Isticanje fasada - Svetlosna odeća za noćni život zgrade

04.05.2011. | 5 facades

Dizajner osvetljenja je nova profesija koja se samostalno razvila pre petnaestak godina iz rada specijalista sa različitih strana (svet zabave, umetnosti, inženjeri, arhitekti, pejzažni arhitekti...) i koja sada nastoji da pronađe sopstvena pravila.

Promocija pod svetlostima reflektora

Osvetljavanje zgrada nije ništa novo. Od 20-ih godina XX veka, pozorišta, bioskopi i velike trgovine probijali su se kroz mrak kako bi privukli mušterije. „Kad je u pitanju komunikacija“, objašnjava Filip Kotan (Philippe Cotten), dizajner svetla poznatiji pod imenom Kozten (CozTen) „lakše je istaknuti zgradu noću. Dobro postavljen reflektor unaprediće istovremeno i turizam i noćni život.“

Osamdestih godina XX veka, gradovi su u stalnom osvetljenju zgrada videli način da istaknu svoje nasleđe i svoje ustanove i da noću pokažu svoju lepotu. U početku, osvetljenje je imalo samo funkcionalnu ulogu. Prikazivanje zgrade noću istom kao što izgleda danju, dovodilo je do obasjavanja objekta zaslepljujućim i žutim osvetljenjem. „Umetnički i estetski aspekt bili su zanemareni zarad želje da se samo pokaže nasleđe.“ Upotreba ekonomičnijih, u smislu uštede energije, natrijumskih sijalica – dugotrajnih po tadašnjim merilima – omogućavala je takođe i da se maksimalno ograniče finansijski izdaci za instalaciju. Ali, po rečima Filipa Kotena „ako je to bilo zadovoljavajuće naročito sa aspekta sigurnosti, nije odgovaralo originalnosti nasleđa.“

U poslednjih deset godina, način osvetljavanja pretrpeo je pravu promenu. Dizajner osvetljenja danas treba da ponudi svoju interpretaciju zgrade. A, prema CozTenu, svetlo služi za otkrivanje sentimenta koje mesto sadrži.


Za Praznik svetlosti u Lionu 2010. god, CozTen osvetlio je brdo Furvier i
osmislio ogroman plutajući mesec

„Sloboda sučeljena sa tehnološkom evolucijom u ovoj oblasti... Pojava novih fluorescentnih sijalica, razvoj LED sijalica - sa novim tehnologijama kreativne mogućnosti su se uvećale, donoseći pokret, boje, kontraste... i sve to po razumnoj ceni.“, seća se Fransua Mižon (François Migeon), umetnik osvetljenja i predsednik Association des concepteurs lumières et éclairagistes (Udruženja dizajnera osvetljenja). Ako je održivi razvoj odigrao pokretačku ulogu u razvoju tehnike, on je podjednako snažno uticao i na kreativno delovanje. „Rad dizajnera osvetljenja teži najboljem. Sada se trudimo da osvetlimo što više, vodeći računa o parametrima kao što su potrošnja energije, svetlosno zagađenje i zagađenje koje emituju zgrade.“, nastavlja.

Dve tendencije se javljaju u procesu osvetljavanja zgrada. Jedna je za poštovanje funkcije, stila i perioda izgradnje, dok druga nastoji da se odvoji od karakteristika objekta i zahteva slobodan savremeni izraz.

Dakle, ne postoji određeni recept, već postoji onoliko načina osvetljavanja koliko i dizajnera. „Sve zavisi od senzibiliteta i sklonosti dizajnera.“, komentariše Fransua Mižon. "Nekad će ideja biti da se istakne arhitektura, oblik, ili, sa druge strane, da se istaknu materijali. Ili se možemo opredeliti za izrazito grafički izraz gde sama svetlost slika po zgradi."

Noćno doba arhitekte

Povećanje vrednosti zgrade za investitore, senzibilitet izvođača radova, unapređenje imidža preduzeća, želja da se promeni izgled mesta... brojni razlozi mogu podstaći arhitekte da sarađuju sa dizajnerom osvetljenja i to već od samog početka izrade projekta. Ovo više nije nezvanična inicijativa, i mesto dizjana osvetljenja u arhitekturi postaje sve jače. „Danas, kako bi odgovorile na zahteve tržišta, mnoge arhitekte primorane su da uvrste u svoj tim dizajnera osvetljenja.“ Ovakav razvoj značajno olakšava posao i otvara čitav spektar mogućnosti.

Prednost integracije

Dizajner osvetljenja i arhitekta danas rade zajedno kako bi poboljšali koncept osvetljenja. Produbiti izgled fasade, izmeniti prozor ili izgled materijala - majstor osvetljenja utiče na zgradu kako bi podržao integraciju elemenata. Cilj zajedničkog rada ima i finansijski aspekt jer mnogo više košta prilagođavanje instalacija kada je sve već završeno. Na isti način, obezbeđivanje pristupa svim materijalima i mrežama olakšava održavanje.


