Vertikalna urbana agrokultura: rešenje za Indijske gradove?

12.07.2011. | Buildipedia

Tradicionalna poljoprivreda zahteva velika ulaganja da bi bila održiva, od vodosnabdevanja do potencijonalno opasnih pesticida i đubriva. Nakon što se hrana uzgoji konvencionalnim poljoprivrednim metodama, ona mora biti skladištena, stavljena u frižidere, i transportovana do urbanih centara gde će biti konzumirana. Ovaj lanac proizvodnje čini tradicionalnu poljoprivredu vrlo neodrživu i zagađujuću po okolinu. Vertikalna urbana agrokultura ima potencijal da reši ove probleme i može povesti indijske gradove ka urbanom i prirodnom preporodu velikih razmera.

Šta izaziva probleme

Indija ima površinu od 2,94 miliona kvadratnih kilometara i od otprilike 1,1 milion kvadratnih kilometara se koristi za poljoprivrednu proizvodnju. Verikalna urbana agrokultura izjednačava 0,5 unutrašnjeg hektara sa 5 spoljašnjih hektara proizvodnog kapaciteta. Sa ovom metodom potencionalno bi se moglo smanjiti indijsko poljoprivredno zemljište na 110.000 km2 i povećao zasad šuma za maksimalnih 1,7 miliona kvadratnih kilometara. Povećanje površina koje su pod šumama vodi ka zdravijoj planeti i umanjuje dugogodišnju štetu koju je tradicionalna poljoprivreda izazvala.

Površine koje su pod šumama predtsvaljaju veliku dobit izvoznicima, zato što su industrije zasnovane na šumarstvu (kao što su drvna, papirna itd.) mogu doneti velike izvozne šanse Indiji. Šume takođe mogu privući turiste. Sa razvojne perspektive, šume daju podršku najsiromašnijim delovima stanovništva i mogu postati deo integralne strategije rebalansiranja indijske, iskrivljene, prerasopodele bogatstva. Ne možemo poreći da su šume dobre za Zemlju, i, kako indijska potrošnja energije po stanovniku raste, da povećanje površine šuma ima značajne koristi po ekologiju i okruženje.

U Indiji, posebno, naićićemo na problem nestašice vode. U južnoj indijskoj državi Karnataka i Andhra Padesh, veliki predlozi - uključujući Odyssey Science grad finansiran od investitora iz Australije i Singapura, koji je trebao da bude izgrađen 264km2 površine sa cenom koja premašuje 10 milijardi dolara - naišli su na prepreku upravo zbog brige oko nestašice vode. Iako su IT tehnologije stvorile velika bogatstva u Indiji, kriza oko vode bi mogla da podkopa kapacitete Indije u gradnji novih IT gradova, koji su preko potrebni ako Indija želi da zadrži primat nad Kinom u IT sektoru.

U teoriji, gradovi su efikasni, i oni rešavaju osnovne potrebe njihovih stanovnika za vodom i osnovnim higijenskim uslovima, pružajući lak pristup socijalnim, kulturnim i zdravstvenim uslugama. Ipak, predviđa se da će gradovi u Indiji ubrzano rasti: 80% Indije će uskoro živeti u njenim urbanim delovima. Troškovi ispunjenja osnovnih potreba urbane populacije će porasti, takođe, porašće i iskorišćavanje okruženja i prirodnih resursa.

U nekim indijskim gradovima, skoro polovina populacije nema pristup čistoj vodi ili osnovnom vodovodu i kanalizaciji. Skoro četvrtina celokupnog urbanog stambenog fonda Indije čine udžerice koje su uglavnom locirane oko centara za zapošljavanje i centralnim poslovnim distriktima (CBD - central business districts). Indijski urbani centri donose dve trećine indijskog BDP-a i 90% prihoda državi. Gradovi nisi našli efektivan način korišćenja sopstvenog đubreta, i većina gradova širom sveta se guše u svom đubretu.

Vertikalna urbana agrokultura

Urbana agrokultura ima dugačku istoriju, od kuhinjskih krovnih bašti do stanova sa vertikalnim baštama pa sve do krovnih bašta velikih površina na neiskorišćenim krovovima. Dakle, šta je vertikalna urbana agrokultura i gde se ona uklapa?

