Vizija "Beograda na vodi" u obnovljenom zdanju Beogradske zadruge

14.02.2014. | Politika

Prvi put posle šest decenija, zdanje Beogradske zadruge u Karađorđevoj ulici 48 biće obnovljeno i otvoreno u maju. Deo zgrade, ukupne površine oko 5.000 kvadratnih metara, postaće centar posvećen projektu "Beograd na vodi". Tu će biti postavljene makete koje će posetiocima dočarati kako će izgledati Savski amfiteatar kada, kako se najavljuje, bude pretvoren u stambeno-poslovnu četvrt.

Dva miliona evra za obnovu jednog od najlepših zdanja koje godinama propada, jer do sada nije bilo novca za sanaciju, obezbedio je "Igl hils", investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji će uložiti 3,1 milijardu dolara u transformaciju desne savske obale i pretvoriti je u "Beograd na vodi". Projekat restauracije fasade, sanacije i rekonstrukcije krova, stolarije, bravarije, oluka i gromobranskih instalacija zgrade zadruge pre pet godina su uradile arhitekte gradskog "Zavoda za zaštitu spomenika kulture" Aleksandra Šević i Ljiljana Konta, a dozvole su najzad obezbeđene. 

- Obnova će početi uskoro, čim od nadležnih dobijemo prijavu radova. Radiće se u tri smene sedam dana u nedelji kako bi zdanje moglo da bude otvoreno za javnost u maju – kaže Srđan Rupar, direktor projekta "Beograd na vodi".

Građevinski "fejs lifting" neće smeti da ugrozi autentični spoljašnji izgled Beogradske zadruge jer je zgrada 1979. godine proglašena spomenikom kulture od velikog značaja. Izvorni izgled zdanja u najvećoj meri je očuvan do danas iako objekat nije sređivan otkako su posle Drugog svetskog rata tavanske prostorije preuređene. Krov godinama prokišnjava, oluci ne postoje, a podzemne vode plave podrum, zbog čega je u njemu struja isključena.

I u takvom stanju Beogradska zadruga je plenila lepotom u koju su Beograđani i turisti mogli da se uvere zahvaljujući "Mikser festivalu". U vreme te manifestacije zdanje je iskorišćeno kao izložbeni prostor. Poslednja inicijativa za njegovu obnovu stigla je pre dve godine posle završetka tog festivala. Tada se "Udruženje inženjera Srbije" zalagalo za sređivanje zgrade, a godinu dana pre njih grad Beograd je bio spreman da izdvoji 30 miliona evra za rekonstrukciju, što je bila osmina vrednosti projekta obnove (napomena portala Gradjevinarstvo.rs: Ovaj podatak iznet u Politikinom tekstu, koji smo preneli u potpunosti, treba uzeti sa rezervom). I svi prethodni pokušaji da se spreči propadanje Beogradske zadruge propali su jer nije bilo novca kojim bi se realizovali.

Kupole na krilima

Prema projektu arhitekata Aleksandre Šević i Ljiljane Konte, zdanje će ponovo dobiti dve kupole koje su davno nestale, a bile su na krajevima krila prema Hercegovačkoj i Travničkoj ulici. One će biti izgrađene od drveta i čelika, istog oblika kao male kupole na čeonoj fasadi. Dotrajalu skulpturu, takođe na čeonoj kupoli, zameniće nova od metala. Jarbol na centralnoj kupoli, koji sada nedostaje, biće ponovo postavljen, a služiće i kao gromobran.

Zdanje staro 107 godina

Zgrada Beogradske zadruge, koja je promenila mnogobrojne "stanare", pretrpela ratna razaranja i uspela da opstane, i danas važi za jednu od najlepših građevina u Beogradu. Sagrađena je na nekadašnjem Trgu Mali pijac prema projektu arhitekata Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića, u rekordnom roku (1905–1907). Tada je prvi put u Beogradu u konstrukciji objekta upotrebljen armirani beton, a ulične fasade su bogato ukrašene i obrađene u veštačkom kamenu. Pre nekoliko godina korisnik – preduzeće "Geozavod" – iselio se iz palate. Potom je dodeljena Ministarstvu pravde, koje je od 2010. ne koristi. Iste godine odlukom vlade zgrada je pripala Pravosudnoj akademiji, zaštitniku građana i povereniku za informacije od javnog značaja.

Karađorđeva ulica – nekad najotmenija

Jedan od osnivača Beogradske zadruge 1882. godine bio je Luka Ćelović Trebinjac (1854-1929). Osim trgovačke veštine, hroničari mu pripisuju najveću zaslugu za pretvaranje Karađorđeve ulice u najotmeniji deo grada u prvoj polovini 20. veka. U njoj je Ćelović izgradio blok prelepih zgrada, poput hotela "Bristol", parka koji nosi njegovo ime, zdanja Beogradske zadruge, i sve je poklonio Beogradskom univerzitetu. Njegovim umećem zadruga je u početku funkcionisala kao fond za štednju i pomoć sitnim trgovcima, zanatlijama, a kasnije je proširila delatnost na osiguranje privatnih i državnih objekata. S vremenom postaje toliko snažna da daje zajmove beogradskoj opštini i državi i otvara filijale u Skoplju i Solunu. Ćelović je do smrti bio predsednik Upravnog odbora Narodne banke Srbije.

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Šumadinac 01.06.2020.
U taj program ulazimo i mi koji živimo u in...
Edin 28.05.2020.
Kako mogu poruciti ove bruseve za poliranje...
Jugoslav 26.05.2020.
Poštovani, Sve ovo je dobro i lepo objašnj...
Milan 18.05.2020.
Koja je preporucena debljina osb ploce kad ...
Darko 11.05.2020.
Još jedan razlog više da se pravi autoput R...