Psihologija projektovanja enterijera

15.05.2012. | Design Build Source

Sektor dizajna enterijera je suočen sa velikim izazovom u dokazivanju njegovog značaja u ovoj, često teškoj industriji. Kovanice dizajner enterijera i arhitekta enterijera su samo skorašnje oznake za one koje vode ovu oblast, dok se industrijski članovi tradicionalno, i a često i sa mnogo njihovog prezira, nazivaju dekorateri.

Međutim, kako počinjemo da razumemo psihologiju koja stoji iza dizajna, a posebno dizajna enterijera, možemo da počnemo da otkrivamo neverovatan uticaj koji prostor i dizajn imaju na individualno ponašanje, raspoloženje i postupke. Iako se dosta istraživao uticaj boja na individualna osećanja i načine na koje one utiču na nas na različite načine, koncept prostora u enterijeru je malo istražen, iako on ima mnogo veći uticaj.

Proksemika

Studija prostora je poznata kao proksemika (eng. proxemics - blizina), i ona se bavi objašnjavanjem zašto se osećamo na neki određeni način kada ulazimo u prostor. Ona se konkretno bavi sa količinom prostora koji treba ljudima između njih da bi se osećali prijatno i opušteno, što je veoma povezano sa načinom na koji je projektovana soba ili kako je javni prostor postavljen.

Studije su otkrile da kada se stolice u nekom javnom prostoru pozicioniraju veoma blizu, ili kada je soba čvrsto formirana da primorava pojedince ka društvenoj interakciji ili preteranom primećivanju ljudi oko njih, izaziva povećanje nivoa stresa. Ovo povećanje nivoa stresa je povezano sa smanjenjem produktivnosti, performansi i raspoloženja.

Pored ovih informacija, 1962. godine Džon B. Kahun (John B. Cahoun) je otkrio vezu između nasilja i blizine i gistine, što je nazvao "odbrambenim prostorom". On je otkrio da neželjena, često socijalna interakcija izaziva osećanja i eventualne fizičke manifestacije nasilničkog ponašanja.

Ali šta to znači za ljude u industriji?

Zapravo mnogo. Uspeh prostora, javnog ili bilo kog drugog, oslanja se najvećim delom na atmosferu koju on stvara za korisnika. Iako je funkcionalnost uvek ključni deo projektovanja, ako se pojedinci osećaju neprijatno u nekom prostoru, njegovi funkcionalni aspekti su jednostavno protraćeni.

Zato je bitno da bi uspeh jednog unutrašnjeg prostora došao do svog potpunog sazrevanja, pored razumevanja proksemike (koji je samo jedan ključni element u razumevanju psihologije dizajna enterijera) takođe, potrebno kompletno razumevanje njegovih čulnih efekata.

Ne samo da dizajn diktira celo raspoloženje jednog prostora, več i stvarne društvene interakcije u njemu. Na primer, pozicioniranje sedišta koje je jako blizu na sportskim takmičenjima - iako je ovo očigledno efikasna upotreba prostora, ona takođe zapravo povećava raspoloženje publike, koje može da stvori jako druženje između potpunih stranaca ili da podstakne napade između suprostavljenih pristalica.

Čulne efekte viđenja, taktilnosti (osećaja), sluha i mirisa bi trebalo uzeti u obzir u razumevanju uticajne moći koje dizajn enterijera zapravo ima.

Čulo vida

Ovo se, naravno, odnosi na vizuelni doživljaj koji će pojedinac imati prilikom ulaska u prostor, i često je jedino razmatranje koje dizajneri enterijera uzimaju u obzir kada stvaraju unutrašnji prostor. On uključuje veoma uticajne aspekte svetlosti i boja, oblika i linija, i može da utiče na raspoloženje, pažnju i pamćenje. Razlog zašto je ovo čulo često glavni fokus dizajna jeste taj da je vid najjače čulo koje koristimo kada opažamo prostor. To, međutim, nije jedino čulo koje to čini.

Taktilno čulo

Ideja dodira je takođe neverovatno čulo koje treba da razmotrite prilikom dizajniranja prostora, iako se ne odnosi tako blisko sa individualnim tipovima ličnosti i manje je verovatno da će imati jedinstveni uticaj na masu. Nervozni ili agresivni tipovi ličnosti gravitiraju ka mekanim teksturama zbog njihovog umirujućeg efekta, dok se umor ili tromost može ublažiti kroz ugaone oblike i oštre linije.

Iako ovo možda nije idealno u javnom okruženju, korišćenjem tekstura, linija i šara koji ublažavaju lenjost na radnom mestu, kao oštre linije u kancelariskoj kuhinji utuče na zaposlene koji sporo ručaju, produktivnost se može povećati.

Čulo sluha

Isto se može reći za sluh. Iako ono nije veoma uniformisano čulo (neki ljudi ne mogu da podnesu zvuk otkucavanja sata, dok umiruje druge) ono svakako ima jak uticaj na raspoloženje i sposobnost da stvori svaku izabranu atmosferu u skladu sa izabranim zvukom, bilo da je to muzika ili nešto drugo.

Čulo mirisa

Konačno, postoji čulo mirisa. Verovatno jedan od najmanje naglašenih uticaja na dizajn prostora, miris zaista može uticati na stavove i prikazati fizičke manifastacije. Sveži, jaki mirisi nas okrepljuju, miris pojedinačnih namirnica može fizički da ovlaži naša usta ili da nas nateraju da se zagrcnemo.

Tipični primer ove čulne teorije jeste korišćenje običnog parfema ili kolonske vode. Većina odraslih koristi ove različite mirise da predstavi svoj identitet i da komunicira iluziju ili tumačenja njihove ličnosti. Samim tim, miris ima sposobnost da komunicira osećaj, stav i atmosferu svakog prostora.

Ključni element ovde je taj da dizajneri imaju uticajne moći kojih još nisu u potpunosti uvežbane. Ne samo da oni stvaraju prostore koji zaista omogućavaju da njihova funkcija bude prezentovana u svojoj punoj kompleksnosti, već i imaju nivo kontrole nad postupcima onih koji ulaze u njih.

Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...
Miodrag 27.08.2019.
Jedno pitanje. Šta ako je investitor NN lic...
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...