Kompletira se dvorski kompleks kneza Miloša

17.01.2017. | Brane Kartalović | Politika

Grad Kragujevac je od Ministarstva kulture, u okviru projekta „Gradovi u fokusu”, dobio 18 miliona dinara za nekoliko važnih poslova u oblasti kulture koji treba da se urade u ovoj godini. Za rekonstrukciju sale bioskopa „Šumadija” opredeljeno je najviše sredstava, saniraće se oba pozorišta – Dečije pozorište „Kragujevac” i „Knjaževsko-srpski teatar“, muzeji takođe, proširiće se depo „Istorijskog arhiva Šumadije“, a oko 1,2 miliona dinara je namenjeno izradi projekta na osnovu koga će ponovo biti izgrađen „Šareni konak“ kneginje Ljubice, koji je izgoreo u požaru 1884. godine.

Izrada ovog projekta je, prema rečima direktora Narodnog muzeja u Kragujevcu, istoričara Nenada Đorđevića, prvi korak ka kompletiranju dvorskog kompleksa kneza Miloša Obrenovića, od kojeg danas postoji samo Amidžin konak. Đorđević napominje da je ovaj posao nemoguće sprovesti do kraja, budući da je Milošev konak uništen u bombardovanju 1941. godine. Na mestu gde se nalazio izgrađen je veliki objekat u kome je donedavno bila smeštena vojska, a sada je tu sedište kragujevačkih tužilaštava.

- Raspolažemo svom potrebnom dokumentacijom u vezi sa „Šarenim konakom“, a grad treba da raspiše konkurs za izradu projekta na osnovu koga će ovaj objekat ponovo biti sagrađen. Teško je, međutim, reći koliko će vremena proteći do početka izgradnje, ali ako je država prepoznala značaj ovog objekta, kao važnog repera naše kulture i istorije, očekujemo da pomogne i oko samih građevinskih radova - kaže Đorđević.

Slika. „Šareni konak“ (preuzeto sa www.politika.rs, arhivska fotografija)

Izgradnju dvorskog kompleksa na levoj obali Lepenice, na Gospodarevom brdu, knez Miloš je započeo 1818, kada je Kragujevac proglasio prvim prestonim gradom ustaničke Srbije koja je tek počinjala da formira svoje institucije. Srpski knez je prvo podigao konak za sebe i svoju svitu, a potom je započeo izgradnju „još jednog konaka za svoju ženu, decu i svitu ženskog roda”, piše Bojana Topalović, viši kustos Narodnog muzeja u Kragujevcu.

Ljubičin konak je, kao i druge građevine iz Miloševog doba, izgrađen u duhu balkanske arhitekture koja je bila pod jakim uticajem kulture islama. Osnovni građevinski materijal bio je drvo, a zidovi sa spoljne strane nisu malterisani. Konak se sastojao od podruma, prizemlja i sprata. U prizemlju je bilo pet soba i dve odžaklije, a sprat su činile četiri sobe i, takođe, dve odžaklije. Sve prostorije su bile opremljene u orijentalnom stilu. Unutrašnji zidovi na spratu bili su ukrašeni slikama i dekoracijama koje su podsećale na Aziju. Otuda i naziv „Šareni konak“.

- Izgradnjom Ljubičinog konaka, Narodni muzej u Kragujevcu bi dobio jedan savremeni depo i novi prostor za rad, a konak kneza Mihaila Obrenovića iz 1860, u kome se danas nalaze kancelarije, bio bi rasterećen i u potpunosti pretvoren u galerijski prostor - navodi direktor Đorđević.

Na delu prostora dvorskog kompleksa kneza Miloša tokom 2003. izvršena su sondažna arheološka iskopavanja koja su pokazala tačnu lokaciju „Šarenog konaka“ koji, baš kao i Karađorđev konak-dvor u Topoli, ima izuzetan značaj za istoriju srpskog naroda s početka 19. veka.

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mićo 20.11.2019.
Ko to kaže da je most graditi pored mosta j...
Invekta 18.11.2019.
Odlično rešenje, olakšava posao, a efekti s...
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...