Karakter je ključan za ekonomski živahan grad

Širom sveta, gradovi traže recept za ekonomski uspeh na brzo menjajućem globalnom tržištu. Neophodna sredstva u post-industrijskoj ekonomiji uključuju dobro obrazovane ljude, sposobnost generacije novih ideja i okretanje tih ideja u komercijalne stvarnosti, mogućnost povezivanja sa globalnim tržištima, i multi-modalna transportna infrastruktura.

Drugo kritično, ali često zanemareno sredstvo jeste osobenost zajednica.

Privlačnost zajednice pokreće ekonomski prosperitet. Godine 2010, fondacija Knight Foundation se udružila sa kompanijom Gallup i anketirala je oko 43.000 ljudi u 26 gradova (gde je kompanija Knight-Ridder imala novine). Takozvana "Anketa duše zajednice" (Soul of the Community Survey) je napravljena tako da odgovori na pitanje zašto stanovništvo vole mesta na kojima žive? Šta je to što privlači ljude nekom mestu i uspeva da ih tamo zadrži?

Studija je pokazala da najvažniji faktori koji stvaraju emotivne veze između ljudi i njihove zajednice nisu bili poslovi niti ekonomija, nego "fizička lepota, mogućnosti za druženje i otvorenost grada prema svim ljudima." Fondacija Knight je takođe konstatovala da zajednice sa najvećim nivoima privraženosti takođe imaju najveće stope rasta bruto domaćeg proizvoda i najjače ekonomije.

Oglas

Mesto je više nego samo lokacija na mapi. Osećaj pripadnosti mestu je jedinstvena zbirka kvaliteta i karakteristika - vizuelnih, kulturoloških, socijalnih i ekoloških - to je sve ono što obezbeđuje značaj nekoj lokaciji. Jedinstveni identitet zajednice takođe dodaje na ekonomskoj i socijalnoj vrednosti. U cilju negovanja prepoznatljivosti, gradovi moraju da planiraju izgrađene sredine i obrasce naselja koji su ujedno jedinstveni i nezaboravni, oni koji neguju osećaj pripadnosti i upravljanje od strane stanovnika.

Urbanisti provode većinu svog vremena fokusirajući se na brojeve - broj jedinica po aru, broj automobila po satu, broj spratova po zgradi. U budućnosti, oni će morati da provedu više vremena razmišljajući o vrednostima, običajima, karakteristikama i pojedinostima koje čine neko mesto vredno brizi o njemu. Nažalost, mnoge zajednice trpe socijalne i ekonomske posledice gubitkom svojih osobenosti.

Kapital je sloboda u globalnoj ekonomiji. Prirodni resursi, pristupni autoputevi, lokacije duž reka ili železničkih linija su postale manje važne. Obrazovanje, tehnologija, mogućnosti povezivanja i osobenosti su postali mnogo važniji. Džozef Kortrajt (Joseph Cortright), vodeći autoritet za ekonomski razvoj i predsednik i glavni ekonomista Imprese, konsultanske firme specijalizovane za regionalne ekonomske analize, kaže da: "Jedinstvene karakteristike mesta mogu biti jedini istinski odbranjivi izvori konkurentske prednosti za zajednice."

Isto tako, Ričard Florida (Richard Florida), autor knjige "Uspon kreativne klase" (The Rise of the Creative Class) kaže: "Ono što ljudi osećaju prema nekom mestu je manje opipljivo, ali mnogo više važno nego bilo šta drugo."

Nažalost, suptilne razlike između mesta nestaju. Danas, ako vas slučajno izbace duž puta van bilo kog američkog grada, ne biste imali ni najmanju ideju gde ste jer sve izgleda isto, uključujući građevinske materijale, arhitektonske stilove, lance prodavnica i urbani mobilijar. Tehnologija i globalna ekonomija čine lakim izradu projekata u birou u Nju Džersiju i njihovu primenu iznova i iznova u Portlandu, Feniksu, Filadelfiji ili u hiljadu drugih zajednica. Tokom proteklih pedeset godina mnogi svetski neboderi i tornjevi su prešli iz jedinstvenih u uniformisane, sa stilizovanih na standardizovane.

