Grad-država-ostrvo Singapur - 35 godina održivog razvoja

11.01.2011. | Mladen Bogićević | Gradjevinarstvo.rs

Republika Singapur, ostrvska zemlja (grad-država) u Jugoistočnoj Aziji, sa površinom od oko 700km2 i skoro pet miliona stanovnika, četvrti je po značaju svetski finansijski centar. Singapur je 48 puta manji od Srbije, sa malo manjim brojem stanovnika, i druga je najgušće naseljena zemlja na svetu (posle Monaka).


Singapur - večernja panorama

Iako je nezavisnost stekao tek 1965. godine (i to nevoljno – izbačen je iz Malezije), Singapur je danas država sa najboljim kvalitetom života u Aziji, u čemu je i 11. na svetskoj listi. Kako je zemlja na tako malom prostoru i sa toliko velikom gustinom naseljenosti uspela da postigne toliko visok stepen kvaliteta života za svoje stanovnike? Naravno, odgovora je više i predstavljamo vam samo neke od njih...

Napomena autora: zahvaljujemo se na pomoći dr Ružici Božović-Stamenović.

Karakteristike planiranja

U Singapuru su svesni da ne sme sve zemljište biti izgrađeno kako bi se obezbedio održivi razvoj. Oko 40% ostrva zauzimaju prirodni ekosistemi kao izvorišta vodnih resursa (water catchment areas). Pored toga, neke površine su morale ostati vojsci, a postoji i jasan stav da se očuvaju i istorijske urbane celine. Na preostalom zemljištu nastaju moderne stambene, javne i poslovne zgrade, javne površine i zeleni koridori, strogo prateći zacrtane planove razvoja i standarde gradnje.

- Imali smo pred sobom dve mogućnosti: da stvaramo novo kopno u našim teritorijalnim vodama i da koristimo zemljište kojim već raspolažemo. Intenziviramo korišćenje postojećeg zemljišta sabijanjem i spajanjem različitih funkcija: sakupljanje atmosferskih voda smešteno je ispod nadvožnjaka, gradimo sabijene fabrike umesto slobodno raspoređenih hala na velikim parcelama, gradimo pod zemljom, autobuske i železničke stanice nalaze se jedne iznad drugih...

- Takođe, stalno nalazimo načine da minimalizujemo negativne uticaje razvoja korišćenjem čistih tehnologija, ili grupisanjem fabrika zagađivača i udaljavanjem od ostrva (off shore) - navodi se na sajtu URA-e (vidi niže u tekstu). Ipak, nije se odustalo ni od nasipanja mora (prim. prev).


mapa Singapura - grad-država-ostrvo

Pored pažljivog planiranja i odgovorne gradnje, možda treba pomenuti još jedan važan razlog za uspehe ovog grada-države: Singapur se može pohvaliti jednom od najnižih stopa korupcije na svetu. Prema izveštaju organizacije Transparency International za 2010. godinu Singapur je među državama sa najnižim indeksom korupcije od svega 9,3 poena (pored Danske i Novog Zelanda – vidi sajt Transparency na linku ispod teksta).

Singapur i zelena gradnja

Pretražujući internet u pokušaju da saznate što više o Singapuru, nećete često nailaziti na pojmove zelena ili ekološka gradnja... Pa ipak, Singapur jeste primer kako tendencije koje su na Zapadnoj hemisferi opisane ovim pojmom zapravo izgledaju u praksi.

Stub održivog razvoja čine zakoni, planiranje, i realizacija zacrtanih ciljeva a ne pojedinačni primeri „sertifikovanih zgrada”. Singapur od ovoga ne odstupa već četiri decenije i zato ne treba da čudi što spada u red država sa najvišim kvalitetom života za svoje stanovnike.

Formule zaista jesu jednostavne: nizak stepen korupcije – veća snaga države da sprovede zacrtane ciljeve; planiranje uz proračun svih dobrobiti – posredni ili neposredni povraćaj uloženih sredstava; ravnoteža privatnog i javnog kapitala – sreća za sve stanovnike... isuviše jednostavne za naš ukus?


URA – planiranje i realizacija

URA (Urban Redevelopment Authority) jeste singapurska nacionalna institucija nadležna za planiranje osnovana 1974. godine (iako urbano planiranje u Singapuru započinje sa britanskom kolonizacijom 1819. godine). Ona razvija dugoročne strateške i lokalne detaljne planove, a zatim koordinira procesom njihove realizacije. O samoj instituciji i ozbiljnosti sa kojom pristupa svom poslu možda najbolje govori podatak da je sajt pokrenut još 1996. godine. Na njemu se, između ostalog, navodi:

– Mudro planiranje korišćenja zemljišta omogućilo je Singapuru da uživa u ekonomskom rastu i društvenoj koheziji, i ujedno je obezbedilo da neizgrađeno zemljište bude dobro zaštićeno i sačuvano za dalji ekonomski rast i buduće projekte. S obzirom na malu površinu planiranje je ključno za budućnost nacije.

Tako URA, za razliku od sličnih insistucija u svetu, nema zadatak da se bavi samo potrebama grada Singapura već zapravo celom državom čiji opstanak direktno zavisi od dobrog planiranja (više o organizaciji, njenim planovima i projektima, potražite na sajtu – link na kraju).

URA je u oktobru 2010. godine dobila prestižnu ULI (Urban Land Institute) svetsku nagradu za svoj projekat parkova koji se rasprostiru u potezu dugom 9km – Telok Blangah. URA je istu nagradu dobila i 2006. godine za svoj program zaštite zemljišta, a 2008. godine dobila je ULI nagradu za azijsko-pacifičku oblast za svoj master plan za Bras Basah i Bugis.


