U severnoj Italiji izgrađen je prototip kuće koji pokazuje da se deo stambenog prostora može napraviti od zemlje uzete sa same lokacije, bez oslanjanja na klasičnu opeku i blokove dopremljene kamionima. Projekat TECLA, realizovan u mestu Massa Lombarda kod Ravene, otvorio je pitanje koliko 3D štampa lokalnim materijalom može da smanji troškove, otpad i zavisnost od dugih lanaca snabdevanja.
Materijal treba da bude dovoljno mekan da prolazi kroz mlaznicu, ali i dovoljno stabilan da zadrži oblik (Foto: ©WASP)
Objekat površine oko 60 kvadratnih metara projektovao je studio Mario Cucinella Architects u saradnji sa italijanskom kompanijom World’s Advanced Saving Project (WASP). Prototip je završen 2021. godine, a njegov značaj je u spoju savremene robotike i jednog od najstarijih građevinskih materijala – sirove zemlje.
TECLA se sastoji od dve povezane kupolaste forme. Zakrivljeni zidovi daju joj futuristički izgled, ali istovremeno podsećaju na tradicionalne kuće od blata. Kupole nisu samo estetski izbor: ovakav omotač ravnomernije prenosi opterećenje i omogućava da objekat funkcioniše kao celovita konstrukcija.
Umesto da se na gradilište dopremaju velike količine industrijskog materijala, autori su koristili zemlju iz lokalnog okruženja. Ona je, posle pripreme i podešavanja mešavine, nanošena pomoću velikog 3D štampača. Sinhronizovane robotske ruke slagale su sloj po sloj, po unapred zadatoj digitalnoj putanji.
Prema podacima WASP, za štampu je bilo potrebno oko 200 sati rada, 350 slojeva i približno 150km ekstrudiranog materijala. U procesu je korišćeno oko 7.000 mašinskih komandi i oko 60m3 prirodnog materijala. Svaki sloj bio je debeo oko 1cm, a njihovim ponavljanjem formirani su zidovi, krov i spoljašnja opna.
TECLA se sastoji od dve povezane kupolaste forme (Foto: ©Iago Corazza)
Unutrašnjost obuhvata dnevnu zonu, prostor za spavanje i kupatilo. Pojedini elementi nameštaja izvedeni su zajedno sa konstrukcijom, čime se smanjuje broj naknadnih radova. Ipak, takva rešenja ograničavaju kasnije promene rasporeda, jer se ugrađeni elementi ne mogu pomerati poput standardnog nameštaja.
TECLA je posebno važna u trenutku kada građevinarstvo pokušava da smanji emisije štetnih gasova i količinu otpada. Prema navedenim podacima UN Environment Programme i Global Alliance for Buildings and Construction, zgrade i građevinski sektor učestvuju sa oko 37% u globalnim emisijama ugljen-dioksida i skoro polovinom ukupne eksploatacije materijala.
Ipak, ovakav model ne može se jednostavno preslikati svuda. Zemlja mora biti ispitana, pravilno izmešana i prilagođena mašini. Materijal treba da bude dovoljno mekan da prolazi kroz mlaznicu, ali i dovoljno stabilan da zadrži oblik. Softver pritom kontroliše brzinu, debljinu zida i putanju svakog sloja.
Naziv TECLA spaja pojmove "technology" i "clay", čime se jasno opisuje namera projekta: da se staro znanje o gradnji zemljom poveže sa digitalnim alatima. To nije gotov odgovor na stambenu krizu, već prototip koji pokazuje mogući pravac.
