Građevinska biljka - konoplja kao rešenje za pristupačne održive domove u Velikoj Britaniji

25.08.2010. | Financial Times

Neki posvećenici misle da je ona odgovor za sve - kaže Pete Walker o konoplji - Možete je jesti (bogata je omega-3 i omega-6 uljima), koristiti kao losion za telo, nositi je, pisati po njoj, i naravno, pušiti je... ali, nas najviše zanima da gradimo njom.

Walker je upravnik centra za istraživanje građevinskih materijala na univerzitetu Bath, Velika Britanija (Building Research Establishment Centre for Innovative Construction Materials). Ovde je 2009. godine započeo sa projektom vrednim 740.000 funti koji su pokrenule britanska vlada i građevinska industrija. Cilj projekta je istraživanje i razvoj građevinskih materijala u zgradarstvu, a jedan od njih je i hemp/lime - opeka od konoplje pomešane sa krečom kao vezivom.

Konoplju odgajamo već hiljadama godina zbog njenih vlakana, koji se koriste za izradu užadi i tekstila. Biljka poznata i pod imenom Canabis sativa bila je toliko važna za ekonomiju u vreme Herija VIII da je kralj naredio da svaki seljak na malo manje od pola ara mora zasaditi konoplju - u suprotnom je plaćao kaznu.

U drugoj polovini 20. veka proizvodnja konoplje znatno je opala u korist pamuka za odeću i veštačkih vlakana, ali u 21. veku konoplja ponovo vraća svoju reputaciju. Deo zasluga, naročito u Velikoj Britaniji, jeste zahvaljujući njenim karakteristikama kao građevinskom materijalu.

Danas industrijska konoplja (vrsta kanabisa koja skoro da nema narkotično dejstvo) postaje zeleni građevinski materijal kada se meša sa krečom kao vezivom. Ova smesa se lije poput betona u kalupe i dobija se proizvod za zidanje poput opeke (više pogledajte na našem sajtu na tagu konoplja).

Mnoge su prednosti konopljene u smislu zaštite životne sredine: nisu joj potrebni pesticidi i herbicidi, u industriji hrane značajna je po tome što je u pitanju druga biljka na svetu po brzini rasta (posle bambusa), a od setve do žetve potrebna su joj samo četiri meseca.

Ovo znači da se konoplja može ubirati sa polja tokom dve trećine godine dok u isto vreme zapravo hrani tlo na kome raste vezujući hranljive sastojke. Konoplja ne zahteva veliku površinu za uzgajanje - samo jedan hektar može obezbediti dovoljno materijala da se izgradi prosečna kuća.

- Svih 180.000 domova, koliko optimistično procenjuje vlada nam je u Velikoj Britaniji potrebno da ih izgradimo svake godine, može biti sagrađeno uz zasad konoplje na samo jednom procentu poljoprivrednog zemljišta na Ostrvu - tvrdi Walker.

Godine 2009. u Velikoj Britaniji je zasađeno 5.000 hektara konoplje, uglavnom za vlakna koja se koriste u automobilskoj industriji. Naravno, konoplja može biti korišćena za gradnju i rekonstrukciju miliona kuća širom sveta. Što se tiče emisije CO2 konoplja je svakako daleko bolje rešenje od upotrebe betona i cementa koji su uzrok od 5 do 10% emisije ugljen-dioksida na svetu.

Teoretski, gradnja konopljom može smanjiti emisiju CO2 na nulu. Ova biljka, baš kao i sve druge, apsorbuje ugljenik iz vazduha tokom svog rasta.

Gradnja konopljom

Unutrašnji deo stabla konoplje, onaj deo koji zapravo predstavlja otpad kada se izdvoje vlakna koja se nalaze spolja, nekada se koristio za prostiranje pod konje u štalama, a danas služi kao građevinski materijal.

U opekama od konoplje ona zamenjuje agregat koji se meša sa cementom da bi se dobio beton. Zavisno od količine konoplje u kreču mogu se napraviti različite mešavine koje se liju ili prskaju u kalupe da se naprave konstruktivni blokovi.

Završna obrada ovakvog zida sastoji se od dodatnog sloja sa sitno iseckanom konopljom, a naknadno se može i dodatno ravnati slojem krečnog mleka. Naravno, može se zadržati i rustičan izgled zida.


Walker procenjuje da kvadratni metar zida od konoplje i krečnjaka debljine 30cm može stornirati oko 33kg karbon-dioksida. Sa druge strane, kada se isti takav zid napravi od standardnih materijala koje koristimo (beton, malter, opeka, itd), njihova proizvodnja i ugradnja zapravo budu odgovorni za oko 100kg emisije ovog gasa.