Za francuski paviljon na Svetskoj izložbi u Šangaju, Žak Ferije i studio Sexton
osmislili su jednostavan koncept - "sveća" u svakom delu konstruktivne mreže

Na postojećem objektu, postavljenje stalnog osvetljenja bolje je raditi u toku renovacije ili rekonstrukcije kako bi se prikrili kablovi fasadom. „Osvetljavanje se ne radi jednom zauvek,“ upozorava Fransua Mižon, „svakih 20-ak godina pojavi se novi koncept, te treba voditi računa o reverzibilnosti projekta, tj. o mogućnosti uklanjanja urađenog bez oštećivanja podloge.“

Zagađenje osvetljenjem

Astronomi su bili prvi koji su osamdesetih godina upozorili na uticaj zagađenja osvetljenjem koje je ometalo posmatranje noćnog neba, ali su danas poznate i druge mnogobrojne posledice. Promene u prirodnom lancu ishrane, poremećaj reproduktivnih ciklusa, ometanje migracija, znatno rasipanje energije, a ugroženi su i ekosistemi i ljudsko zdravlje. U Francuskoj, vlasti su od jula 2007. godine odlukama iz Grenela počele sa konkretnim akcijama u vezi sa problemom zagađenja osvetljenjem. Član 41, zakona Grenel 1 predviđa da „veštačko osvetljenje čije emisije u prirodu predstavljaju opasnost ili izazivaju preterane smetnje ljudima, fauni, flori ili ekosistemima, uzrokuju rasipanje energije ili ometaju posmatranje noćnog neba, bude podvrgnuto merama prevencije, suzbijanja ili ograničavanja.“

Za dr Sirila Šena (Cyril Chain), iz Odseka za osvetljenje CERTU pri francuskom Ministarstvu za održivi razvoj i za Lorija Vaksa (Lory Waks), iz odeljenja za Zagađenje osvetljenjem i bukom pri istom ministarstvu, reč je o značajnom napretku pošto je prvi put u Francuskoj višak svetlosti pravno priznat kao smetnja, kao što je slučaj sa smetnjama koje izaziva zvuk.

Usvojen 12. jula 2010. godine, zakon Grenel 2, koji predstavlja drugu zakonadavnu etapu, precizira način na koji će ovi ciljevi biti postignuti i unosi u Zakon o životnoj sredini sprečavanje zagađenja osvetljenjem. Član 173 tiče se u osnovi instalacija za spoljno osvetljenje, pre svega po pitanju svetlosnog zagađenja i energetske efikasnosti. Najpre, u sadašnjem nacrtu uredbe, instalacija osvetljenja označava sve uređaje koji su namenjeni za proizvodnju veštačkog osvetljenja. Oni mogu da se sastoje od lampi, uređaja ili rasvete, a odlikuje ih ukupna jačina, svetlosna efikasnost, njihov svetlosni flux i prostiranje u prostoru i njihov rad. U pitanju su instalacije trajnog spoljašnjeg osvetljenja, za trajno isticanje nasleđa, privremeno osvetljenje (event), osvetljenje zgrada (osvetljenje fasada i unutrašnje osvetljenje koje je vidljivo spolja), osvetljenje gradilišta, ali i znakovi, svetleći natpisi i bilbordi. Po tom nacrtu uredbe, zahtevi će se odnositi na nivo osvetljenja, rasvetna tela, na energetsku efikasnost lampi i aparata, na ograničenje odbleska, na prostornu rasprostranjenost svetlosnog fluksa, i naročito na pitanja u vezi sa svetlosnim halo efektom i sa vremenom rada. Oni će biti, pored toga, ustanovljeni prema vrsti osvetljenja i po geografskom području.

Dok je kontrola vraćena gradonačelnicima, izuzev kad su u pitanju komunalni objekti nad kojim kontrolnu vlast ima država, ministar će imati moć zabrane ili ograničavanja nakon konsultacija sa CNPN (Conseil national de protection de la nature) – Nacionalnim savetom za zaštitu prirode. Najzad, sankcije, nakon obaveštenja, imaće oblik kazne za nepoštovanje odredbi ili kršenje reda.

Ajfelov toranj pod LED osvetljenjem?

Prema dr Brunu Lafitu (Bruno Lafitte), inženjeru osvetljenja i elektromagnetnog okruženja u ADEME – Agenciji za očuvanje životne sredine i upravljanje energijom, javnu rasvetu u Francuskoj čini 9 miliona jedinica. Godine 2005., u toku petogodišnjeg istraživanja, koje je pokrilo sve opštine u državi, dobijeni su podaci o 56% natrijum sijalica, 30% fluorescentnih (sa živom) i 14% drugih izvora osvetljenja u koje spadaju i metal halogene.Zahvaljujući faktoru konverzije kWh u CO2 koji je utvrđen na 119g CO2 po kWh (mnogo manje nego prosek EU koji se kreće oko 500g CO2 po kWh, jer je u Francuskoj proizvodnja električne energije uglavnom bazirana na nuklearnoj energiji), dr Lafit može da potvrdi da javno osvetljenje godišnje potroši 5,6TWh što predstavlja emisiju od 670.000t CO2 godišnje. Međutim, ako najbolje postojeće tehnologije omogućavaju da se emisije duplo smanje, obaveza industrijski razvijenih zemalja, među njima i Francuske, jeste da ih smanji četiri puta do 2050. god. Zato se treba osloniti na tehnološki razvoj izvora.

