Tokom februara ove godine u Srbiji je izdato ukupno 1.805 građevinskih dozvola, što predstavlja neznatan pad od 0,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Iako broj izdatih dozvola beleži blago smanjenje, struktura pokazuje da je fokus investitora i dalje jasno usmeren ka izgradnji objekata visokogradnje.
Ilustracija (Foto: AI generated)
Oglas
Najveći deo izdatih dozvola odnosi se upravo na zgrade, koje čine 80,1% ukupnog broja, dok se preostalih 19,9% odnosi na druge vrste građevina. U okviru zgrada dominira stambena izgradnja – čak 80,2% dozvola izdato je za stambene objekte, dok je udeo nestambenih znatno manji i iznosi 19,8%.
Kod ostalih građevina najzastupljeniji su infrastrukturni projekti, pri čemu cevovodi, komunikaciona i elektroenergetska mreža učestvuju sa čak 74,2%.
Stanogradnja i dalje u prvom planu
Na osnovu izdatih dozvola planirana je izgradnja 2.631 stana, sa prosečnom površinom od 64,3 kvadratna metra.
Manji deo stanova, 11,8%, biće izgrađen u objektima sa jednim stanom, gde prosečna površina dostiže 141,4 kvadrata. S druge strane, dominantan segment tržišta čine višestambene zgrade – čak 86,4% stanova biće u objektima sa tri i više jedinica, pri čemu je prosečna površina znatno manja i iznosi 53,5 kvadratnih metara.
Beograd prednjači po vrednosti radova
Ukupna vrednost planiranih radova u novogradnji čini 85,4% svih predviđenih građevinskih aktivnosti za februar, što jasno ukazuje na dominaciju novih projekata u sektoru.
Regionalna raspodela investicija pokazuje značajne razlike. Najveći deo radova koncentrisan je u Beogradskoj oblasti, koja učestvuje sa 40,6% ukupne vrednosti novogradnje. Značajno iza prestonice nalaze se Borska oblast sa 11,9% i Sremska sa 9,1%.
Slede Južnobačka oblast sa 7,2%, Zapadnobačka sa 5,8% i Srednjobanatska sa 4,5%, dok ostale oblasti beleže znatno manja učešća, u rasponu od 0,1% do 2,7%.
