Računarski oblak (cloud computing) - budućnost arhitektonskog projektovanja

12.10.2010. | Gradjevinarstvo.rs

Računarska infrastruktura u najvećem broju projektnih biroa širom sveta zasniva se na lokalnoj mreži (LAN). Softveri su smešteni u svako kućište računara posebno i tako svaki računar mora da ima sopstveni softverski paket, a softverski paketi za projektovanje u građevinarstvu i arhitekturi veoma su skupi. Pored toga, stalno je potrebno dokupljivati aplikacije i nove generacije programa kako bi se ostalo u ravni sa razvojem tehnologije.

Naravno, u Srbiji je situacija u praksi dosta drugačija i mahom se svodi na ilegalne softvere. Međutim, već dugo postoji rešenje koje znatno pojeftinjuje upotrebu legalnih softverskih paketa, ali ne samo to. Računarski oblak (cloud computing), koncept može unaprediti proces projektovanja i učiniti sasvim novi, ogroman korak napred za struku. Za sada je optimizovan samo za CAD softvere, pa ga možemo prihvatiti i mi dok čekamo popularizaciju BIM tehnologije.

Računarski oblak – Računar na internetu


Računarski oblak (cloud computing) jeste koncept koji se promoviše poslednjih nekoliko godina i zasniva se na ideji da informacione tehnologije treba da budu tretirane kao usluga (poput električne energije, gasa i sl). Govori se o hostovanju softvera na internetu što za posledicu ima i to da koristite i zajednički hardver (memoriju, procesor) u nekom računarskom centru koji može biti u drugom gradu, državi pa i na drugom kontinentu.

Pristupom na server počinjete da koristite softver i hardver u onom kapacitetu koji vam je potreban da obavite željeni zadatak. Tako vaš računar može imati i slabije karakteristike, a preko interneta njime možete bez problema upravljati veoma zahtevnim programima i velikim dokumentima.

Ovaj koncept, Drago Samardžić, direktor firme Coming, objasnio je slikovito na primeru elektromreže: „Danas u Srbiji ima preko 2,5 miliona domaćinstava i da nema elektroenergetskog sistema, svako domaćinstvo bi trebalo da ima svoju elek-tranu od 10kW da bi zadovoljilo maksimalne potrebe u toku dana. Kada se to sabere, to bi bilo preko 25.000MW, a kada bi i privreda imala svoje elektrane, to bi značilo da bi u Srbiji kapaciteti svih ovih elektrana iznosili preko 65.000MW. Na sreću, za zadovoljenje svih energetskih potreba dovoljno je osam puta manje instalisanih kapaciteta koji dolaze iz elektrana širom Srbije zato što nije svima potrebna u isto vreme maksimalna potrošnja.“

Isto tako, u računarima širom sveta procesor je većeg kapaciteta nego što je to potrebno korisniku u datom trenutku a hardveri su pretrpani neprekidnim umnožavanjem dokumenata. Oblak zapravo preuzima ulogu računara (kućišta) sa svim podacima sa vašeg (dela) hard-diska na serveru.

Njima možete pristupiti sa bilo kog mesta na kom imate pristup internetu, baš kao što je to slučaj sa elektronskom poštom (gmail, yahoo, itd.) ili društvenim mrežama (Facebook, Twitter, itd). Još bliže oblaku jeste, na primer, usluga sajta Google – Google Docs. Pomoću nje na internetu možete pripremati svoju prezentaciju i sl, a da nijedan jedini podatak ne postoji na vašem računaru već se sve operacije i čuvanje podataka odvijaju na serveru.

Ovo ima brojne prednosti: optimalno korišćenje kapaciteta hardvera, pouzda­niji rad uređaja u optimalnim uslovima u računarskim centrima (temperatura, vlažnost, itd), manje otpada i jednostavnija logistika za reciklažu, lakše unapređenje softvera i plaćanje po upotrebi (možete koristiti legalno i softvere koji vam trebaju retko a da ih ne morate kupiti)...

Računarski oblak – sporno

Ako je zaista sve tako zašto onda računarski oblak izaziva dosta podozrenja kod teoretičara i upućenijih korisnika interneta? Problemi su bezbednost i privatnost podataka, problem je ono što se, takođe već godinama, ističe kao sporno – kome u konceptu oblaka pripadaju podaci i dokumenta koja ostavljate na internetu? Ne pripadaju više samo vama. Prelaskom na oblak čak i internet postaje nečiji.

Server koji se nalazi negde daleko od vaših očiju može iz bilo kog razloga biti isključen sa mreže (havarija, diverzija, itd), i vaši podaci biće izgubljeni (namerno ili slučajno). Internet tako može izgubiti na nezavisnosti, može preći u vlasništvo privatnih kompanija ili pod veću kontrolu vlasti.

Poznati su problemi sa privatnošću podataka na društvenim mrežama i u uslugama elek­tronske pošte a Google je kompanija koja po mnogima predstavlja najveću opasnost po slobodu otvorenog interneta. Oni su nedavno sa kompanijom Verizon objavili svoj plan koji se tumači kao stvaranje paralelnog, privatnog interneta. Tako kompanija koja je vlasnik sajtova kao što su YouTube, Facebook i Google može da ih prebaci na sopstvenu mrežu i korisnici bi bili primorani da joj se priključe ili da zaborave na sve svoje podatke i dokumenta na njima.