HDB – stanovanje za sve

Drugi značajan akter odgovoran za kvalitet života u Singapuru jeste HDB (Housing & Development Board) – kompanija iza koje stoji država Singapur, zadužena za stanogradnju. U Singapuru 90% stanovništva živi u sopstvenim stanovima, a oko 80% stambenog fonda izgradio je HDB.  Preko 95% ovako izgrađenih stanova u privatnom je vlasništvu samih korisnika.

S obzirom na nedostatak prostora grade se visoke zgrade (osim u zoni oko aerodroma), pa tako i stambene zgrade poslednje generacije dostižu 50 spratova. Ipak, stambene oblakodere i tipska naselja u Singapuru prate i kompletni projekti javnih prostora: neposredna okolina zgrade, okruženje naselja, komunikacioni koridori do drugih delova grada, itd. (više informacija na linku na kraju).

Nekoliko prostornih projekata Singapura

Stambeno poslovna oblast Central Area zasnovana je na projektima ujedinjenih nacija (UN Main Project - SCP, i Sub Project). Objedinjuje javno i privatno vlasništvo, a u periodu od 1970. do 1995. godine u njoj su postavljene četiri glavne karakteristike urbanog razvoja Singapura:

  • stanogradnja i prateće funkcije (radnje i pijace) – za gradnju stanova zadužen je HDB (izvođač pod kontrolom države).
  • izgradnja i premeštanje centara i poslovnih zgrada u privatnom vlasništvu, ali po istim standardima koje važe za javne projekte iza kojih stoji URA.
  • očuvanje starih stambeno-poslovnih ambijenata (Kineska četvrt, Mala Indija, ulica Bussorah), po URA master planu zaštite iz 1988. godine prenos vlasništva nad zemljištem na privatan sektor, naročito u oblastima Central Area, Golden Sheoe i Orchard Road. 

Orchard Road je decenijama doživljavao transformacije vođene biznisom: 1950-ih ovde je dominirala automobilska industrija, zatim su ranih 1960-ih sagrađeni stambeni oblakoderi koji i dalje nisu uspeli da privuku stanovništvo da aktivira ovo područje, da bi 1980-ih ovaj deo grada postala glavna šoping zona u Singapuru.

 
Esplanade – centar kulture i umetnosti (levo)
ambijent Kampong Glam-a – foto: Premnath S. Kudva, Wikimedia (desno)

Međutim, sredinom 1980-ih, Vlada je preuzela kontrolu nad slobodnim zemljištem sa namerom da izgradi efikasno urbano jezgro uz ulaganje u infrastrukturu (ulice, telekomunikacije, kanalizacija, itd).

Golden Shoe okrug prostire se na 35ha a revitalizacija započeta je još 1970. godine.

Precinct N1 je zona od 32ha u kojoj je revitalizacija trajala od 1964. do 1982. godine (neke parcele su zadržane za potrebe budućeg razvoja). Izvršena je konzervacija postojećeg ambijenta sa kućama na sprat i maloprodajom u prizemlju. Simbol ovog dela grada je džamija Fatimah, a danas je poznat pod imenom Kampong Glam (foto ispod).

Singapur 2050

U januaru 2010. godine URA je pokrenula javne debate u vezi sa revizijom 2011 master plana koji obuhvata plan razvoja u narednih 40 do 50 godina. Novi master plan definiše singapursku ideju kvaliteta života i naročito se bavi ekonomijom, demografijom i životnom sredinom (osnova za planiranje – triple bottom-line).

Odličan uvod za javnu debatu, kako je na svom blogu istakao i dr Milton Tan, bio je projekat Design2050 iza kog stoji DSG (www.designsingapore.org – Design Singapore Council). Naime, DSG je od devet timova vrhunskih planera i arhitekata iz celog sveta naručio predloge i ideje razvoja grada/države u narednih pola veka.

Ti predlozi predstavljeni su u novembru 2009. godine, a timovi koji su učestvovali imali su različite prioritete/lajt-motive za budućnost:

  • Foster & Partners (vođe tima David Nelson i Stephan Behling) – the Sustainable City 2050 (održivost)
  • Philips (vođa tima Stephano Marzano) – Healthcare 2050 (zdravlje)
  • Chris Bangle (bivši direktor dizajna u BMW-u) – Personal Emotional Mobility 2050 (emocije)
  • Prof. Bill Mitchell i tim MIT Media Lab – Reinventing the Automobile 2050
  • Ravi Naidoo i tim Design Indaba – Protofarm 2050 (hrana)
  • Toshiko Mori i njen tim iz Njujorka – Design Blindspots 2050 (mrtve tačke)
  • Feng Zhu i njegov FZD iz Singapura – Entertainment 2050 (zabava)
  • Chris Leubkeman i tim Arups Foresight and Innovation – Life @ 1 Planet in 2050… or Naught: drivers of change 2050 (priroda)
  • WOHA Architects iz Singapura – Architects Save the World and Bring Joy to Millions 2050: Singapore 2050 (uticaj porasta nivoa mora na primorski grad Singapur).

Više o projektima pogledajte na linku ispod teksta.

Komentarišući odnos ideja i realnosti, javne rasprave i mišljenja stručnjaka, dr Milton Tan je podsećao i da je „najbolji način da se predvidi budućnosti – stvoriti je“. Dr Milton Tan preminuo je u novembru 2010. godine, ali preporučujemo njegov blog na linku ispod teksta.

Linkovi:

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...