Beograd i Tirana u istom biznisu

04.08.2015. | Z.Radović, T. Spalević | Večernje novosti

Komšije u regionu, nekad ljuti neprijatelji, uveliko planiraju zajedničke projekte i nastup pred investitore. U izgradnji putne infrastrukture, balkanskog sistema za prenos struje... računa se i na EU fondove.

Auto-put od Niša, preko Tirane do Drača, most između Ljubovije i Bratunca, izgradnja sistema za prenos električne energije između Crne Gore i Srbije, samo su neki od regionalnih projekata na kojima naša zemlja radi sa komšijama. Privreda danas spaja ono što je pre nekoliko godina delovalo nespojivo. Nekadašnji ljuti neprijatelji shvatili su da bez regionalnog infrastrukturnog povezivanja nema ekonomskog razvoja. To na sav glas pričaju ekonomisti i političari sa obe strane Drine, ali i iz Albanije, Crne Gore, Hrvatske, svesni činjenice da živimo u zemljama relativno malih teritorija koje su trgovinski, sa aspekta resursa, ali i radne snage, upućene jedne na drugu.

Ilustracija (www.pixabay.com)

U Ministarstvu saobraćaja ističu da je Vlada Srbije napravila značajan iskorak na ovom planu dogovarajući se, između ostalog, o modernizaciji pruge Beograd - Budimpešta sa mađarskim i kineskim partnerima, projektu izgradnje auto-puta Niš - Priština - Tirana - Drač, kao i o ubrzanim pripremama za izgradnju mosta Ljubovija - Bratunac.

- Početak radova na modernizaciji pruge Beograd - Budimpešta očekuje se do kraja godine - kažu u Ministarstvu saobraćaja. Projekat auto-put Niš - Priština - Tirana - Drač, koji je predložila zajednička radna grupa Srbije i Albanije, uvršćen je u junu, na ministarskom sastanku u Rigi, u finalni predlog Osnovne transportne mreže Zapadnog Balkana. Dužina ove saobraćajnice po projektu je 385 kilometara, a povezala bi Koridor 10 od Niša preko Prištine sa Lukom Drač na jadransko-jonskoj obali u Albaniji.

Na jesen se očekuje i početak radova na izgradnji mosta Ljubovija - Bratunac. Ukupna vrednost radova je 12 miliona evra, od čega učešće Srbije iznosi nešto više od šest miliona evra, a ostatak finansiraju BiH i Republika Srpska. Srbija će finansirati izradu kompletne planske i tehničke dokumentacije i izgradnju mosta sa pristupnom saobraćajnicom, BiH izgradnju objekata na graničnom prelazu, a Republika Srpska pristupne saobraćajnice na svojoj teritoriji.

Projekat izgradnje sistema za prenos električne energije „Transbalkanski koridor“, naponskog nivoa 400 kilovata, počeće 2018. godine. U Ministarstvu energetike napominju da predstoji zajednička borba da se dobar deo te investicije pokrije iz evropskih fondova. Veruju da će uspeti da, u dogovoru sa evropskim institucijama, obezbede ozbiljno finansiranje tog projekta. Srpski deo investicije je 48 miliona evra, a u Ministarstvu kažu da će pokušati da taj projekat kandiduju, da za njega dobiju 50 odsto grantova iz EU.

- Regionalni projekti Srbije i zemalja u regionu imaju veliki značaj, jer se za takve projekte lakše konkuriše za finansiranje iz fondova EU, ali i lakše se mogu mobilisati sredstva drugih međunarodnih investitora - objašnjava dr Vladimir Krulj, savetnik ministra zaduženog za Evropske integracije i vanredni profesor Univerziteta u Luvenu u Belgiji.

- Sa druge strane, regionalni projekti doprinose jačanju ekonomske saradnje između zemalja u regionu, koje su i inače, po pitanju ekonomske saradnje, okrenute jedne drugima, jer su u pitanju kompatibilne ekonomije. Sigurno je da ovi projekti doprinose ubrzanom privrednom razvoju čitavog regiona, privlačenju novih investitora, a posredno i unapređivanju političkih odnosa između zemalja regiona.

- Komparativne prednosti kompanija koje posluju na prostoru regiona Zapadnog Balkana su relativno skromne da bi pojedinačno bile ozbiljniji konkurenti razvijenijim korporacijama u svetu - objašnjava Milovanovićeva. Zbog toga je u regionu sve prisutnija težnja za čvršćim povezivanjem poslovnih zajednica kako bi se povećala međusobna razmena, ali i razvili viši oblici saradnje. Udruživanje u klastere ili konzorcijume radi učešća na tenderima za kapitalne infrastrukturne i druge projekte, zajednička proizvodnja i plasman na treća tržišta, te kreiranje zajedničkih, regionalno prepoznatljivih brendova jesu način i put kako da se nadoknadi zaostatak u međunarodnoj tržišnoj utakmici.

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
stoja perkovic 25.11.2020.
Postovani,interesuju me ugradnja protocnog ...
Игор 14.11.2020.
Хвала Вам што сте поделили знање и искуство...
Darko 09.11.2020.
Bolje da je postao ministar turizma ili pra...
Bibi 04.11.2020.
Ko je raspisao tender i gde se može videti ...
Milan 03.11.2020.
Bravo super svaka cast !