Arhitektura kao živi organizam - pripreme za setvu zgrada (video)

07.11.2010. | Gradjevinarstvo.rs

Odeljenje za arhitekturu i građevinarstvo Univerziteta Greenwich uz pomoć biologije pokušava da stvori žive zgrade. Istraživači sarađuju sa Univerzitetom Južne Danske, Univerzitetom u Glazgovu, Škotska, i UCL-om iz Londona. Zajedno pokušavaju da razviju građevinske materijale koji mogu da proizvode vodu u pustinjskim oblastima ili da koriste sunčevu energiju da stvaraju biogorivo.


3D model veštački uzgajanih morskih grebena koji bi trebalo da zaštite Veneciju
(iz predavanja Rachel Armstrong na TED talk-u 2009. godine - niže u tekstu)

Ideja je da se iskoriste protoćelije za vezivanje ugljenika iz atmosfere ili za stvaranje "koralnih" fasada koje će dugotrajno štititi zgrade. Reč je o uljanim mehurićima u tečnosti koja je osetljiva na svetlost ili različite hemikalije.

- Želimo da koristimo sintetičku biologiju da stvorimo aplikacije za zgrade koje se mogu primenjivati u masovnoj gradnji u realnim uslovima - kaže profesor Neil Spiller, načelnik Odeljenja u Greenwich-u.

Protoćelije od uljanih kapljica u vodi omogućuju rastvorljivim materijama da budu razmenjene između kapljica i njihovog okruženja. Na Univerzitetu Južne Danske uspeli su da "nateraju" ćelije da vezuju ugljen-dioksid iz okruženja i da ga pretvaraju u materije koje sadrže ugljenik. Ideja je da se uz pomoć ove tehnologije stvaraju zgrade koje će vezivati ugljenik iz vazduha.

Slična tehnologija može da posluži da se osigura konstrukcija šipova ispod Venecije - uzgajanjem veštačkog krečnjačkog grebena ispod zgrada.

- Želimo da koristimo mehuriće protoćelija da vezuju ugljenik i talože se u slojeve kako bismo dobili "koralnu"arhitekturu, koja bi mogla da se razvije ispod Venecije i preuzme na sebe opterećenja zgrada - objasnio je profesor Spiller.


mikroskopski prikaz protoćelije (iz predavanja R. Armstrong - niže u tekstu) (levo)
protoćelije vezuju ugljenik i stvaraju "talog" (iz predavanja R. Armstrong - niže u tekstu) (desno)

 

Ovakav pristup arhitekturi poslednjih godina dobija sve više pažnje. Održiva gradnja ne zaustavlja se samo na upotrebi materijala poput drveta ili dugotrajnog betona. "Uzgajanje" zgrada, "žive" zgrade i drugi nazivi, označavaju novo polje građevinskih materijala i sistema gradnje.

Ideja se uglavnom zasniva na sejanju ćelija koje će razmnožavanjem i interakcijom sa okruženjem stvarati čvrste strukture sa konstruktivnom ili zaštitnom ulogom. Trenutno se ide u dva pravca kada se razmišlja o mogućim aplikacijama - ojačavanje podzemnih (podvodnih) konstrukcija i formiranje živog fasadnog omotača za zgrade.

Na sajtu TED talk 3. avgusta ove godine postavljena je lista video-klipova sa četiri predavanja o arhitekturi - Living, breathing architecture. Ovde vam predstavljamo dva, dok ostale klipove sa ove liste možete potražiti na linku ispod teksta.


Uzgajanje morskih grebena koji će štititi Veneciju

Rachel Armstrong u svojoj prezentaciji (jul 2009. godine) takođe govori o uzgajanju protoćelija koje mogu da spasu Veneciju od potonuća i daljih oštećenja morskim strujama. Uzgajanjem "veštačkih" grebena može se upravljati vodenim strujama, ali i obezbediti mesto za razvoj morske flore i faune (biomimikrija - vidi tag na kraju teksta). Vremenom, ne bi morala da se poznaje razlika od veštački postavljenih i prirodnih podvodnih grebena.

U uvodu predavanja ona skreće pažnju da mi danas i dalje gradimo kao u "viktorijansko doba" (19. vek). Ona podseća da se gradnja svodi na to što uzimamo sirovine iz prirode, ulažemo energiju i pravimo zgrade. Umesto sadašnjeg pristupa ona predlaže koncept prirodnog metabolizma - interaktivni odnos organizma sa svojim okruženjem:

- Sadašnji pristup nije održiv. Verujem da već danas možemo da razvijemo materijale uz pomoć kojih možemo da gradimo na mnogo odgovorniji način.

Venecija - poslednji čas (isečak iz teksta - vidi link sasvim dole)

"Venecija je u opasnosti da nestane u talasima Jadrana nakon 12 vekova od nastanka. Svet su obišli snimci sa sajta You Tube gde surferi iz svih zemalja dolaze u ovaj grad kako bi se provozali jednim od najpoznatijih trgova Evrope, pred čuvenom crkvom Santa Maria della Salute, za vreme Aqua Alta  – visoke vode...

...Izrada simulacija vodenih kretanja poverena je kompaniji CREA (Center for Research for Environmental Ecology), specijalizovanoj za izradu modela i planova za upravljanje vodama i vodnim sistemima. CREA je u svom radu koristila softverska rešenja kompanije Bentley,  tj. njihovu platformu MicroStation. Andrea Garzon, vođa CREA tima u ovom projektu, istakao je značaj MicroStation-a za ceo poduhvat:

– Ova aplikacija je od ključne važnosti za uspeh naših modela jer bez nje ne bismo imali mogućnost da uspešno radimo sa ogromnom količinom podataka koji su nam bili neophodni za dobijanje upotrebljivog modela. MicroStation nam je omogućio da dobijemo kompletan pregled ugroženog područja i sve neophodne geografske informacije sa neverovatnom preciznošću, prilagodljivošću i brzinom."


Uzgajanje pećina u dinama obuzdava Saharu

Magnus Larsson objašnjava kako bi sejanje bakterija koje vezuju zrna peska moglo da reši problem širenja pustinje Sahare. Njegova ideja je da bi injektiranjem peščanih dina u njihovoj unutrašnjosti, uz pomoć zasejanih bakterija, za relativno kratko vreme mogle da se formiraju svodne konstrukcije. Zatim bi preostali pesak bio iskopan i dobili bi se tuneli sa otvorima do vrha dine.

Tada bi bilo moguće saditi drveće čije bi krošnje zaustavljale pesak i širenje pustinje, a stabla bi bila "na sigurnom"  - u unutrašnjosti dine, pod kontrolom njenih stanovnika. Tako bi bio rešen problem seče stabala koja je još jedan faktor o kom se mora razmišljati u siromašnoj Africi.

Linkovi:

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...