 

Arhitektura na oblaku


O primeni računarskog oblaka u arhitekturi Rick Rundell, viši direktor u AEC odeljenju kompanije za izradu softvera Autodesk, rekao je za Architect magazin:

– To je velika baza podataka na nebu. Oblak dozvoljava da banka računara bude ono što korisnik od nje želi da bude. Prosto odredite memoriju i softvere koji su vam potrebni i plaćate po minuti korišćenja. Tako klasičnu IT infrastrukturu zamenjujete fleksibilnijim sistemom. Autodesk sada sređuje poslednje detalje za svoj Project Butterfly.

– Project Butterfly je nešto kao Google Docs ali za AutoCAD – kaže vođa projekta Tal Weiss i dodaje – Mi premeštamo crteže sa desktopa na internet i činimo ih dostupnim odasvud. Nekoliko korisnika može da radi na jednom AutoCAD dokumentu u oblaku ili ga može preuzeti (download) na svoj računar.

Jedan bloger opisao je Butterfly kao – AutoCAD online. Project Bluestreak, takođe Autodesk-ov, namenjen je za razradu projekata u BIM-u. Ipak, on ne omogućava rad na BIM dokumentima na serveru, već predstavlja neku vrstu socijalne mreže koji prati Autodesk-ove Revit programe.

Javni oblaci poput onih koje nude Amazon, Google ili Microsoft, imaju potencijal da svoje usluge načine pouzdanijim zbog ne preterano velikih zahteva same usluge (npr. elektronska pošta), iako i oni imaju problema na ovom polju. Manje zahtevni programi i aplikacije mogu da prođu bez poteškoća, ali postavljanje BIM-a (koji može imati veoma velike fajlove) na javni oblak zaista predstavlja ozbiljan problem.

Zatim se postavljaju i pitanja pravnih okvira i bezbednosti podataka (korisnika će svakako zanimati, na primer, u kojoj državi se zapravo nalazi njegov projekat, jer računarski centri su raspoređeni širom planete).

 

Chris France, Little Diversified Architectural Consulting, predlaže kolegama iz drugih biroa da grade svoje privatne oblake. Godine 2000. on je postavio računarski centar svoje firme za oblak u Severnoj Karolini, a danas ima i manje ispostave u Vašingtonu, Los Anđelesu i Orlandu. Ova ulaganja su delom obezbeđena i od ušteda na računarskoj infrastrukturi u samim kancelarijama.

U SAD, klasičan CAD softverski paket košta 4.000 dolara i potrebno mu je stalno unapređivanje, dok CAD paket za oblak košta 8.000 dolara i može da mu se pristupi sa četiri do 20 računara, i to – mnogo jeftinijih laptopova relativno slabih karak­teristika (naravno, zavisi i od vrste programa koji se pokreću i veličine podataka na serveru). Posebna prednost jeste to što ovakvi privatni oblaci mogu da drže i otvorene BIM dokumente:

– Napravili smo virtuelnu kancelariju koja je geografski udaljena od naše. U nju možete dovesti novog projektanta ili eksperta iz neke oblasti kad god želite. Tako tim koji radi na nekom projektu čine profesionalci sa svih strana – objašnjava France.

Richard Nitzsche, iz biroa Perkins+Will konsultovao se sa France-om kako da omogući bolju komunikaciju većih timova. On je veoma zadovoljan postignutim:

– Oblak pomaže mobilnosti i timskoj saradnji, a privatan oblak u velikoj meri doprinosi produktivnosti. Želimo da u potpunosti izbacimo serverske sobe lokalnih mreža u korist strateški lociranih baza podataka.

Potencijal primene računarskih oblaka u arhitekturi zaista jeste veliki, i prisutna je istinska želja da njegova upotreba postane jednostavna i standardna kao što je to slučaj sa elektronskom poštom. AEC je trenutno posvećen razvijanju rešenja za servere koji bi vršili analize na crtežima i modelima koji se postave na mrežu.

Poput neke vrste farme za renderovanje, firme bi postavljale 3D modele, a zatim bi oblak izračunavao, na primer, potencijalnu potrošnju energije objekta, za šta je inače potrebno veliko opterećenje računara u kancelariji zbog brojnih parametara koji se uno­se i uključuju u proračune.

Kada se celoj priči doda i povezivanje softvera na oblaku sa mnogim analizama, izračunavanjem parametara ili animacija iz GIS-a, jasno je da brzina, pouzadnost i jednostavnost rada u oblaku predstavljaju veliki potencijal za projektovanje u budućnosti.Optimisti procenjuju da su projektanti na vreme shvatili prednosti oblaka, za razliku od uobičajene situacije kada arhitekte kasne sa primenom tehnologija u odnosu na kolege iz drugih struka. Naravno, govori se o onima koji prate razvoj situacije u SAD.

U Srbiji je situacija nešto drugačija... Koliko arhitekata nikada nije radilo na legalnim softverima? Koliko je arhitekata ima­lo prilike da, umesto u CAD-u, projekte radi u BIM-u? Koliko arhitekata ne zna u čemu je razlika CAD i BIM koncepta? Koliko arhitekata nikada nije ni čulo za BIM? Zato, još mnogo godina, odgovor većine arhitekata u Srbiji na pomen računarskog oblaka biće: ti živiš u oblacima, mala...

Napomena: više o BIM-u saznajte u tekstu koji je linkovan ispod ili na tagu "BIM" ispod teksta.

Linkovi:

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Milan 09.10.2019.
Da, sve je to lepo u teoriji. Međutim kao i...
Maxs 24.09.2019.
Pa neka plate 50€ i neka prijave radnike na...
Darko 23.09.2019.
Teško da će neko južno od Save da se vraća ...
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...