Gradska galerija na Kosančićevom vencu

07.09.2015. | Daliborka Mučibabić | Politika

Ne na Trgu republike, gde je godinama najavljivana, nego na Kosančićevom vencu biće podignuta gradska galerija. Na mestu trošne barake u Ulici Kosančićev venac 27, a u produžetku Ulice kralja Petra, novo zdanje moglo bi da počne da se zida krajem sledeće godine. Kako će ono izgledati i koliku površinu će da zauzme, da li će svojim gabaritom eventualno zakloniti pogled na reku iz Ulice kralja Petra znaće se kada bude okončan urbanističko-arhitektonski konkurs koji će, kako najavljuje Vladan Vukosavljević, gradski sekretar za kulturu, biti raspisan do kraja 2015.

„Prepreka za realizaciju ove ideje koju su podržali gradonačelnik, gradski menadžer i urbanista, gotovo da nema“, uverava Vukosavljević. Plac od 594 kvadrata je u vlasništvu grada, kao i daščara u kojoj su se okupljali beskućnici. Pravila gradnje za prostorno kulturno-istorijsku celinu od velikog značaja kakav je Kosančićev venac već postoje. Ako ne bude radikalnih preokreta i odstupanja od ideje da se galerija izgradi kao objekat s prizemljem, prvim i drugim, takozvanim povučenim spratom, neće biti neophodno da se menja postojeći plan detaljne regulacije, koji omogućava podizanje takvog zdanja.

Ilustracija (www.pixabay.com)

„Pojedine strane kompanije su“, tvrdi Vukosavljević, „zainteresovane da ulože novac u gradnju gradske galerije. Ukoliko one odustanu ili ne daju dovoljno, pare će se prikupljati po već ustaljenom gradskom receptu – najpre se traže donatori i sponzori, a potom se vade sredstva iz budžeta“.

Snimanje georadarom, aparatom koji ispituje šta se sve krije u podzemlju, već je započeto. Ono će utvrditi ima li laguma ispod parcele predviđene za gradsku galeriju, na kojoj su dubini, koliko su široki...

- Zamisao je da i lagume, ako ih bude na toj lokaciji, iskoristimo za gradsku galeriju. Ona će zauzeti oko 1.200 kvadrata. Biće podignuta po strogim svetskim standardima za temperaturu, svetlost, vlažnost prostora, što su parametri važni za čuvanje umetnina. Zadovoljiće i stroge bezbednosne standarde kako bismo mogli da ugostimo svetske izložbe – objašnjava Vukosavljević.

„Autori vizuelne umetnosti moći će da predstave svoje stvaralaštvo u galeriji, a razmišlja se“, dodaje Vukosavljević, „da u njoj budu izložena dela Olje Ivanjicki, koja je živela na Kosančićevom vencu, i radovi iz legata drugih umetnika koji sada stoje po mračnim depoima“.  

O tim detaljima odlučivaće komisija koja priprema konkurs, a njena pažnja biće usmerena i na predlog Milutina Folića, gradskog urbaniste: da gradska galerija ne bude nad zemljom nego kaskadno ukopana u padinu, što bi otklonilo bojazan da bi budući objekat na nekada planiranom vidikovcu – platou na kome se ukrštaju ulice Kralja Petra i Kosančićev venac – narušio panoramu i vizure na Kosančićev venac. Jer, predlog plana detaljne regulacije (PDR) koji je pre osam godina našao pred gradskim odbornicima predviđao je vidikovac i na parceli gde će biti podignuta gradska galerija. Ispod vidikovca urbanisti su predložili izgradnju novog objekta kulture, poput muzeja, koji bi kaskadno povezao Karađorđevu ulicu sa Kosančićevim vencem. U okviru monumentalnog zdanja, planeri su predvideli javno stepenište i otvaranje pešačkog prolaza tako da se iz centra grada preko vidikovca direktno silazi na reku. Ali amandman koji je tada dodat planu praktično je omogućio da se koliko već sutra na placu predviđenom za vidikovac sagradi nadzemni objekat, kao što namerava i sadašnja vlast.

