Najbolji primeri energetski efikasne gradnje u državama članicama EU

13.04.2010. | Gradjevinarstvo.rs

Primeri zgrada navedeni u ovom tekstu pokazuju tehološku i ekonomsku isplativost koncepata energetske efikasnosti koji su pominjani u prethodnim poglavljima istog dokumenta (pogledati napomenu ispod i linkove na kraju teksta).

Ovaj tekst je nastao na osnovu dokumenta Low-energy Buildings in Europe: Current State of Play, Definitions and Best Practice, Brussels, 25 September 2009 - koji treba da pruži osnovne informacije koje se tiču definicija, metoda proračuna i propisa pojedinih država članica EU, kao i da predstavi najbolja rešenja low-energy zgrada u Evropi. Dokument se sastoji iz četiri celine:

  1. Koncepti i definicije
  2. Troškovi low-energy zgradarstvu (tekst pred vama)
  3. Nacionalni propisi u vezi sa low-energy zgradama država članica EU - finansijski stimulansi, sertifikacija, pilot projekti, treninzi (CV i profesionalni treninzi), podrška ovim zgradama kroz regulativu, komunikacija i informacione aktivnosti
  4. Najbolji primeri iz prakse low-energy zgrada u državama članicama EU

Ceo dokument predstavljamo vam u četiri odvojena teksta (1. deo - Koncepti i definicije u nastavku, ostala tri potražite uskoro na linkovima na kraju).



Primer 1 - Hamnhuset, Švedska (BuildwithCaRe demo-projekat, CaRe - Carbon Reduction)

BuildwithCare je program delimično fonansiran od strane Interreg IV B North Sea Programme-a koji ima za cilj sveprisutnu energetsku efikasnost u građevinarstvu. Započet je 2008. godine i uključuje lokalne i regionalne uprave, univerzitete i institucije iz 10 regiona u pet država u oblasti Severnog Mora.

Hamnhuset je jedan od projekata ovog programa i služi kao demonstrativni primer novoizgrađene zgrade za višeporodično stanovanje u Švedskoj. Ovo je najveće stambeno naselje u Švedskoj izgrađeno po Passivhaus konceptu sa ukupno 116 stambenih jedinica. Završeno je 2008. godine.

Korišćene tehnologije - Solarni paneli pokrivaju sve potrebe za toplom vodom tokom letnjih meseci (oko 135.000kWh/godina). Zimi se za grejanje koristi električna energija iz zelenih izvora. Procene potrošnje za grejanje i toplu vodu su oko 28 kWh/m2, a potrošnja električne energije 29 kWh/m2 godišnje.

Upoređenje troškova i dobijenih ušteda - Povećanje cene izgradnje u odnosu na konvencionalni objekat bilo je 4%. To znači da je ovaj projekat koštao oko 800.000 evra više u odnosu na objekat iste veličine i namene koji je izgrađen po švedskim standardima.

Ova razlika trebalo bi biti nadoknađena u prve tri godine upotrebe objekta. Dodatno, Hamnhuset može smanjiti emisiju CO2 za 75% uprkos tome što je potrebno više materijala koji je dopreman sa veće udaljenosti.

Primer 2 - Loi 42, Brisel, Belgija (projekat Bâtiment Bruxelles)

Bâtiment Bruxelles je takmičenje u regionu Brisela, pokrenuto 2007. godine da izdvoji i finansijski pomogne primerima projekata sa ekološkim karakteristikama, uključujući i zgrade sa veoma malom potrošnjom energije (very low energy).

Do sada je preko 70 projekata izabrano koji predstavljaju oko 16% ukupne izgradnje u Briselu. Oko 3% izgradnje u Briselu zasnova se na Passivhaus standardu.

Korišćene tehnologije - Rekonstrukcije i novogradnja biće u skladu sa Passivhaus standardom sa potrošnjom energije za grejanje od 26,8kWh/m2 godišnje. Za grejanje se koriste solarni paneli za zagrevanje vode, geotermalne (toplotne) pumpe, i kondenzatorski bojleri. Neće biti potrebni dodatni sistemi za hlađenje vazduha jer je uglavnom reč o kancelarijskom prostoru. Jedan od izabranih projekata je i Loi 42 koji predstavlja kombinaciju sanacije i proširenja.

Upoređenje troškova i dobijenih ušteda - Dodatni troškovi biće pokriveni subvencijama pa će projekat od početka gradnje biti isplativ koliko i konvencionalna zgrada. Dodatno, projekat predviđa i efikasnost u smislu sirovina pa će što je moguće više upotrebljenih građevinskih materijala biti ponovo korišćeno. Posebna pažnja posvećena je i uštedi vode.

Primer 3 - Lodenareal Innsbruck, Austrija (najveći passivhaus kompleks u Austriji)

Neu Heimat Tirol, investitor u javnom vlasništvu, radio je na najvećem passivhaus projektu u Austriji - Lodenareal u Insbruku. Sa 33.000 m2 i 354 objekta do proleća 2010. godine. Ovaj projekat treba da ispuni striktne Passivhaus standarde i biće sertifikovan od strane Passivhaus instituta u Darmštatu.

Korišćene tehnologije - Ukupna potrošnja energije godišnje i po kvadratnom metru pratiće passivhaus zahtev od 15/kWh sa samo 7kW/h/m2 godišnje za grejanje. Oko 80% energije za grejanje biće pokriveno kombinacijom peći na pelet i gasnog kotla, a preostalih 20% sa 1.050m2 solarnih panela koji bi godišnje trebalo da isporučuju 350 kmkWh/m².