Kako raste zabrinutost zbog emisije ugljenika i vlada je pooštrila zakone u oblasti gradnje kuća (Velika Britanija želi da di 2016. godine sve nove kuće budu karbon-neutralne - zero carbon). Naravno, u skladu sa tim, konoplja zauzima sve značajniju poziciju u građevinarstvu.

U Francuskoj, gde je oporavak proizvodnje konoplje započeo pre nekoliko decenija, postoji nekoliko hiljada kuća građenih ovom biljkom. U Velikoj Britaniji, tokom poslednje dve godine sagrađeno je već nekoliko stotina objekata, uključujući i one o kojima smo pisali (vidi link na kraju), ali i skladište Adnams pivare površine 4.400m² u Sufolku, istočna Engleska.

Ovaj objekat poznat je, kako po svom ozelenjenom krovu, tako i po 90.000 blokova od konoplje i kreča sa termoizolacionim slojem od istog materijala. Sva konoplja je sa lokalnih useva i to je najveća zgrada od tog materijala na svetu. Kompanija koja je vlasnik zgrade procenjuje da je u njenim zidovima "zarobljeno" od 100 do 150 tona karbon-dioksida  dok bi konvencionalna zgrada od opeke ovih gabarita bila odgovorna za emisiju od 300 do 600 tona CO2.

Pored mogućnosti da bude karbon negaticna u procesu gradnje, konoplja ima mnoge karakteristike koje čine da zgrade od ovog materijala imaju nisku ili nultu emisiju ugljenika tokom životnog veka. Za razliku od mnogih drugih laganih građevinskih materijala, kao što je drvo, konoplja čini odličnu termičku masu, što zapravo znači da ima sposobnost da u sebi akumulira sunčevu toplotu tokom dana i ispušta je lagano tokom noći.

Zidovi od konoplje "dišu" i u isto vreme pružaju potpunu zaptivenost i sprečavaju prodor vetra i curenje vazduha. Odličan je zvučni izolator, ali je i paropropusna što znači da reguliše vlažnost vazduha u objektu.

Nije ni čudo što Walker tvrdi da je konoplja najobnovljiviji materijal koji možemo da koristimo u građevinarstvu. Ona pruža prednosti i poljoprivredi ali i građevinskom sektoru, zdravlju neposrednih korisnika, ali i široj zajednici kroz zdravije okruženje.


foto: Ian Pritchett iz kompanije Lime Technology kraj polja kanabisa

Zagovornici gradnje konopljom ističu da ne mora biti nikakve razlike u arhitekturi same kuće (što je u Britaniji večita škakljiva tema koja zanima investitore - prim.prev). Ovo potvrđuje i Ian Pritchett, predsedavajući kompanije Lime Technology:

- Ove kuće ne moraju da izgledaju "otkačeno". Mi smo sagradili jednu uglednu kuću u Votfordu, gde je stacioniran BRE, severno od Londona, da pokažemo potencijalnim kupcima da je to istina.

Međutim, kompanija je rešla da promeni prvobitno ime Hemp House (hemp - konoplja) u Renewable House - Obnovljiva kuća.

Pritchett poriče da je to urađeno kako bi se izbegle neke negativne konotacije kod potencijalnih kupaca koji industrijsku konoplju još uvek povezuju sa kanabisom bogatim psihoaktivnom supstancom THC.

- Promena imena odražava karakteristike drugih korišćenih materijala koje smo koristili za gradnju, kao što je to skandinavski bor i ovčja vuna - objašnjava Pritchett.

Kuća sa tri spavaće sobe, za čiju gradnju je bilo potrebno 15 nedelja i iznosila je 75.000 funti, ima spoljne zidove koji su blago neravni i obojeni. Posetilac nikada ne bi mogao da pogodi da su napravljeni od skoro identične biljke onoj koja se povezuje sa lakim drogama.

Kuća u toj meri oduševila britansku vladu da je u novembru 2009. godine Ministarstvo za energetiku i klimatske promene, u partnerstvu sa Agencijom za kuće i lokalne zajednice odobrilo pet miliona funti za investitore koji bi gradili pristupačne stanove od obnovljivih materijala kao što je konoplja.

Nakon decenija u kojima je kanabis povezivan isključivo sa hipi-pokretom i uprkos potencijalnim pošalicama, izgleda da konačno postoji jak razlog da konoplju uzmemo za ozbiljno.

Linkovi:

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...