Vertikalna urbana agrokultura se, suštinski, sastoji od visokih neboder od po 20-30 spratova visokih ili viših od toga koji obezbeđuju kontrolisanu okolinu i temperaturu gde biljke svake vrste - voće, povrće, cveće - može da raste hidroponički (hranljiva voda) ili aeroponički (hranljivi vazduh), bez potrebe za zemljom ili đubrivom. U vertikalnoj urbanoj agrokulturi neki spratovi mogu imati namenu uzgajanja pirinča, dok se na drugim uzgajaju jagode, lubenice itd.

Ove vertikalne farme su slobodne od nekih ograničenja koje su imale tradicionalne farme. One, takođe, mogu procesuirati svoje đubre i koristiti sive vode, imajući namenu kao metod prečišćavanja vode za okružujući grad koje obezbeđuju sa čistom, pijaćom, vodom. Ideja vertikalnih farmi razvijena je od strane dr. Diksona Depomijea (Dickson Despommier) i njegovih studenta na Kolumbijskom univerzitetu.

Mumbai, sa populacijom od 12,5 miliona, mogao bi da postane samodovoljan po pitanju potražnje hrane dodajući 100 vertikalnih farmi od po 30 spratova po njegovoj periferiji, dok bi Delhiju trebalo oko 130 vertikalni farmi smeštenih u tornjeve. Iako bi izgradnja ovih vertikalnih farmi na periferiji gradova povećala cenu transporta, hronični nedostatak urbanog planiranja u indijskim velikim gradovima doveo je do drastičnog povećanja cene stambenih i poslovnih jedinica. U gradovima kao što je Mumbai, ove cene su među najvećim najvećim na svetu. Slabo ulaganje od strane lokalnih opština dovelo je do propadanja urbanih okruženja.

Rešenje?

Predlog arhitektonskog biroa iz Mumbaija predlaže integraciju vertikalnih urbanih agrokultura sa rezidencijanom stanogradnjom u jedinstvenom objektu. Ovaj predlog ima za cilj da svaki individualni rezidencijalni objekat bude sebi dovoljan u pitanju potreba za hranom. 

Neuhranjenost, posebno dece, jeste hroničan problem u Indiji: u određenim državama nivoi neuhranjenosti su čak veći od onih u podsaharskoj Africi. Vertikalna poljoprivreda, sa svojim bogatim i nutritivnim prinosima, u blizini lokalne populacije, kao i pojednostavljeni lanci distribucije mogu mnogo pomoći u iskorenjavanju neuhranjenosti u urbanim populacijama.

Očigledno je da vertikalna agrokultura može pomoći u rešavanju mnogih urbanih problema u Indiji. Pored toga što može pružiti održiv izvor hrane i pijaće vode, vertikalne farme mogu pružiti zaposlenje lokalnom stanovništvu. Dodatno, kompanije mogu učestvovati u ovom trendu tako što će nuditi hranu uzgajanu u njihovim objektima. Primer ovoga jeste Mumbai Port Trust koja je svoj krov od 278,8 m2 pretvorila u zelenu baštu koja pruža hranu njenim zaposlenima.

Ipak, ako Indija usvoji plan vertikalne poljoprivrede, šta će njeni tradicionalni poljoprivrednici raditi? Poslenjih trideset godina Indija je pokazala interes i razvitak prema servisnoj industriji; možda će tradicionalni poljoprivrednici u Indiji uzeti maha ka industrijskim i uslužnim delatnostima. Neki tradicionalni poljoprivrednici će nastaviti da opslužuju pijace, kao što je Suresh Borkar, zatim Indijski institut tehnologije (Indian Institutes of Technology - IIT) ili se baviti proizvodnjom pirinča koji se većinom izvozi ili prodaje u gradovima.

Linkovi:

  • Urbana agrokultura - proizvodnja hrane u naseljenim sredinama - link
  • Evolucija grada – ekopolis (video) - link
  • Održivi razvoj doslovce - razvoj i perspektive gradova na prelasku dva milenijuma (linkovi) - link
  • Vertikalni vrtovi - link

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...
Borko 03.04.2019.
Zasto se ne zapocne na vreme sredjivanje im...
Svetlana 03.04.2019.
Moze li neko da objasni gospodi iz Ministar...