LED diode predstavljaju veoma zanimljiv potencijal za javno osvetljenje jer poseduju specifične adute kao što su brzo uključivanje i isključivanje, momentalno postizanje nominalnog intenziteta, mogućnost direktnog povezivanja sa obnovljivim izvorima energije i najzad, veoma su efikasne u vreme velike hladnoće. Iako se LED još uvek retko koristi u javnoj rasveti, na primer za osvetljenje kolovoza, za Olivijea Monijea (Olivier Monié) iz preduzeća Vinci Enerži (Citéos/Vinci Énergies), specijaliste za pitanja osvetljenja pri Savezu KGH preduzeća „za 5 godina, ta tehnologija će biti u opštoj upotrebi jer je predodređena za izuzetan dalji razvoj.“

Kod osvetljenja fasada, LED se, naprotiv, koriste poslednih desetak godina iako ne u velikoj meri. „Philips Lighting je prvu takvu realizaciju zabeležio 2000. godine pošto su njihovi proizvodi dostigli određeni tehnološki i ekonomski nivo razvoja.“ precizira Kristof Breson (Christophe Bresson) menadžer marketinga i korporativnih komunikacija. Za njega, ne postoji sumnja da je prostor za razvoj LED tehnologije ogroman. Po pitanju efikasnosti, to jest količine emitovane svetlosti u odnosu prema potrošenoj energiji, jedan LED ima danas sa svojim kompletnim sistemom (tehničkim i svetlosnim karakteristikama), 60 do 70 lumena po Wattu. LED sama po sebi može dostići 100, a u laboratorijskim uslovima i do 500 lumena! „Postoji li bolji dokaz ogromne efikasnosti od samog Ajfelovog tornja? Njegove svetlosne instalacije su renovirane 2002-2003. god. ali smo mi danas u mogućnosti da to isto uradimo u LED tehnologiji.“ Po pitanju potrošnje energije, poređenje sa predmetima u svakodnevnoj upotrebi je veoma rečito.

Na primer, kula Arhiva Ruena koja je u potpunosti obasjana uz pomoć LED-a, ako je verovati Kristofu Bresonu, troši manje od pegle! (slika desno)

Ali, za Olivijea Monijea, cena električne energije nije još uvek toliko velika da bi opravdala i kompenzovala modernizaciju koju treba sprovesti da bi se prešlo na LED tehnologiju. Jer svi se slažu da je cena takve instalacije dosta viša u odnosu na klasičnu instalaciju. Neki govore o duplo većoj ceni. Dakle, nezamislivo je za Olivijea Monijea da jedina motivacija bude finansiranje instalacija sa budućim uštedama na računima za struju. Za njega, postoje dodatni razlozi kao što su zakonske olakšice, želja za arhitektonskim promenama, značajno dug vek trajanja ili minimalno održavanje. „Ali, još jednom, ta tehnologija je još uvek veoma mlada i vremenska distanca, po mom mišljenju, nije dovoljno velika da bi se potvrdila dužina trajanja koju su proizvođači proklamovali na osnovu testova starenja izvršenim u laboratorijskim uslovima.“

Dovoljno velika distanca ili ne, stručnjaci govore o 30.000 do 50.000 časova trajanja, tj. oko 20 godina. Za Žan-Mišel Truisa (Jean Michel Trouïs) predsednika odseka za Rasvetu unutrašnjeg arhitekstonskog osvetljenja pri Sindikatu osvetljenja Syndicat de l’éclairage (Erco) ako postavljanje izvora i sistema osvetljenja koji troše manje energije može da obezbedi rešenja, pre svega ćemo razradom projekata osvetljenja odgovoriti na energetske i probleme očuvanje životne sredine. Dakle, pored energetskih performansi LED sistema – ušteda kod osvetljenja, postoji i aspekt preciznog osvetljavanja savlađivanjem načina upotrebe svetla. A to je ono što upućuje na korišćenje LED-a, koji se definiše kao izvor precizne, upravljene, minijaturne, kontolisane i ekonomične svetlosti. “Usmeravanje svetlosti tačno tamo gde se želi i izbegavanje zagađenja osvetljenjem, to je takođe težnja i jednog takvog minijaturnog proizvoda koji može biti integrisan u fasadu.“, insistira Kristof Breson.

Više nego smanjenje komponenti, jedna druga tehnologija trenutno veoma napreduje: OLED (Organic Light Emitting Diode) “U ovom slučaju, nije komponenta ta koja će emitovati svetlost već je to površina koja svetli, te ima izgleda da će ovaj proizvod biti dosta korišćen, naročito za zgrade sa staklenom fasadom.“

Ako danas LED tehnologija nije tehnologija koja najviše odgovara bilo kom projektu osvetljavanja, ona to u svakom slučaju postaje. Kao dokaz za to postoje evropska istraživanja koja procenjuju da LED danas zauzima samo 10% tržišta, ali da treba da budu zastupljena sa 75% 2020. godine.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...