Morska alga sargasum, nekada neprimetan stanovnik Sargaškog mora, danas predstavlja ozbiljan problem za tropske obale - od Brazila do Kariba. Velike količine ove alge zatrpavaju plaže, emitujući neugodne i opasne gasove poput amonijaka i metana dok trunu, pretvarajući rajske predele u mesta zdravstvenog rizika.
Ilustracija (Foto: Pixabay)
Pored negativnog uticaja na turizam, ribarstvo i morski ekosistem, sargasum mahom završava na deponijama, bez ikakvog oblika reciklaže ili ponovne upotrebe. Međutim, najnovija naučna dostignuća ukazuju na mogućnost da se ovaj neželjeni otpad pretvori u koristan i održiv građevinski materijal.
U časopisu Journal of Materials in Civil Engineering objavljena je studija koja sugeriše da se sargasum može uspešno integrisati u građevinsku industriju kroz proizvodnju lakih keramičkih agregata. Tim istraživača sa Univerziteta u São Paulu (FZEA-USP), koje predvodi profesor João Adriano Rossignolo, sproveo je detaljno ispitivanje potencijala ove alge.
Oglas
Rossignolo je istakao da se sargasum do sada najčešće uklanjao i bez ikakve koristi odlagao na deponije, te su upravo zato odlučili da istraže načine da se ova biomasa efikasno iskoristi.
Eksperimenti su započeli pažljivim analizama sirovina, pri čemu su istraživači pripremili smeše gline i sargasuma u koncentracijama od 0%, 20% i 40%. Ove smeše su zatim oblikovane ekstrudiranjem i pečene na temperaturama od 800, 900 i 1.000°C, koristeći tradicionalne i mikrotalasne peći.
Rezultati su pokazali da dodatak sargasuma značajno smanjuje težinu materijala, a uz to su mikrotalasno pečeni uzorci zadovoljili sve mehaničke standarde, zahvaljujući boljoj zbijenosti i homogenijoj unutrašnjoj strukturi.
Procena životnog ciklusa (LCA) dodatno je otkrila da sargasum-glina ima manji negativan uticaj na životnu sredinu u poređenju sa tradicionalnom ekspandiranom glinom, što čini ovu tehnologiju održivom i ekološki prihvatljivom.
Pored agregata za beton, tim je ispitao i mogućnosti primene sargasuma u panelima za nameštaj i građevinu, kao i u vlaknastim cementnim pločama, gde je krečnjak potpuno zamenjen pepelom od ovih algi.
Rossignolo je naglasio da su rezultati iznenađujući - uspeli su da koriste do 30% sargasuma u panelima i 100% njegove pepela kao zamenu za krečnjak, pri čemu su materijali u potpunosti ispunili važeće standarde, a dodatno su poboljšani po pitanju izdržljivosti i mehaničkih svojstava.
Ova inovacija otvara vrata ka budućnosti gradnje u kojoj se štetne alge pretvaraju u održive, čvrste i ekološke građevinske proizvode, rešavajući istovremeno i ekološki problem zagađenih tropskih obala.