- Amandman je odredio da se na najatraktivnijem delu vidikovca podigne novi javni objekat, što bi zatvorilo prelep pogled iz centra grada na reku, Zemun i ravnicu. Ta ideja trebalo bi ponovo da se preispita – kazala je svojevremeno za „Politiku“ Vera Mihaljević, jedan od rukovodilaca izrade PDR-a.    

Istorijski bukvar

Kao prostor najstarijeg srpskog naselja u Beogradu, intenzivniji razvoj Kosančićevog venca počeo je posle sticanja državne samostalnosti dobijene hatišerifom 1830. godine. Ubrzo su podignuti konak kneginje Ljubice, hotel „Staro zdanje” i kafana „Znak pitanja”.

Kaldrmisanje ulica završeno je krajem 19. veka, a tada je Emilijan Josimović uradio prvi plan prostorne regulacije tog dela Beograda. Početkom 20. veka izgrađena je nova zgrada Patrijaršije na mestu stare Mitropolije i reprezentativno zdanje francuske ambasade. U tom periodu pojačana je električna rasveta i proširena mreža tramvajskog saobraćaja. Tursku kaldrmu zamenila je granitna kocka, a kasnije asfalt.

Za ekonomski razvoj i graditeljsko oblikovanje Kosančićevog venca od posebnog značaja bila je blizina pristaništa na Savi preko kojeg se nekada obavljao najveći deo međunarodne trgovine. Deo prema carinarnici formiran je kao prostran plato sa otvorenim skladištima. Uz Đumrukanu podignuti su hoteli, konaci, trgovačke radnje, zanatske radionice…

U toku Drugog svetskog rata trajno su nestale Narodna biblioteka sa fondom vrednih knjiga i rukopisa, Đumrukana, hotel „Kragujevac”, tek izgrađena konstrukcija lančanog mosta „Kralj Aleksandar Prvi”. Ovaj deo Beograda naziv je dobio 1872. godine po Ivanu Kosančiću, vitezu koji je prema predanju poginuo u Kosovskom boju.

Kulturni centar, a ne galerija na Trgu republike

Gradska vlada uz podršku „Društva arhitekata Beograda“ (DAB) organizovala je pre 12 godina konkurs za izgradnju galerije na Platou Zorana Đinđića i predložila rušenje „Staklenca”. Pobedničko rešenje podiglo je veliku medijsku prašinu i sukobilo arhitekte. Toj ideji usprotivili su se pobornici inicijative stare pola veka da se na tom mestu podigne opera. Za to se borilo i Udruženje „Opera na Trgu republike” sa Živanom Saramandićem na čelu. Ono je prihvatilo projekat arhitekte Milana Pališaškog koji je na Platou Zorana Đinđića predviđao oba objekta: galeriju i operu. Zgrada opere prema njegovoj zamisli imala bi scenu, gledalište i garderobu i bila bi povezana podzemnim prolazom sa Narodnim pozorištem. Zagovornici galerije, tadašnji gradski arhitekta Đorđe Bobić i DAB, smatrali su da je taj prostor nedovoljno veliki za modernu zgradu opere.

Nju su izostavile i arhitekte ovenčane prvom nagradom na poslednjem, ovogodišnjem, konkursu za uređenje Trga republike. Umesto „Staklenca” oni su predvideli kulturni centar – sa galerijama, knjižarama, salama za konferencije…

 

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


DOKA SERB
DOKA SERB
PEĆINCI-ŠIMANOVCI
www.doka.rs

SET
SET
ŠABAC
www.set.rs

HICAD
HICAD
NOVI SAD
www.hicad.biz

Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
stoja perkovic 25.11.2020.
Postovani,interesuju me ugradnja protocnog ...
Игор 14.11.2020.
Хвала Вам што сте поделили знање и искуство...
Darko 09.11.2020.
Bolje da je postao ministar turizma ili pra...
Bibi 04.11.2020.
Ko je raspisao tender i gde se može videti ...
Milan 03.11.2020.
Bravo super svaka cast !