Priručnik biomimikrije: Šta pčele mogu da nauče inženjere o izolaciji, elastičnosti i letu?

07.08.2014. | Inhabitat

Šta je to tačno biomimikrija? Mi u redakciji portala Gradjevinarstvo.rs smatramo da je biomimikrija način da se otkrije čitav svet super moći za čovečanstvo. To je bukvalno sledeća faza ljudske evolucije. Leonardo da Vinči je rekao: „Oni koji su inspirisani od strane modela drugog od prirode, ljubavnice svih majstora, se trude uzalud.“

Možda smo se (čovečanstvo) ugledali na pogrešne modele, pokušavajući da živimo na ovoj planeti na način koji će nas sve na kraju uništiti. To je svakako slučaj sa ljudima i pčelama. Da, ljudi vole med, a zujanje zauzetih pčela u bašti je zvuk koji nam pruža mir u letnjem danu. Ali, mi imamo još mnogo toga da naučimo od njih. Saznajte koje lekcije one imaju da nas nauče u današnjem priručniku biomimikrije!

Veliki dizajneri znaju da se ljudi osećaju dobro kada su okruženi biljkama i drugim živim bićima. Bašte su dobre za dušu. To je biofilija. Priroda nas čini srećnim. Volimo da koristimo sirove „organske“ materijale, kao što je med i pčelinji vosak, jer su oni korisni i obnovljivi, ukusni i netoksični. Oni neće sedeti u deponiji narednih hiljadu godina, kao plastika. Zemlja će ih reciklirati. To je „bio-korišćenje“, korišćenje prirode u dobre svrhe.

Naša stada koza i ovaca, sorte useva koje gajimo i odabiramo milenijumima jer imaju ukus koji želimo, pa čak je i porodični pas „bio-koristan“. Oni nam pomažu u pravljenju stvari koje nam trebaju. Pčele, na primer, nisu „divlje životinje“, već domaći pomagači. Mi smo oblikovali njihovu evoluciju tako da odgovara našim potrebama.

Biomimikrija je malo drugačija. Ona samo „koristi“ ideje života. To je kada imate problem i zapitate se: „Kako bi to ostala živa bića rešila?“ Umesto da ubijete to biće ili pokubite njene nusproizvode, vi kopirate samu ideju i učinite je ljudskom, primenite je u „našem“ svetu. Svaka biljka i životinja, gljiva i bakterija ima čitav genom vredan vremenski testiranih, održivih ideja koje nas mogu inspirisati... To je obilje super moći.

Bioinspiracija svih vrsta je poželjna. „Žive mašine“, na primer, imaju od svega po malo: biofiliju, bio-korišćenje, bio-pomoć“ i biomimikriju. One koriste prijatan niz živih biljaka i bakterija (domaćih i divljih) kako bi imitirale način na koji prirodni močvarni ekosistemi fukcionišu, filtriraju i tretiraju otpadnu vodu.

Verovali ili ne, pčela mora da pojede 3,6 kilograma meda kako bi napravila 0,45 kilograma pčelinjeg voska sa kojima pravi saće i u kojima bezbedno skladišti svoj med i larve. To je naporna proces i on mora da bude urađen efikasno.

Stari Grci su shvatili da se sa oblikom modularnih heksagonalnih (šestouglih) saća dobija najviše mesta za skladištenje sa najmanjom količinom materijala. Arhitekte i dizajneri su koristili ovo saznanje za sve vrste aplikacija. Njujorška kompanija „Penlite“, nudi šestougaono termoizolaciono staklo „ClearShade“ (fotografija iznad). Ono pasivno reguliše toplotu, a ipak pušta dosta svetlosti u prostore. Neboder „Sinosteel“ (fotografija ispod) u Tjencinu u Kini koristi šestougaone prozore na isti način.

Naša pčela takođe ima i druge briljantne dizajnerske ideje. Na primer, njen vidno polje od 300 stepeni joj bukvalno daje oči na potiljku. Kompanija „Nissan Motors“ radi na laserskom daljinomeru inspirisanom ovim zakrivljenim očima, koji bi detektovao i izbegao potencijalne sudare. Nemački istraživači projektuju širokougaoni objektiv inspirisan pčelama za vzadušne dronove, dok drugi istraživači koriste njihove navigacione trikove za optimizaciju GPS-a i sistema praćenja.

Znamo da je fizički nemoguće da bumbari lete. A ipak, oni to rade, i to sa neverovatnom efikasnošću i pokretljivosti. Pa, šta to mi ne znamo? Naučnici nisu još uvek u potpunosti sigurni, ali jedna stvar koji bumbari imaju je sposobnost da zakopčaju i otkopčaju njihova dvodelna krila radi letenja i sletanje. Šta bi se desilo ukoliko naši avioni to mogu da urade? Ne bi li to uštedelo prostor na nosačima aviona ili na prometnim aerodromima?

I to nije sve što možemo naučiti od pčela. Zglobovi insekata sadrže „rezilin“ - elastičan protein. Ispostavilo se da je on najefikasniji poznati elastik, drastično bolji od prirodne ili sintetičke gume. Sa njim, pčele mogu da mašu svojim krilima hiljadu puta u minuti, a buve mogu da skaču i do sto puta dužine svog tela. Istraživačka grupa australijske vlade je imitirala ovu „skoro savršenu“ gumu, stvarajući odskok nazad od 98%. To je praktično perpetuum mobile!

Prvi deo teksta iz Priručnika biomimikrije se bavio kitovima i tome šta nas oni mogu naučiti i na koji način mogu poboljšati našu tehnologiju i kvalitet naših života. Taj tekst možete videti ovde.

 

Pratite nas i dalje jer ćemo nastaviti našu ediciju Biomimikrijskog priručnika uskoro.

Komentari: 1

Đorđe Lukač 18.08.2014 09.09.48

Pčele su neko od koga se može mnogo naučiti.

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...