Poslednjih nekoliko meseci, objavljeno je nekoliko studija, kao što je Zipcar studija "Indeks budućih metropola" (Future Metropolis Index) i lista "Najinovativnijih gradova" (Most Innovative Cities) kompanije Fast Company, koje su ocenjivali gradove na bazi održivosti, inovacija i efikasnosti. Neki od faktora koji su ocenjeni uključivali su određeni broj zelenih zgrada, procenat hibridnih automobila i broj izdatih patenata. Ovo je sve jako važno, ali održivost je više od novih tehnologija.

U svom najosnovnijem, 'održivost' znači izdržljivost. Održiva zajednica je mesto trajne vrednosti. Dag Kelbaug (Doug Kelbaugh), dekan Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Mičigenu (University of Michigan School of Architecture), je to ovako sročio: "Ako zgrade, pejzaž ili grad nisu lepi, oni neće biti voljeni; ako nisu voljeni, oni neće biti održavani i poboljšavani. Ukratko, neće biti održivi."

Osobenost obuhvata ulične pejzaže, arhitekturu i istorijsko očuvanje, ali kako Kortrajt ističe, ona takođe uključuje kulturne događaje i objekte, restorane i hranu, parkove i otvorene prostore i mnoge druge faktore. Slogan "Zadržite Ostin čudnim" (Keep Austin Weird) je više od slogana; to je recept za ekonomski uspeh. Prepoznatljiv grad je grad u kome mladi i obrazovani ljudi žele da žive, u kome ostareli žele da se penzionišu i definitivno grad koga ljudi žele da posete.

Prema podacima Svetske banke (The World Bank) i Svetskog saveta putovanja i turizma (World Travel and Tourism Council), turizam je najveća industrija na svetu. Turizam se zasniva na posećivanju mesta koja su drugačija, neobična i jedinstvena. Što više jedan grad izgleda i oseća kao i svaki drug grad, postoji mnogo manje razloga da ga posetite.

Sa druge strane, što se više grad trudi da poboljša svoju jedinstvenost, bez obzira da li su to kulturne, prirodne ili arhitektonske, više ljudi će želeti da ga poseti. Nije slučajno što Pariz - grad koji izgleda i u kome se osećate drugačije - ima 27 miliona poseta godišnje, više nego bilo koji drugi grad na planeti, prema čuvenom izdavaču Lonely Planet.

Artur Fromer (Arthur Frommer), jedan od vodećih svetskih turističkih stručnjaka i osnivač poznate turističke kompanije, kaže da među gradovima koji nemaju rekreativnu privlačnost, oni koji su očuvali svoju prošlost mogu da ubiru plodove turizma. Oni koji nisu, maltene nemaju turizam. Fromer je izjavio: "Turisti jednostavno neće ići u grad koji je izgubio svoju dušu."

U budućnosti, urbanisti će morati da pomognu zajednicama da se prilagode promenama uz održavanje ili poboljšanje stvari koje su najvrednije. Liman Orton (Lyman Orton), direktor fondacije Orton Family Foundation, filantropske organizacije koja podržava razboj zajednica, naziva to 'planiranje iz srca i duše'. To je ujedno i proces i filozofija.

Proces teži da uključi što je više ljudi u zajednici moguće u proces donošenja odluka. Filozofija prepoznaje da specijalna mesta, karakteristike i običaji imaju vrednost. Imajući u vidu sve ovo, jedno od najvećih pitanja za gradove u budućnosti će biti: Da li želite da karakter vašeg grada oblikuje novi razvoj, ili želite da novi razvoj oblikuje karakter vašeg grada?

Linkovi: