Zaha Hadid - Kulturni centar Heidar Aliev

15.08.2011. | Kristin Dispenza | Buildipedia

Haidar Aliev kulturni centar projektovan od strane Zaha Hadid Architect, sa ukupnom površinom od 57.519 metara kvadratnih predstavlja multifunckionalni prostor sastavljen od konferencijske sale, biblioteke i muzeja, planiran da se otvori septembra 2011. godine, nalazi se u gradu Baku u Azerbejdžanu.

Postavka projekta

Kulturni centar Haidar Aliev je jedan od mnogih objekata koji se grade u Azerbejdžanu ove godine, i jedan je od nekoliko objekata koji predstavlja progresivni dizajn i upotrebu najsavremenije tehnologije gradnje.

Ambiciozna, a opet ekspresivna, priroda ovih, novih, struktura, predstavlja pomeranje od prošlosti zemlje pod uticajem Sovjetskog Saveza prema novom, nacionalnom identitetu. Kulturni centar, nazvan u čast po pokojnom Haidaru Alievu, nacionalnom lideru Azerbejdžana, se nalazi u blizini gradskog centra. Deo je većeg projekta izgradnje i očekuje se da će postati predvodnik gradskog intelektualnog i kulturnog života.

Vizija projekta

Projektni biro Zaha Hadid Architects projektovao je objekat koji sa svojim izgledom se čini da izlazi iz okružujuće topografije. Omotač objekta - jednoobrazna zakrivljena površina - uzdiže se talasasto i obavija ka unutra pri svojoj bazi, pri tom kompletno zatvarajući raznoliku formu i volumen objekta. Zakrivljene površine dozvoljavaju slobodu forme koja ujedno može da razdvoji i ujedini tri različita programska elementa kulturnog centra. Unutrašnja zakrivljenost formira stepeništa i rampe koje spajaju prizemne nivoe sa mezaninom; drugi kružni putevi, takođe, potiču od zakrivljenosti omotača zgrade. Izdignuti most spaja biblioteku sa konferencijskom salom.

"Generalno je teško izgraditi nešto tako izvanredno u udaljenoj zemlji gde se čak i osnovni alati ponekad moraju uvoziti". Tomas Vintersteter

Konferncijska sala Kulturnog centra Heidar Aliev sastoji se od tri auditorijuma. U cilju smeštanja neophodnog, nagnutog, sedišta, ovaj deo zgrade se izvija u kulturnu pjacu. Ovde se masa strukture razvodnjava od talasastog oblika koji definiše druge dve zone strukture; kako se oblik pretvara u ivicu tako oblik otiče nadole pretvarajući šetajući deo pjace.

Realnost projekta

Vizija uzvišenosti Zahe Hadid na ovom projektu predstavljala je veoma veliki izazov za inženjere. Zakrivljenost spoljašnosti zgrade, koja predstavlja aspiraciju i identitet azerbejdžanskog naroda, trebala je, takođe, da funkiconiše u normalnim uslovima. Bilo je neophodno projektovati i zgraditi objekat koji bi mogao da eliminiše atmosferske uticaje i podnese jake vetrove i seizmičke uticaje bez oslanjanja na unutrašnje stubove (koji bi smetali u postavci prostora). Konačno, osmišljen je konstruktivni sistem koji koristi prostorni čelični okvir kao glavni konstruktivni element; obloga jeste sistem zida zavese koji je sastavljen od raznolikih, specijalno izrađenih, panela.

Na samom početku projektovanja, inženjeri su odradili kompjutersku analizu baziranu na matematici. "Dobra je praksa odraditi konstruktivne proračune za ovakve projekte sa 3D nelinarnom, završnom, analizom elemenata, uključujući i specifična opterećenja kao što su zemljotresi i jaki vetrovi koji su prisutni u Bakuu", kaže Tomas Vintersteter (Thomas Winterstetter) iz građevinske kompanije Werner Sobek, koji je bio izvođač radova na ovom kulturnom centru. "Odradili smo proračune sa dva, različita, programa za 3D nelinarnu, završnu, analizu elemenata, da bi smo poredili rezultate a ne da se oslanjamo samo na jedan."

"Fokusirali smo se, na primer, na materijale za oblaganje koji se lako čiste zbog poveće zagaćenosti vazduha... Postoje naftne rafinerije u blizini, dok je fasadni omotač objekta bele boje. Zbog toga smo odabrali plastiku ojačanu staklenim vlaknima (GFRP - glass fiber reinforced plastic) koja, sama po sebi, odbija prašinu. Generalno, svi materijali korišćeni u izgradnji su odabrani tako da imaju veliku izdržljivost, dugačak životni vek i nisku cenu održavanja." Tomas Vintersteter

Prema Vintersteteru, glavna konstrukcija Kulturnog centra Heidar Aliev jeste mešavina ojačanog betona, čelične ramovske konstrukcije i kompozitnih greda i ploča. Prostorni čelični ram je sastavljen od specijalnog sistema čeličnih cevastih profila (proizvod Mero-Tsk International-a).

