Zaha Hadid - Opera u Ganđo-u

16.05.2011. | Architect Magazine

Zaha Hadid, čuveni svetski arhitekta, osvojila je internacionalno takmičenje za izradu projekta opere u gradu Ganđo-u (Guangzhou) 2002. godine, prvenstveno, zahvaljujući dizajnu koji se dopao kineskim zvaničnicima. Parafrazirajući njenu analogiju, možemo reći da su dve dinamične zgrade - operska zgrada sa 1.804 sedišta i multifunkcionalni teatar sa 443 sedišta - ublažene krivudavim koridorom koji deli urbano okruženje na pijacete i trgove koje stvaraju utisak dolina, grebena i jezera.

"Dve zgrade su otelotvorene u veštačkom predelu impregnirane sa programom koji prati prostor," objašnjava Patrik Šumaher (Patrik Schumacher), koji je, zajedno sa direktorom projekta Vudijem K.T. Jao-om (Woody K.T. Yao), projektovao objekte uz Zahu Hadid.

Projekti Zahe Hadid su, ponekad, optuživani da odaju utisak rezervisanosti, ali u suštini ona projektuje svoje objekte urbanistički: Obim parcele na kojoj je izgrađena opera je mali ali značajan, jer deli finansijski deo grada od reke Pearl. To joj je dozvolilo da uradi projekat koji se uklapa u njenu teoriju da zgrada ne mora biti distancirana i odvojena od okružujućeg grada, već da se oni mogu dopunjavati i aktivirati jedno drugo. Zgrada opere se povezuje sa okruženjem kroz pešačke zone i rampe za vozila kao i kroz kompleksnu topografiju koja je na više nivoa.

Zgrade nisu zamišljene planimetrijski, sa pojmom šta je to napred, pozadi ili strana, već su modelovani dinamično u 3D, tako da su rezultirajuće zgrade i okruženje omnidirekcionalne. Posetioci prilaze lokaciji i zgradama iz više pravca i iz više nivoa kako kolima, tako i peške preko rampi koje premošćavaju jezera. Nivoi koji se podiži i spuštaju u okviru lokacije sadrže restorane, kancelarije, radnje i mesta za sastanke.

Prema spoljašnosti, zgrade su definisane njihovom dinamičnom strukturalnom fasadom, koja je pokrivena trougaonim pločicama napravljenim od stakla i belog i crnog granita. Fasadni omotač kombinuje parametričnu geometriju sa tradicionalnim metodama, kao što je livenje glavnih konstruktivnih čvorova od čelika, i njihovo zasvođenje na odvojen ram od betona koji čini glavnu salu unutar objekta.

Lobiji su opsežni, prostrani, javni prostori bez upotrebe stubova. Terase i stepeništa koji konzolno vise sa oboda teatra stvaraju veliku arhitektonsku promenadu i pozornicu za samu publiku. Lobiji obuhvataju većinu glavne sale tako da publika može da obilazi teatar.

Razuzdano stepenište i oblikovane terase foajea u glavnom obimu predaju prostor auditorijumu, dok zakrivljeni balkoni - dizajnirani tako da fragmentuju zvuk akustično i da obezbede podjednaku liniju viđenja svakom gledaocu - izranjaju glatko iz zidova, formirajući kontinuiranu površinu koju Šumaher naziva "balansiranom asimetrijom" auditrijuma.

Ovde, Zaha Hadid uspešuje dizajn terasa koje se koriste u vinogradima koji je prvu upotrebio arhitekta Hans Šaroun (Hans Scharoun) pri projektovanju Berlinske Filharmonije 1963. godine. Plafon je istačkan sa preko 4.000 LED svetiljka.

Iza proscenijuma (grč. pro-skehion, lat. proscaenium - Prostor ispred scene, koji je po širini najčešće jednak veličini otvora portala, po dubini zahvata prostor između glavne zavese i gledališta, tj. prostor iznad „orkestarske rupe") pomoćne funkcije koje svaka opera mora da ima su smeštene u ortogonalnoj matrici prostorija koja se ne dizajnom ne uklapa sa ostatkom projekta. Umesto toga, nepravilna spoljašnja školjka preuzima  programske i volumetrijske potrebe funkcionalnih prostorija koje se nalaze iza scene: Oblik obe zgrade koji podseća na šljunak nisu samo rezultat slikovitog maskiranja, već i ekspresija unutrašnje funkcije. 

Dizajn kompleksa produžava obim obe zgrade do ivica lokacije. Posetioci koji ulaze u kompleks automatski postaju subjekti orkestracija krivih koje se stapaju sa okružjem, pritom ne odajući utisak da iza njih postoje komplikovani funkcionalni i arhitektonski sadržaji.

Jedna od uloga operskih kuća jeste da pripremi posetioca da obustavi nevericu u samom sebi stvarajući tranziciono iskustvo između realnog sveta koji je napolju i imaginarnog sveta koji je unutra. Ispunjujući ovu tradicionalnu ulogu, operska kuća Zahe Hadid jeste u dobrom društvu: njena opera se može svrstati rame uz rame sa Garnijerovom u Parizu i Utsonovom u Sidneju kao definišući momenat u evoluciji ovog tipa objekata.

Neke činjenice o projektu

Projekat: Ganđo Operska Kuća, Ganđo, NR Kina
Klijent: Gradska Vlada grada Ganđo
Projektant: Zaha Hadid Architects, London, Velika Britanija
Projektant fasade: King Glass Engineering
Izvođač: China Construction Third Engineering Bureau Co.
Površina: 70.000 m2
Cena: 211 miliona dolara

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...