Savremena arhitektura sve češće nadilazi tradicionalne funkcije prostora i preuzima ulogu aktivnog učesnika u proizvodnji resursa. Tim iz studija MASK Architects predstavio je upravo takvo rešenje - modularni stambeni sistem koji kombinuje energetske, vodne i klimatske funkcije u jedinstvenoj strukturi.
Modularni stambeni sistem koji kombinuje energetske, vodne i klimatske funkcije (Foto: MASK Architects)
U fokusu projekta nalazi se konkavno solarno ogledalo sa dvostrukom osom rotacije, koje je smešteno na vrhu svake jedinice. Ovaj element, nazvan Fiji Solar Crown, ne samo da prati sunce u realnom vremenu i koncentriše solarnu energiju, već istovremeno pruža senku, obezbeđuje ventilaciju i doprinosi mikroklimatskoj regulaciji prostora ispod.
Oglas
Sistem rešava probleme energetske nestabilnosti, nestašice pijaće vode i porasta nivoa mora (Foto: MASK Architects)
Sistem je razvijen u saradnji sa kompanijom TesserianTech, specijalizovanom za inženjering i kinetičke tehnologije ogledala, s ciljem da odgovori na izazove sa kojima se suočava ostrvska država Fidži - od energetske nestabilnosti i uvozne zavisnosti, do nestašice pijaće vode i porasta nivoa mora.
Zahvaljujući ovom konceptu, jedinice funkcionišu potpuno nezavisno od centralizovanih mreža.
Inspiraciju za prostorni izraz autori su pronašli u tradicionalnoj arhitekturi ovog podneblja - bure - čiji su principi pasivne ventilacije i uzdignute strukture reinterpretirani savremenim materijalima. Sama "solarna kruna" deluje kao centralni ekološki mehanizam: osim što generiše električnu energiju, omogućava pasivno hlađenje, sakuplja kišnicu i napaja ambijentalnu rasvetu tokom noći.
Organizacija prostora vertikalno je definisana: prizemlje je osmišljeno kao senovita zona sa prirodnim protokom vazduha, dok se stambeni deo sa panoramskim pogledom nalazi na spratu. Na vrhu je vidikovac koji dodatno povezuje korisnika sa okolinom.
Jedinice funkcionišu potpuno nezavisno od centralizovanih mreža (Foto: MASK Architects)
MASK Architects predviđaju tri veličine modula koji se razlikuju po prečniku solarne krune: 3, 5 i 7 metara.
Najmanja jedinica predviđena je za ruralne prostore, farme i mala skloništa; srednja služi za zajedničke aktivnosti poput edukacija i turizma; dok je najveća potpuno opremljena za višespratno stanovanje, sa mogućnošću ugradnje na plutajućim platformama u slučajevima ugroženosti od poplava.
Kombinovanjem desetak modula moguće je formirati mikro-mreže kapaciteta od 120 do 580kWh dnevno (Foto: MASK Architects)
Energetski učinak ogledala varira u zavisnosti od veličine: manja jedinica proizvodi oko 12kWh dnevno, srednja 30kWh, a najveća oko 58kWh. Kombinovanjem desetak modula moguće je formirati mikro-mreže kapaciteta od 120 do 580kWh dnevno, što zadovoljava potrebe za električnom energijom u izolovanim zajednicama.
Pored toga, integrisani sistem za sakupljanje kišnice osigurava autonomiju u snabdevanju vodom za piće, navodnjavanje i druge potrebe.
U fokusu projekta nalazi se konkavno solarno ogledalo sa dvostrukom osom rotacije (Foto: MASK Architects)
Materijali korišćeni u konstrukciji birani su prema kriterijumima održivosti: laminirani bambus, lokalno tvrdo drvo, kompoziti od bambusovih vlakana i geopolimerni beton. Objekti mogu imati klasične temelje, ali mogu i da plutaju, u zavisnosti od uslova terena.
Tehnička oprema - od fotonaponskih prijemnika do centralne energetske ose - ugrađena je direktno u strukturu. Noću, donja strana ogledala postaje izvor svetlosti, koristeći isključivo energiju prikupljenu tokom dana.
Objekti mogu imati klasične temelje, ali mogu i da plutaju (Foto: MASK Architects)
Kako navode autori, projekat ima potencijal da preraste iz pojedinačnog prototipa u modularni sistem za čitava naselja. Manji moduli podržavaju individualna domaćinstva i poljoprivredu, srednji jačaju zajedničku infrastrukturu, a veliki omogućavaju energetski samostalne zajednice i naselja otporna na klimatske promene.
Kroz integraciju dizajna, konstrukcije i proizvodnje resursa, ovaj pristup pokazuje kako arhitektura može delovati kao aktivni ekološki sistem, posebno u regijama koje su najosetljivije na klimatske promene.
