Da bi očuvala rast svoje ekonomije, Kina mora blago da liberalizuje svoju ekonomiju i ujedno uđe u ambiciozne investicione projekte širom sveta. Jedan od grandioznih projekata koji se planira jeste povezivanje Kine i Evrope modernom železnicom, kojom bi iz Pekinga do Londona, što je preko osam hiljada kilometara, moglo da dođe za samo dva dana.
Kina, za koju se procenjuje da u svakom trenutku ima raspoloživih 220 milijadi za investiranje, već neko vreme razvija unutrašnju mrežu brzih železnica kojima vozovi idu i preko 200 kilometara na sat. Kina želi da proširi tu mrežu na još 17 država, da bi kao finale razvoja došlo povezivanje zapadom Evrope.
Oglas
Trenutno je od Londona do Pekinga vozom potrebno da se stigne više od nedelju dana, uz nekoliko presedanja. Nova tranzijska železnica , koja se kolokvijalno već naziva "novi put svile", naravno nije interesantna zbog turizma, već zbog transporta robe, koja bi za samo dva dana mogla da se nađe u bilo kom delu Evrope, čime bi se zaobišao skup transport avionom i rizičan i spor transport brodovima. Planovi su da se ovo postigne u narednih deset do petnaest godina.
Kina već vodi pregovore sa zemljama centralne i jugoistočne Azije. Prema spekulacijama, glavna železnica bi se gradila preko Kazahstana i Rusije koja bi se nadovezala na Nemačku. Međutim, u "igru" se uključio i put za Evropu preko Turske i Balkana, kuda je zamišljeno da prođe južni koridor. U Istanbulu je, naime, nedavno otvoren Bosforski tunel, s podvodnom železnicom, dug preko 60 kilometara, koji spaja evropski i azijski deo Turske. Stručnjaci kažu da je ova trada problematičnija iz "geopolitičkih razloga".
Projektni problem u ovom delu Evrope je taj što bi prosečna brzina voza na južnom koridoru treba da bude 160, a u Srbiji i Mađarskoj je još uvek oko 40 km/h. Da li je to nova šansa za Srbiju da se vrati na svetsku mapu puteva?