Takođe, karakteristike izolacije i ventilacije biće u skladu sa passivhaus zahtevima.

Upoređenje troškova i dobijenih ušteda - Ukupna cena projekta je 52 miliona evra i procenjeno je da će dodatni troškovi poboljšanja karakteristika potrošnje energije sa standardnog zahteva od 35kWh/m² na passivhaus-ovih 15 kWh/m² biti oko 11% od osnovne cene. Od toga će 7% biti pokriveno iz subvencija, a preostalih 4% trebalo bi da bude nadoknađeno u najskorije vreme zahvaljujući izuzetno maloj potrošnji.

Očekuje se da će projekat godišnje imati oko 680 tona manju emisiju CO2 i ukupno smanjenje potrošnje energije u odnosu na standardne zgrade za oko 80%.

Primer 4 - Geteborg. Švedska (CEPHEUS, THERMIE)

Ovo je primer investicije sa veoma brzim povraćajem sredstava. Projekat je deo CEPHEUS projekta (Cost Efficient Passive Houses as European Standards) koji je bio na snazi od 1998 do 2001. godine.

CEPHEUS je pomogao izgradnju 250 stambenih jedinica po Passivhaus standardu u pet zemalja EU, obezbeđujući i naučnu podršku u toku gradnje kao i procenu potrošnje u toku upotrebnog veka kroz programe sistematskog merenja potrošnje.

CEPHEUS je kofinansiran od strane THERMIE programa Evropske komisije. Projekat u Geteborgu bila je zgrada sa 20+6 terasastih stambenih jedinica (4+1 u redu) sa po 120m² ukupne površine za svaki stan.

Korišćene tehnologije - Drvena konstrukcija, lagani, superizolovani spoljašnji zidovi, prefabrikovani pregradni zidovi i podovi. Prozori imaju U-vrednost od 0.85W/m²K. Drvena fasada sa tradicionalnim premazom (kalcijum hidroksid). Solarna postrojenja za toplu vodu pokriće oko 50% godišnjih potreba.

Visokoefikasni izmenjivač toplote u ventilacionom sistemu ima koeficijent uštede oko 90%.

Svi ugrađeni kućni uređaju su energetske klase (razreda) A. Celo naselje napaja se električnom energijpm iz vetrofarmi kod Geteborga. Jedna stambena jedinica je ostavljena kao pokazni primer i izložbeni prostor.

Upoređenje troškova i dobijenih ušteda - Nije bilo nikakvih dodatnih troškova u odnosu na konvencionalnu gradnju po švedskim standardima.

Primer 5 - Plus energy kuća u Weiz-u, Austrija

Weiz projekat je prvi energetski pozitivan projekat u Austriji. Sastoji se od 22 jedinice i izgrađen je od strane firme u društvenom vlasništvu.

Korišćene tehnologije - Projekat karakteriše optimizovana tehnologija koja se koristi u Passivhaus standardu (U-vrednosti do 0.09 do 0.11W/m2K za različite delove objekta i zavisno od orijentacije prema Suncu.

Oko 40% energije za grejanje (od 14,6kWh/m²) biće dobijeno iz biomase (pelet) a 60% iz solarnih ploča za zagrevanje vode. Takođe, korišćeni su i toplotne pumpe, kao i fotovoltaža (fotonaponski paneli) ukupne površine 46.7m² sa instalisanom snagom od 5.75kWp.

Električna energija dobija se na licu mesta (fotonaponski paneli - PV - 3kWh/m²) i iz vetrogeneratora (22kWh svakoj jedinici). Ukupna potrošnja energije je 68kWh/m² a samo fotonaponski paneli dostižu 1.100kWh/a električne enrgije preko potreba.

Primer 6 - Energon u Ulmu, Nemačka

Zgrada Energon površine 8.000m² najveća je poslovna zgrada na svetu građena po Passivhaus standardu i završena je 2002.

Korišćene tehnologije - Kobinacija izmenjivača toplote (plastična cev u zemlji na ukupnoj površini od oko 5.000m² sa 40 mesta za izmenu toplote) i ventilacije reguliše klimu u zgradi. Dodatno zagrevanje nadoknađuje se iskorišćenom toplotom i daljinskim grejanjem. Temelji, zidovi i krov su izolovani sa 20-50cm izolacije, a zastakljivanje je vršeno trostrukim prozorima. Fotonaponski paneli ukupne površine 382m² proizvode 12,000kWh godišnje.

Upoređenje troškova i dobijenih ušteda - U 2005. godini ukupna potrošnja energije bija je 47.2kWh/m², potrošnja energije za grejanje 34.6kWh/m² i primarna potrošnja energije 81kWh/m². Ukupno, projekat štedi oko 175 tona CO2 godišnje. Troškovi implementacije bili su 1.234 €/m² za izgradnju uz 454€/m² za dodatne sisteme instalacija.

Sa  €12/m² mesečno za iznajmljivanje ovaj prostor je skuplji od standardnih zgrada pa je na početku bila manja potražnja za kancelarijskim prostorom da bi već u 2006. bilo iznajmljeno 80%. 

Linkovi:

Linkovi iz ovog teksta:

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mićo 20.11.2019.
Ko to kaže da je most graditi pored mosta j...
Invekta 18.11.2019.
Odlično rešenje, olakšava posao, a efekti s...
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...