom kuglom od stakla od 300 tona koja menja boju prema sunčevoj svetlosti. Po legendi, topola je drvo života koje raste iz središta svemira. U njegovoj krošnji, mitska ptica Samruk, predak Kazaha, čuva svoja zlatna jaja.

 


Bajterek


Bajterek

Lift velike brzine omogućava pristup krošnji kako bi se posmatrala panorama grada. Ovde se nalazi i zlatni otisak predsednikove ruke. Kada se ruka stavi na ovaj otisak, začuje se muzika, nezvanična himna Kazahstana čije reči je napisao sam Nazarbajev. Ako je u simboličkom smislu topola - bajterek centar sveta, geografski – on je tačno središte Evroazije.

Kišo Kurokava je rekao: "Koncepcija i izgradnja vaše nove prestonice, predviđene za završetak 2030. godine, jesu projekat mog života. Ako Bog dozvoli, moguće je da ću je videti u svoj njenoj raskoši. Imao bih tada 95 godina." Na nesreću, sudbina je bila drugačija i arhitekta je preminuo pre pet godina (2007. godine). Što se Astane tiče, ona je brzo rasla i već odavno (i višestruko) je premašila ciljeve glavnog Kurokavinog plana.

Prethodnih desetak godina, grad je doživeo veliki rast: stanovništvo je uvećano 2,5 puta prešavši tako 700.000 stanovnika.
Astana je primila brojna međunarodna priznanja za svoju arhitekturu: stekla je reputaciju kao jedna od najboljih prestonica na planeti, dobila je priznanje UNESCO-a i počasni naziv Grad mira.

Linkovi:

Povezani tekstovi na portalu Gradjevinarstvo.rs:

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Milan 09.10.2019.
Da, sve je to lepo u teoriji. Međutim kao i...
Maxs 24.09.2019.
Pa neka plate 50€ i neka prijave radnike na...
Darko 23.09.2019.
Teško da će neko južno od Save da se vraća ...
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....