Zaha prokosi svojim kritičarima sa prvim velikim javnim projektom u Ujedinjenom Kraljevstvu!
Jedna od najisčekivanijih kulturnih objekata u Škotskoj (i moguće u Ujedinjenom Kraljevstvu) konačno je otvoren prošle nedelje - makar na kratko - posle deset godina odugovlačenja, četiri godine izgradnje, i pri ceni od 74 miliona funti. I što se tiče arhitektonskih zdanja glazgovski novi Riverside muzej projektovan od strane Zahe Hadid, koji se pruža i niče iz pepela brodogradilišta na kome je sagrađen, nije uopšte antiklimaktičan. U stvari što se tiče funkcije ovaj muzej je odličan u smislu muzejskih iskustva.
Kao dom transportnog, inženjerskog i brodogradilišnog naselja, prikladno je da novi muzej (bukvalno) bude centar jedne od najvažnije - i najvoljenije - kolekcije ovom "drugom gradu imperije". Dok se glazirani vrhovi velikih vertikalnih zabata presijavaju uz sunčane zrake koji se pojavljuju kroz tumorno nebo, novi muzej izranja iz ovog, još uvek, postindustrijskog rečnog okruženja. Uistinu nada je postojala da će objekat imati revitalizirajući efekat na započetoj regeneraciji ovog dela obale, što je mnogo tražiti jednom kulturnom zdanju. Ali ako neko zdanje to može, to je ovo.
Takođe, zgrada je privlačila veliku pažnju zbog drugih razloga osim njenog arhitektonskog junaštva, uglavnom zbog napora koji je dobitnica Pritckerove nagrade Zaha Hadid uložila u njen prvi javni projekat u njenoj drugoj zemlji, kao i činjenica da je to sve trajalo tako dugo. Mada, ipak ne smemo reći da ovaj projekat nije imao svoje kritičare pošto su mnogi verovali da je bolje izabrati projekat lokalnog arhitekte umesto projekta "starhitekte". Izveštaji, koji su, takođe, poslužili kao alat kritičara, govorili su prekomernim troškovima izgradnje koja je, zamalo, ugrozila celu viziju.
Ipak, izgrađen muzej pokazuje malo znakova uštede, smanjenja projektnog zadatka ili nesloga. On definitivno nosi obeležja arhitekture Zahe Hadid u svojoj dinamičnoj i pravolinijskoj formi. Ali dizajn odražava obeležja prostora u kome se nalazi, sa svojim nazubljenom, industrijskom, estetikom koja oponaša skladišta koja se nalaze dalje niz reku. Takođe, forma zgrade u obliku slova Z, koja se spušta prema ivici vode, oslikava funkciju i unutrašnjost muzeja, kao i kolekciju koju će sadržati.
Materalizacija i detaljnost zgrade je izvrsna. Glatka "koža" od cinka sa prikrivenim olucima reflektuje prolazeće oblake; i izvijajuće vrhove krova, koji se uklapaju sa funkcijom i predstavom muzeja i na jedinstven način pridržavaju ovaj monumentalni prostor bez stubova.
Sama kolekcija - koja sadrži oko 3.000 eksponata i preko 150 interaktivnih displeja koji pričaju istoriju ovog dela grada - organizovana je u samoj zgradi na način na koji podseća ovaj prostor na industrijsku zonu, sa lokomotivama, tramvajima, vatrogasnim kolima i modelima brodova. Cela kolekcija je postavljena u prostoru okrečenim, specifičnom, zelenom bojom, koja je, kako se ispostavilo, bila jedna od tema najvećih kritika, pogotova što je Zaha Hadid poznata po upotrebi minimalističkih boja u svojim projektima. Jedan od arhitekata koji je zajedno sa Zahom radio na projektu, Johanes Hofman (Johannes Hoffmann) podelio je saznanje sa kritičarima da je boja koja je korišćena za unutrašnjost, u stvari - Decorous Lime (dekorativna boja zelenog limuna).
I "dekorativna" prilično objašnjava pojavu Zahe Hadid na novinarskoj konferenciji održanoj prošle nedelje u Riverside muzeju. Ljubazna i prilično kratka rasprava se desila između Velike Dame arhitekture i jednog, očigledno, ponesenog trenutkom, glazgovskog zvaničnika. Ipak, Hadid je bila u opuštenoj formi na događaju upriličenom te večeri od strane uprave glazgovskih muzeja. Viđena je u razgovoru sa arhitektonskim prvakom i njenim prijateljem Dejanom Suđićem, direktorom Muzeja dizajna i bivšim direktorom glazgovske godine arhitekture i dizajna 1999. godine.
Raskošna u satenu, koži i krzni, Zaha Hadid je bila velikodušna u pohvalama njenih klijenata, gradskog veća Glazgova, i bliske saradnje koje su ostvarili: "Mi bi svi trebali da budemo na istoj strani ali ja sam često doživljena kao da sam na suprotnoj strani", priznaje Zaha. Arhitekta je ujedno opisala svoju privraženost Glazgovu i njenu ljubav prema "intenzivnosti" gradova uopšte: "Ja provodim odmore u gradovima", kaže ona. Možda je vrhunac večeri bio kada je arhitekta Suđić propitao Zahu oko toga da li ima neki osećaj da li mlađe generacije arhitekata dolaze spremne da preuzmu projekte i budu bolji od nje. Odgovor je ubrzo usledio sa jednim indiferentnim "Ne", na oduševljenje prepune publike. Ne bismo trebali da podsećamo da bi, uistinu, bio potreban jako dobar arhitekta (i odvažan) da bi koračao Zahinim koracima.
Linkovi:
