Najstarija beogradska zdanja vape za rekonstrukcijom

21.02.2011. | Sonja Šulović | Blic

Beograd ima desetine vrednih zgrada koje su odolele burnim vremenima i ljudskim namerama. Zaštićene su kao spomenici kulture i svedoče o prošlosti o kojoj se još može saznati samo sa ispisanih hartija ili fotografija. Ali, da li će ostati prepoznatljivi simboli i u vremenu koje dolazi zavisi i od toga koliko o njima vodimo računa i svesti da potpis zaštitara nije dovoljan.

Najstarijih 10 građevina u najužem jezgru svedoči o preplitanju uticaja i tome kako se grad razvijao. Od sedam tipično „poslovno–stambenih“ zgrada, prvih iz vremena austrougarske okupacije Beograda u tadašnjoj Dugoj čaršiji, do danas je opstala samo ona u Ulici Cara Dušana 10, podignuta 1724. godine.

- Država do sada nije pokazala nikakvo interesovanje, a od Grada smo prošle nedelje dobili odgovor da će do 2020. godine kuća sigurno biti kompletno renovirana. Krov je u najgorem stanju, ali potrebnih više od milion dinara nas troje stanara sami ne možemo obezbediti – priča Ljubiša Perišić, predsednik skupštine stanara najstarije kuće u Beogradu. Za nju je još kao dete slušao da će biti pretvorena u muzej.

Škole
U tipično orijentalnoj građevini, Dositejevom liceju, građenom od 1739. do 1789, već više od šest decenija je Muzej Vuka i Dositeja. Licej od gradnje do danas nikada nije kompletno rekonstruisan.

Jedinstveni ambijent: Dositejev licej i okolina

U zgradi u Gospodar Jovanovoj 22, građenoj između 1789. i 1804, otvorena je prva škola u Srbiji. Takozvana Jugovićeva Visoka škola promenila je brojne vlasnike, među kojima je bio i Aleksandar Karađorđević.

U jedinstvenom ambijentu liceja je i kuća trgovca Miloja Božića, podignuta 1836, dom mnogih slikara i vajara.

– Iako se trudimo da, u skladu sa mogućnostima, svake godine obavimo po neku vrstu „zahvata“ u održavanju, uvek je moguće ulagati više u jedan ovakav objekat. Rekonstrukcija zahteva novac, a trebalo bi da podrazumeva postojanje kulturne politike i prioritet kao najvanijižni kriterijum – kaže Ksenija Radulović, direktorka Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, smeštenog u Božićevoj kući od 1951.

Kafana
Najstariju kafanu u Beogradu podigao je 1823. za kneza Miloša bazrđanbaša Naum Ičko. Knez je poklonio Ičkovom zetu Tomi Kostiću za usluge u Drugom srpskom ustanku. Tri godine kasnije, u prizemlju je otvorena „Ećim Tomina kafana“.

Kafana "Znak pitanja"

Menjala je vlasnike i nazive, a biće sačuvana kao simbol. Upravo su u toku pregovari da kafanu od preduzeća “Varoš kapija” preuzme grad.

Kuća
U Gračaničkoj 10 nalazi se važan objekat koji dokumentuje prelaz u gradnji iz balkanske u srednjoevropsku arhitekturu i svedoči o Varoš kapiji. Konzervatorski radovi na porodičnoj kući s kraja 18. veka izvedeni su sedamdesetih godina.

Rezidencije
Konak kneginje Ljubice iz 1829. je najreprezentativniji sačuvani primer gradske arhitekture iz prve polovine 19. veka. Pre nego što je postao muzej, temeljno je rekonstruisan, početkom osamdesetih.

- Bolna tačka konaka je kupola na turskom kupatilu koja ozbiljno prokišnjava i ugrožava objekat. U planu je bilo još 2010. da se sanira, u saradnji sa opštinom Stari grad, ali se nadam da ćemo to uraditi ove godine - kaže Danica Jovović Prodanović, direktoka Muzeja grada.

U okviru dvorskog kompleksa u Topčideru je od 1831. do 1834. godine trajala gradnja Miloševog konaka koji je ubrzo preuzeo ulogu zvanične rezidencije. Jedno od poslednjih tragova osmanske kulture u Srbiji, pretvoren je potom u Muzej lova i šumarstva, pa u Muzej Prvog srpskog ustanka, a od 1966. u sastavu je Istorijskog muzeja Srbije.

Džamija i crkva
Bajrakli džamija, podignuta između 1660. i 1688, i jedini je sačuvan primer turske sakralne arhitekture u gradu. Gradnju Saborne crkve počeli su pančevački majstori 1837. Preuzimanje graditeljstva karakterističnog za Karlovačku mitropoliju značilo je okretanje Beograda ka evropskim arhitektonskim pravcima.

Biseri gradnje u Zemunu
Magistrat iz 1751. godine doživeo je više preuređenja i danas je najčistiji primerak klasicizma u arhitekturi Starog jezgra. O istorijskom značaju kuće porodice Karamata (1764.) svedoči podatak da je tu odseo car Josif II sa štabom, dok je u Ičkovoj kući (1793.) boravio ustanički diplomata i trgovac Petar Ičko. Zgrada Carinarnice (1781.) jedan je od najznačajnijih objekata privrednog i urbanog razvoja Zemuna. Izdvaja se i Bogorodična crkva za koju je kamen temeljac položen 1777. godine.

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...