Građevinski blokovi od reciklirane plastike i silikatnog otpada

15.07.2020. | Gradjevinarstvo.rs

Zbog probelema sa otpadom u svetu, sve su češći projekti koji koriste ovaj resurs. Otpad se recikira i ponovo ulazi u proces proizvodnje i na taj način se čini dupla korist - smanjuje se količina otpada ali i dobijaju novi proizvodi za korišćenje. U zavisnosti od vrste otpada, osmišljavaju se i projekti, ali je najveći broj njih svakako iz oblasti PVC-a, jer je ovaj materijal jedan od najvećih zagađivača prirode i okruženja. Shodno spomenutoj problematici, indijska kompanija Rhino Machines došla je na ideju i izumela novu tehnologiju izrade građevinskih blokova od plastike. 

Građevinski blokovi od reciklirane plastike i silikatnog otpada

Građevinski blokovi od reciklirane plastike i silikatnog otpada​ (Foto: R+D Studio)

Ovi blokovi za izgradnju napravljeni od plastike (SPB-silica plastic blocks) su dovoljno jaki da se od njih može sagraditi kuća. Kompanija Rhino Machines eksperimentisala je kako bi utvrdila održivost izrade ovih vrsta građevinskih blokova od otpadne plastike i silikatne livarske prašine. Eksperimenti su izvedeni u saradnji sa R+D Labs kako bi se dokazalo da se SPB može koristiti za gradnju umesto tradicionalnih blokova. Ovo je urađeno iz potrebe da se trajno reši rastući problem plastičnog otpada u Indiji, a projekat može poslužiti i ostalim zemljama za primer.

Prema podacima Centralne komisije za kontrolu zagađenja u Indiji, iz 2012. dolazi se do saznanja da ova zemlja proizvodi preko 23.500 tona plastike na dnevnom nivou, od čega 10.000  tona ode neraspoređeno sa ostalim otpadom. Ovaj otpad nije biorazgradiv i završava u prirodi zagađujući reke, poljoprivredno zemljište, imanja i celokupnu životnu sredinu. Međutim, ovaj problem nije lokalni već je globalni pa u publikaciji National Geographic iz 2017. godine, stoji da se preko 91% plastičnog otpada koji se proizvede u svetu ne reciklira. Ista publikacija ističe da je od 2018. godine svet stvorio više od 8,3 milijarde tona plastike od kada se plastika počela masovno proizvoditi, i da od toga oko 6,3 milijarde tona završi kao otpad na deponijama, ili u okeanima i rekama. 

Građevinski blokovi od reciklirane plastike i silikatnog otpada

Građevinski blokovi od reciklirane plastike i silikatnog otpada​ (Foto: R+D Studio)

Iako su neke zemlje zabranile korišćenje proizvoda od plastike za jednokratnu upotrebu, problem sa plastičnim otpadom je i dalje alarmantan. Zbog svega ovoga tehnologije poput SPB-a mogu značajno da pomognu u smanjenju količine ove vrste otpada. Pored toga što donekle rešavaju problem sa plastikom, ova rešenja treba da pomognu i kod drugog globalnog problema, a to je potreba za sve većim brojem stambenih objekata u urbanim sredinama. Prema podacima UN, 55% svetske populacije živi u urbanim sredinama, gde je logično i veći problem sa plastičnim otpadom. Dalje prognoze kažu da se procenjuje da će oko 68% svetskog stanovništva živeti u urbanim područjima do 2050. 

Šta je SPB i kako se pravi?

Na početku je cilj stvaranja SPB-a bio postizanje nula otpada putem reciklaže livarskog otpada. U ranijim fazama eksperimenta, testiranje je vršeno korišćenjem livarske prašine pomešane sa cementom od čega su se pravile opeke. Ovaj eksperiment dao je sledeće rezultate: 7-10% recikliranog otpada je išlo za betonsku opeku i 15% za glinenu opeku. Kompanija je shvatila da su za eksperiment bili potrebni i drugi resursi poput cementa, zemlje i vode, što nije bilo opravdano recikliranim otpadom. Dalji tok istraživanja doveo je do korišćenja livarske prašine i njenog mešanja sa plastićnim otpadom kako bi se povećala održivost projekta. Upotrebom plastičnog otpada kao sredstva za vezanje elimisana je potreba za vodom i cementom tokom mešanja.

Građevinski blokovi od reciklirane plastike i silikatnog otpada

Građevinski blokovi od reciklirane plastike i silikatnog otpada​ (Foto: R+D Studio)

Zašto SPB?

Da bi se napravio SPB potrebno je pomešati oko 80% livarske prašine i oko 20% plastike, što znači da nisu potrebne ni voda ni cement. Ovakve vrste blokova koriste manje prirodnih resursa, dok istovremeno smanjuju neorganski otpad. Takođe su i održivi, jer građevinskoj industriji nude “snažnu” alternativu. Prema Technology Timesu, SPB-ovi su 2,5 puta jači od standardnih crvenih glinenih opeka. Troškovi proizvodnje su niži jer se koristi otpad.

Građevinski blokovi od reciklirane plastike i silikatnog otpada

Građevinski blokovi od reciklirane plastike i silikatnog otpada​ (Foto: R+D Studio)

Može se reći i da je projekat društveno odgovoran. Kompanija Rhino Machines je u svoj poduhvat uključila i lokalnu zajednicu. Ona je kontaktirala nekoliko organizacija, ali i bolnice, škole i lokalne opštinske kancelarije kako bi prikupila čistu plastiku za projekat. Za otprilike četiri meseca, sakupljeno je oko 5,5 tona plastičnog otpada i preko 13,6 tona livarske prašine. Ovi podaci svakako pokazuju koliko je plastičnog otpada na raspolaganju za proizvodnju SPB-a. Kompanija se priprema za stvaranje ekosistemskog rešenja kako bi livnice širom zemlje mogle da razvijaju i distribuiraju SPB. Kao što pokazuju istraživanja, SPB može potencijalno da ublaži efekte koje plastika danas ima na životnu sredinu  i to ne samo u Indiji, već i širom sveta. Ukoliko se usvoji ova nova građevinska tehnologija, možemo se nadati budućnosti u kojoj ima manje plastike koja zagađuje. 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Шумадинац 03.08.2020.
Да ли заиста нема никог ко би сагледао неоп...
Maja 31.07.2020.
Molim vas za cenu izolacije penom po m2 za ...
Aco 25.07.2020.
Da se moze graditi od ove cigle pečenjara.
Daniel Zebeljan 25.07.2020.
Koristio bi penu u brodogradnji.Kome se obr...
Zvonko 14.07.2020.
Iz bloka 42 se ovde seli buvlja pijaca a ne...