Iz estetkih razloga, obloga je morala da da objektu monolitan izgled, ne samo u cilju postizanja kontinuiranog volumena već i zbog postizanja tranzicije ka površini pjace. Svi vidljivi šavovi su morali da idu paralelno jedan sa drugim, ojačavajući na taj način talasati dizajn objekta. Materijal korišćen za oblaganje fasade morao je da ispuni razne, praktične, specifikacije, kao što je UV rezistentnost i reflektovanje svetlosti. O održavanju se veoma razmatralo, takođe, dodaje Vintersteter. "Fokusirali smo se, na primer, na materijale za oblaganje koji se lako čiste zbog poveće zagaćenosti vazduha... Postoje naftne rafinerije u blizini, dok je fasadni omotač objekta bele boje. Zbog toga smo odabrali plastiku ojačanu staklenim vlaknima (GFRP - glass fiber reinforced plastic) koja, sama po sebi, odbija prašinu. Generalno, svi materijali korišćeni u izgradnji su odabrani tako da imaju veliku izdržljivost, dugačak životni vek i nisku cenu održavanja."

Plastika ojačana staklenim vlaknima (GFRP) i paneli od betona ojačan staklenim vlaknima (GRRC) jesu dominantni materijali korišćeni u fasadnom sistemu. Paneli su sastavljeni od "raznih slojeva finog cementnog betona, ojačanog sa slojem fiberglasa", kaže Vintersteter. "To je veoma izdrživ i otporan materijal koji se može napraviti veoma tanak, samo nekoliko milimetara ili centimetar, zato što mu ne treba betonski prekrivač, kao pto treba ojačavanju čelika." Eliminisanjem potrebe za ojačanjima, paneli su lagani konstruktivni elementi i mogu biti individualno oblikovani da bi ispratili krivudavost objekta.

Građevinska kompanija Werner Sobek morala je da napravi sve relavantne informacije vezane sa svaki pojedinačni, spoljašnji, panel, tako da bi mogli da budi izrađeni po tim specifikacijama, zatim transportovani na gradilište i ugrađeni od strane lokalnih radnika. Na gradilištu, svaki panel je podizan kranom, zatim ručno podešavan da nalegne na svoju poziciju (što je moguće zahvaljujući lakoći materijala). Paneli su fiksirani na prethodno postavljenu metalnu podkonstrukciju.

"Postoji oko 15.000 panela, svaki sa zasebnom, iskrivljenom, geometrijom, veličina do 1,5m širine sa 7m dužine. Svaki panel je različit. Ispod panela nalazi se 3D kompjuterski napravljena podkonstrukcija koja se sastoji od metalnih cevi dužine od 40.000 metara. Nijedna metalna cev, koja je sastavni deo podkonstrukcije, nije ista drugoj i svaka perfektno prima određeni panel", kaže Vintersteter.

Završni, unutrašnji, materijal Kulturnog centra Heidar Aliev je, takođe, napravljen da nalegne na zakrivljenu metalnu podkonstrukciju, objašnjava Vintersteter. Ovde su paneli napravljeni od hladno savijenih dvoslojnih mineralnih ploča ojačanim vlaknima. Ostatci panela pri ugradnji su se koristili za podne obloge.

"Dobra je praksa odraditi konstruktivne proračune za ovakve projekte sa 3D nelinarnom, završnom, analizom elemenata, uključujući i specifična opterećenja kao što su zemljotresi i jaki vetrovi koji su prisutni u Bakuu." Tomas Vintersteter

Iako je fasada objekta specijalno projektovana i napravljena, nije bio potreban poseban sistem spajanja panela sa podkonstrukcijom. "Koristili smo standardne zavrtnje i vijke, standarna sidrišta za beton itd", kaže Vintersteter. "Generalno je teško izgraditi nešto tako izvanredno u udaljenoj zemlji gde se čak i osnovni alati ponekad moraju uvoziti".

Gradnja u udaljenim regionima je samo jedan sloj složenosti u industriji koja svakim danom postaje sve složenija. Dok je arhitektura uvek težila da izrazi samu sebe kroz istraživanja samih granica inženjerske prakse, tek je trenutna generacija arhitekata i inženjera uspela da vidi brzu redefiniciju tih granica.

Linkovi:

  • Zaha Hadid - Opera u Ganđo-u - link
  • Zaha Hadid - Riverside Muzej u Glazgovu - link
  • Lista finalista za RIBA Stirling Prize 2010 - Zaha Hadid favorit na kladionici - link
  • Predsednik Azerbejdžana dolazi da otvori Tašmajdanski park - link

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...