Troškovi u low-energy zgradarstvu - da li, zašto i koliko su energetski efikasne kuće skuplje?

18.02.2010. | Gradjevinarstvo.rs

Dodatni troškovi za izgradnju low-energy zgrada ne mogu biti tačno predviđeni i uvek zavise od specifičnosti projekta. Sada se to povećanje kreće do 10%, ali sa očitom tendencijom pada.

Troškovi gradnje energetski efikasnih zgrada prosečno su viši zbog dodatnih izdataka u vezi sa boljom termoizolacijom pojedinih komponenti kao što su na primer prozori.

Drugi razlog je u tome što većina preduzetnika nije navikla na rad sa novim tehnologijama i veliki deo vremena i resursa troši se za planiranje, edukaciju i potvrdu kvaliteta - što sve povećava troškove. Ovo takođe doprinosi mišljenju da su ove zgrade skupe.

Ovaj tekst je nastao na osnovu dokumenta Low-energy Buildings in Europe: Current State of Play, Definitions and Best Practice, Brussels, 25 September 2009 - koji treba da pruži osnovne informacije koje se tiču definicija, metoda proračuna i propisa pojedinih država članica EU, kao i da predstavi najbolja rešenja low-energy zgrada u Evropi. Dokument se sastoji iz četiri celine:

  • 1. Koncepti i definicije
  • 2. Troškovi low-energy zgradarstvu (tekst pred vama)
  • 3. Nacionalni propisi u vezi sa low-energy zgradama država članica EU - finansijski stimulansi, sertifikacija, pilot projekti, treninzi (CV i profesionalni treninzi), podrška ovim zgradama kroz regulativu, komunikacija i informacione aktivnosti
  • 4. Najbolji primeri iz prakse low-energy zgrada u državama članicama EU

Ceo dokument predstavljamo vam u četiri odvojena teksta (1. deo - Koncepti i definicije u nastavku, ostala tri potražite uskoro na linkovima na kraju).


Tačne informacije u vezi sa ovim dodatnim troškovima bilo je teško dobiti, naročito u zemljama EU gde je ovo tržište manje razvijeno (zbog nedostatka dovoljno velikog uzorka), međutim, u ovom delu dokumenta (koji prevodi portal Gradjevinarstvo.rs) dat je pregled studija i primera u nekoliko država.

Tako se sa sigurnošću pokazuje da je sada u Nemačkoj, Austriji ili Švedskoj, moguće izgraditi kuću po Passivhaus standardu po ceni koja više nije značajno veća od prosečne kuće. Ovome je doprinela veća konkurencija među proizvođačima koji obezbeđuju potrebne uređaje i materijale za izradu ovih kuća.

Za ove države (neko bi dadao i Švajcarsku), dodatni troškovi izgradnje su prosečno od 4 do 6% veći od troškova za standardnu kuću. U Švajcarskoj su troškovi za postizanje osnovnog Minergie standarda od 2 do 6%, zavisno od projektnog rešenja (o Minergie standardu možete više saznati na našem sajtu).

Međutim za Minergie kuću građenu po Passivhaus standardu - Minergie P, povećanje troškova se kreće od 4 do 5%, najviše 10% (povećanje od 10% je regulisano samim standardom Minergie, i ako se ta brojka pređe, objekat neće dobiti sertifikat bez obzira na ispunjenje zahteva koji se odnose na samu energetsku efikasnost).

Interessensgemeinschaft Passivhaus, Nemačka, daje sličnu procenu koja se kreće od 0 do 14% povećanja troškova, što po sadašnjim cenama za energiju predstavlja period otplate do 10 godina (ne uzimajući u obzir eventualni/sigurni rast cene energenata).

Passive-On projekat procenjuje da se povećanje troškova u pet zemalja EU (Velika Britanija, Francuska, Portugalija, Štanija, Italija) kreće od 3 do 10% za novogradnju zgrada po Passivhaus standardu. Razlika u ceni za energetski efikasnu kuću i zahtevniju, Passivhaus kuću, iznosi oko 8%, tj. oko 15.000 evra u Nemačkoj.

Standardizovane oznake koje se koriste u Švajcarskoj i Francuskoj mogu pomoći da se ograniče dodatni troškovi (10% za Minergie S - osnovni standard, i 15% za Minergie P - Passivhaus standard) koje zahtevaju specifični radovi.

Francuska studija Construction durable takođe je pokazala da, što je ranije u projekat uključen parametar potrošnje energije, to će dodatni troškovi biti manji. HQE asocijacija u Francuskoj prijavljuje dodatne troškove u visini od samo 5% ukoliko su HQE parametri uključeni u projekat veoma rano (HQE - High Environmental Quality - visoki kvalitet u odnosu na životnu sredinu).

U drugim slučajevima dodatni troškovi i vreme povraćaja investicije su znatno viši. Na primer, prva kuća sa niskom potrošnjom energije u Irskoj koštala je oko 1.130 evra više po kvadratu.

Za specifični slučaj kuća po Passivhaus standardu treba ponovo naglasiti da su ukupni zahtevi za energijom oko 15kWh/m2 godišnje, te da tradicionalni sistem za grejanje nije ni potreban. Ukoliko je kuća građena po ovom standardu, ona već štedi novac samim tim što nema klasični sistem za grejanje, cevi, radijatore, kotao i sl. Takođe, na ovom nivou energetske efikasnosti, uštede energije biće veoma značajne.

Međutim, dodatni troškovi znatno rastu kako bi se postigao kvalitet gradnje koji omogućava taj nivo efikasnosti (ilustracija u tabeli ispod - izvor: Laustsen, Jens: Energy Efficiency requirements in building codes and energy efficiency policies for new buildings. IEA, 2008):

Treba biti oprezan u pokušaju da se uporede procenjeni troškovi od zemlje do zemlje zbog više različitih parametara: cena energije, cena radne snage, dostupnost stručnjaka (razlike su velike), kao i različiti načini građenja.

Naročito, pogrešno bi bilo upoređivati cene u zemljama koje su krupnim koracima otišle ispred u energetskoj efikasnosti kao što su Nemačka i Austrija, i cene u onim zemljama gde je energetski efikasno građenje tek u povoju, kao što su neke zemlje Južne i Istočne Evrope.

Kako bilo, prosečna dodatna investicija kreće se u rangu od oko 100 evra po kvadratnom metru (ili više ukoliko su korišćena skuplja rešenja), sa povraćajem investicije od manje od 20 godina.

Očekuje se dalji pad cene u budućnosti u skladu sa tehnološkim razvojem, i procene su da će cena biti manja za 20% do 2030. godine.

Zgrade sa niskom potrošnjom energije (low-energy buildings) nude značajne uštede u plaćanjima za energiju tokom godina u odnosu na standardne kuće jer troše samo 15-25% energije u odnosu na njih.

Ključno za brzo smanjenje cene izgradnje ovih zgrada u EU biće korišćenje metodologija za određivanje optimalnog nivoa troškova investicija za uštedu energije (methodologies to identify the cost optimal level of energy saving investments).

Belgijska studija iz 2008. godine identifikuje optimalnu kombinaciju troškova za zgrade sa kancelarijskim prostorom u Briselu u kojima je potrošnja energije smanjena za 30-40%, a dodatni troškovi su manji od 50 evra po kvadratu za nove zgrade, ili smanjena potrošnja za 60-70% za rekonstruisane objekte.

Shorrock i Henderson iz Velike Britanije (UK’s Building Research Establishment) napravili su sledeću tabelu smanjenja emisije CO2 za kuće koje su dostigle nivoe od 1 do 6 Standarda Velike Britanije za održive kuće (UK’s Code for Sustainable Homes - CSH):

Code for Sustainable Homes

Nivo neto godišnjih troškova manje potrošnje
 ugljenika po toni CO2 (u funtama)

uštede prikazane u MtC02/godišnje

Level 1

72.40

1.36

Level 2

79.21

2.45

Level 3

211.13

3.40

Level 4

213.06

5.98

Level 5

151.83

13.60

Level 6

213.83

23.60


Iz tabele se vidi da, u ovom primeru iz Velike Britanije, dok je smanjenje emisije ugljenika znatno veće, naročito za nivoe 5 i 6 (nivo 6 je zero-carbon - nulta emisija CO2), dok se cena troškova ne menja linearno.

CHS 5 je troškovno efikasniji od CHS 3 i 4, dok istovremeno uspeva da smanji potrošnju ugljenika od 2 do 4 puta.

U konačni proračun treba uzeti i indirektne koristi koje je teže izmeriti kao što su činjenice da energetski efikasna gradnja štiti od rasta cene energije, što dalje donosi prednosti od povećane bezbednosti i nezavisnosti.

Dodatno, jedna studija iz SAD govori da su zakupci i investitori voljni da plate više za energetski efikasne zgrade. Pokazalo se da smanjenje potrošnje energije za 10% dovodi do povišenja rente za 20 poena i povećanja cene nekretnine za 2%. Treba još vremena da se utvrdi da li ovo utiče na tržište nekretnina i u Evropi.

Jedan trenutni projekat EU pod nazivom IMMOVALUE u svojim preliminarnim rezultatima nije mogao da da empirijske podatke o postojanju ovakvih premija za zelenu gradnju, ali izražava očekivanje da će se u budućnosti one kretati od 5 do 15%.

Holandska studija iz 2009. godine nedvosmisleno jeste utvrdila statistički značajno postojanje više vrednosti za sertifikovane zgrade u Holandiji.

Linkovi:


 

Komentari: 1

komentarista 06.03.2010 21.29.03

na seminaru u Sava Centru o Energetskoj efikasnosti pre neki dan, Ranko Božović, dipl.ing.maš. reče:

- Svaka zgrada preko 15.000 kvadrata ne sme biti skuplja kad primenite sve tehnike energetske efikasnosti!

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...